Svet
22.04.2022. 09:10
Milan Mišić

Francuska

Izbori od kojih Evropa strepi

Francuska
Izvor: Shutterstock

Francuzi za ono što će im se događati u nedelju 24. aprila imaju sopstvenu frazu koja se koristi u gotovo svim jezicima sveta: "déjà vu“ (deža vi) – već viđeno.

U drugom krugu predsedničkih izbora ponovo su, kao što su i 2017. godine bili, Emanuel Makron (44) i Marin le Pen (53), a francuski birači opet odlučuju ne samo da li će ostati privrženi političkom centru ili se izjasniti za radikalni zaokret udesno, već – indirektno – i o budućnosti Evropske unije.

Previše je, međutim, za minulih pet godina vode proteklo Senom da bi se sa sigurnošću reprizirao i prethodni izborni rezultat. Makron je doduše favorit, ali da je ovoga puta "moguće da se dogodi nemoguće“ – da se u Jelisejsku palatu useli jedna radikalna desničarka – nagoveštava činjenica da u poslednje dve decenije nijedan francuski predsednik nije dobio drugi mandat, kao i mnogo toga drugog što je tokom Makronovog prvog mandata generisalo nezadovoljstvo Francuza koji su zbog toga češće nego obično izlazili na ulice.

Prethodni put Makron je priredio iznenađenje time što je kao politički debitant (u prethodnom životu bio je investicioni bankar) iz trke izbacio kandidate dve tradicionalne partije, republikanske i socijalističke, da bi u finalu Le Penovu pobedio sa 66 odsto osvojenih glasova. U ovogodišnjem prvom krugu održanom 10. aprila bio je uspešniji nego 2017. godine. Rezultat je bio 27,8 prema 23,2 odsto. Prognoze za drugi krug i ovoga puta mu daju prednost, koja se kreće u rasponu od ubedljivih 54:46, do tesnih 51:49.

U prvom krugu je i ovoga puta bila gužva, sa 12 kandidata (2017. godine ih je bilo 11), ali nije bilo iznenađenja, ako se izuzme uspeh kandidata levog populističkog pokreta Nepotčinjena Francuska, Žan-Lika Melanšona, koji je osvojio 21,95 odsto glasova, samo oko jedan odsto manje nego Marin le Pen. Melanšon je posle proglašenja rezultata svoje pristalice pozvao da u drugom krugu "ne daju nijedan glas“ Le Penovoj, ali im nije preporučio da glasaju za Makrona.

U svakom slučaju, izbori u nedelju biće teška i po mnogo čemu sudbonosna politička bitka. Glavna razlika između Makrona i Le Penove ovoga puta je što su oboje između dva izborna okršaja kao političari sazreli, postali osetljiviji na poruke iz baze francuskog društva, ali i dosledniji u svojim temeljnim stavovima, kako o glavnim nedoumicama unutrašnje politike tako i o mestu Francuske u Evropi i u svetu, a koje sada nude u nešto izmenjenom pakovanju.

U medijskom skeniranju ove dve ličnosti tokom minulih nedelja, kad je reč o Makronu, podseća se (londonski "Ekonomist“) da se "pojavio niotkuda, da ne pripada nijednom partijskom sistemu i da mu je teško prilepiti neku od standardnih ideoloških etiketa“.

Njegov prvi mandat, kao najmlađeg lidera nacije još od Napoleona, bio je buran na svim frontovima, unutrašnjim i spoljnim. Iznutra, Francusku su potresali teroristički napadi i dugotrajni štrajkovi, od kojih je protest "žutih prsluka“ zbog poskupljenja cena automobilskog goriva postao jedan od najdužih u novijoj francuskoj istoriji.

Kako podseća "Njujork tajms“, među Makronovim prvim odlukama posle useljenja u Jelisejsku palatu bilo je ukidanje poreza na bogatstvo i paušalne takse na kapitalnu dobit, zbog čega će kasnije steći imidž "predsednika bogataša“.

Tome je svakako doprinelo i to što je istovremeno smanjivao socijalne izdatke kao što su subvencije za stanovanje onih sa niskim primanjima, kao i promene u penzionom sistemu, opet na štetu onih koji su nedovoljno zarađivali tokom svog radnog veka.

Veliko nezadovoljstvo masa generisala su i njegova nastojanja da promeni radno zakonodavstvo. Neto rezultat svega toga na kraju njegovog prvog mandata je utisak, potkrepljen brojkama, da su nejednakosti u francuskom društvu porasle.

Kao vođa nacije u pandemiji kovida 19 bio je energičan u merama "zaključavanja“, reduciranja kontakata stanovništva, ali i darežljiv kad je reč o državnoj pomoći kompanijama koje su trpele zbog vanrednog stanja, čime su predupređena masovnija otpuštanja (što mu je donelo pohvale ekonomista).

U spoljnoj politici nastojao je da stvori imidž "evropskog državnika“, zalažući se za postizanje "strateške autonomije“ Evropske unije, što je zasad samo koncept koji traži razradu.

Taj posao je svakako otežan ruskom invazijom na Ukrajinu, a na sebe je pažnju skrenuo i nastojanjima da u tom konfliