Svet
11.06.2024. 09:25
Svet
11.06.2024. 18:20
Boško Vukčević
Severna Koreja
Hemijski rat na Kimov način: Da li Pjongjang kopira Hamas
Tenzije na Korejskom poluostrvu ponovo rastu nakon što je Severna Koreja od 30. maja do 2. juna pustila oko hiljadu balona sa smećem i fekalijama ka Južnoj Koreji.
Zbog toga je Seul odlučio da u celosti suspenduje vojni sporazum sa Severnom Korejom iz 2018. godine sklopljen da bi se smanjile tenzije između dve zemlje.
Ovo je objavio južnokorejski Savet za nacionalnu bezbednost dodajući da će suspenzija trajati dok se ne uspostavi uzajamno poverenje između dve Koreje.
Na sastanku NSC-a navedeno je i da će ova mera omogućiti vojnu obuku u blizini vojne demarkacione linije i adekvatnije i hitnije odgovore na severnokorejske provokacije.
“Vlada će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti živote i bezbednost naših građana“, istaknuto je u saopštenju predsedničke kancelarije.
Južna Koreja najavila je i da će uskoro preduzeti odlučne korake odmazde protiv Severne Koreje, a koje i kakve saopštiće u narednim danima.
Samo nekoliko sati nakon ove najave, Severna Koreja je saopštila da će privremeno obustaviti slanje balona sa smećem u Južnu Koreju, javila je državna agencija KCNA pozivajući se na izjavu zamenika ministra odbrane te zemlje Kim Kang Ila.
On je, kako je prenela KCNA, rekao i da je Severna Koreja svom susedu poslala oko 15 tona smeća i otpada.
Kim je objasnio i da je akcija sa balonima bila “jaka reakcija“ na dugogodišnju praksu Južne Koreje slanja balona sa lecima protiv Severne Koreje na drugu stranu.
“Omogućili smo Južnokorejcima da i oni iskuse prljavštinu, ali i to koliko je truda i zajedničkih napora potrebno da se počisti razbacano smeće“, rekao je Kim aludirajući na letke koji stižu sa juga, a koje severnokorejske službe sakupljaju.
Oglasila se i Kim Jo Džong, sestra severnokorejskog lidera Kim Džong Una, koja je saopštila da je cela akcija sa balonima u stvari bila “kampanja protiv južnokorejskih aktivista koji na suprotnu stranu šalju balone sa propagandnim materijalom u kojem se kritikuju severnokorejske vlasti, ali i USB-ove sa neprikladnom muzikom“.
Zvaničnik iz južnokorejske predsedničke kancelarije istakao je da vlada “neće isključiti pitanje nastavka puštanja razglasa sa zvučnika“ koji su nekada širili propagandu širom demilitarizovane zone, ali su isključeni od potpisivanja vojnog sporazuma 2018. godine.
Kako je navela južnokorejska novinska agencija Jonhap, u padu stotina i stotina balona nije bilo žrtava ni povređenih, ali je na nekim mestima pričinjena manja materijalna šteta.
Iz Seula su istakli i da su beli baloni napunjeni gasom na uzicama imali privezane kese pune “raznog đubreta, opuške cigareta, životinjski izmet, toalet-papir, baterije…“.
Ministarstvo odbrane Južne Koreje odmah je savetovalo stanovništvo da se čuva severnokorejskih tovara đubreta okačenih o balone i da ih prijave vojnopolicijskim vlastima.
Inače, Severna i Južna Koreja koriste balone u propagandnim kampanjama od Korejskog rata 1950-ih godina XX veka.
U poslednjoj akciji aktivisti iz Južne Koreje u Severnu Koreju slali su balone koji su nosili dolare, zabranjenu štampu i južnokorejske slatkiše.
Prethodnog puta iz Južne u Severnu Koreju balonima su stigli propagandni leci protiv Pjongjanga i USB memorije sa južnokorejskom pop muzikom.
Komentarišući najnovije zatezanje odnosa dve Koreje, Darko Obradović iz Centra za strateške analize podseća da je Korejski rat od 1950. do 1953. godine bio prvi direktni okršaj dva globalna takmaca nakon Drugog svetskog rata.
Dodaje da od primirja postignutog 1953. godine nije došlo do značajnijih prelazaka čuvene paralele 38, a američko vojno prisustvo, podržano od strane još 14 država, ostalo je ključni garant bezbednosti Južne Koreje.
Svet
10.06.2024. 09:45
Pjongjang isporučio Južnoj Koreji još 310 balona sa smećem
“Tada je, prilikom donošenja Rezolucije 377, poznate i kao Rezolucija ’Ujedinjeni za mir’, zbog napada Severne Koreje na Južnu Koreju, kojom je bila predviđena oružana akcija protiv Severne Koreje i zaustavljanje rata, SSSR bojkotovao rad Saveta bezbednosti UN, što je sprečilo ovo telo u obavljanju svoje prvenstvene uloge očuvanja mira i bezbednosti“, objašnjava Obradović.
Ističe da je od tih davnih godina do današnjih dana očigledno koja Koreja je otišla ispravnijim putem.
Podvlači da je u Severnoj Koreji na vlasti svojevrstan kult nekrokratije, dok je Južna Koreja napravila demokratsku tranziciju pre oko 45 godina.
“Sva je prilika da Korejsko poluostrvo ponovo postaje poligon za proksi sukobljavanja. Sa istorijskog aspekta uloga Rusije danas je istovetna ulozi SSSR-a pod Staljinom i stara poprišta ponovo dobijaju prvobitnu ulogu“, naglašava Obradović.
Kaže i da se tenzije na Korejskom poluostrvu mogu podeliti na vojne, propagandne i nuklearne sa karakterom proksi delovanja.
“Svako pokretanje trupa preti da naruši primirje nikada okončanog rata. Vojna komponenta je u ’hladnoj’ fazi izvođenja manevara, bojevog gađanja i demonstracije sposobnosti. Propagandna komponenta odvija se na linijama Južna ‒ Severna Koreja i Amerika ‒ Kina i Rusija.
Nuklearna ucena je manje-više uspešan alat koji nekrokratija iz Pjongjanga koristi sa ciljem ublažavanja režima sankcija. Iako se nuklearna komponenta predstavlja kao garant bezbednosti i opstanka vlasti radničke partije, ona ipak ima svoju upotrebnu vrednost u diplomatskoj ’trampi’“, kaže Obadović objašnjavajući da Severna Koreja, kako bi dobila ustupke ili olakšani režim sankcija, od 2003. godine eskalira i deeskalira situaciju sa nuklearnim naoružanjem.
“U poslednje tri godine broj lansiranih raketa porastao je sa osam lansiranja 2009. na 69 2021. godine, da bi se 2022. godine smanjio na 16“, kaže direktor Centra za strateške analize.
Kaže i da je do sada Severnoj Koreji zavedeno devet paketa sankcija Saveta bezbednosti UN i do agresije na Ukrajinu sve sankcije imale su podršku Rusije i Kine.
“Posle ruske agresije pitanje Severne Koreje više nema konstruktivnu regionalnu ulogu na relaciji Istok ‒ Zapad, već je postalo poligon za rusku destruktivnu viziju geopolitičkog poretka. Sama Rusija je, iako formalno nije ukinula sankcije prema Severnoj Koreji, od 2022. godine u više navrata kršila sopstvene sankcije prema toj zemlji. Najzapaženije je kršenje Rezolucije 2397 Saveta bezbednosti koja se odnosi na trgovinu naftom i njenim derivatima“, naglašava Obradović.
Podvlači da sa druge strane Kina odbija da prizna svoje delovanje koje obuhvata kršenje sankcija, ali je apsolutno jasno da 23 miliona ljudi u Severnoj Koreji bez pomoći Kine ne bi mogli da opstanu.
Dodaje i da su 2022. godine Kina i Rusija uložile veto na novi paket sankcija što je prvi put da Kina stavlja veto u slučaju Severne Koreje.
Obradović ističe i da je u kršenje sankcija uključeno oko pedesetak država, a da sama Severna Koreja ima kreativne načine zaobilaženja sankcija.
Jedan od tih načina je slanje svojih građana na “prinudni“ rad na Zapad sa ciljem da svoju zaradu donesu natrag u državu.
“Od kada je počela protivzakonita saradnja – kršenje sankcija od strane Rusije i Severne Koreje u oblasti vojne industrije postalo je očigledno da Severna Koreja više nije poligon nego činilac u odnosima Rusije i Zapada. Od pasivnog posmatrača i objekta međunarodnih odnosa Severna Koreja je sa svojim potencijalom postala deo strategije i plana Kremlja za razvlačenje američkih i savezničkih kapaciteta na globalnom nivou. U zamenu za hranu, naftu, raketno gorivo, raketnu i satelitsku tehnologiju Severna Koreja ustupa Rusiji svoje zalihe municije, raketa i artiljerijskih granata. Stvar je utoliko apsurdnija što na delu imamo činjenicu da članica Saveta bezbednosti krši sankcije koje je sama uvela uz klasičnu robno-robnu razmenu jer platnog prometa između dve države nema“, objašnjava Obradović.
Podvlači i da poslednja u nizu eskalacija u vidu “bombardovanja đubretom“ odaje saradnju na relaciji Kremlj ‒ Pjongjang u oblasti informativnog rata.
“Ne radi se ni o kakvom naivnom bacanju đubreta uz pomoć vazdušnih balona, već o testiranju kapaciteta Južne Koreje. Hamas je imao sličnu taktiku kada je odapinjao eksplozivne naprave, maskirane u dečje igračke, uz pomoć balona na teritoriju Izraela“, podseća Obradović.
Kaže i da su južnokorejske vlasti reagovale oštro uz ogradu da je teret sa balona pod kontrolom i da analiza pokazuje da nema tragova opasnih supstanci i materija.
“Severna Koreja ovom provokacijom testira sisteme druge strane. Vidimo da postoji razmena metoda između različitih aktera poput Hamasa i Pjongjanga, a Severna Koreja će sve više ispoljavati koordinaciju sa Rusijom“, smatra Obradović.
Dodaje da se zamrznuti konflikt na Korejskom poluostrvu održava vojnim sredstvima odvraćanja u vidu ravnoteže snaga.
“Takođe, korejska kriza predstavlja kineski nedovršeni domaći zadatak. Kakve god da su namere Pekinga, velika sila ne može sebi da dozvoli da u njenom dvorištu teku procesi koji prete destabilizaciji čitavog regiona. Jačanjem odnosa Rusije i Severne Koreje Kina se polako izbacuje iz igre i njen uticaj na Pjongjang slabi. Do sada je taj uticaj bio uslovljen isporukom hrane i svih ostalih osnovnih namirnica u zamenu za deeskalaciju, međutim sad Putin određuje poželjno ili nepoželjno ponašanje vrhovnog vođe Kim Džong Una“, kaže Obradović.
Ipak, on smatra da rizik od direktne konfrontacije nije isključen, ali nije ni verovatan.
“Južnokorejska vojna industrija beleži izvanredan razvoj. U strategiji odbrane ova zemlja predviđa konvencionalni odgovor na nuklearni napad sa severa. Ukoliko se vodimo teorijom eksterminizma, severnokorejsko vođstvo je decenije i milione života svojih građana uložilo u opstanak na vlasti i nije realno da rizikuju ulaskom u otvoreni sukob koji ne mogu da dobiju“, naglašava Obradović.
Dodaje i da se stvara potpuno nepredvidiv trougao Kina ‒ Rusija ‒ Severna Koreja.
“Prva podržava Rusiju kroz održavanje u životu njene ekonomije čime doprinosi pretnji za celu Evropu, istovremeno Putin svojim akcijama remeti mir u kineskoj sferi uticaja i podiže ulog“, zaključuje Obradović.
Svet
29.05.2024. 15:33
Severna Koreja poslala BALONE SA SMEĆEM u Južnu Koreju (FOTO)
Svet
02.06.2024. 12:40
Šta se sve nalazi u ĐUBRETU koje Severna Koreja šalje balonima u Južnu Koreju
Komentari
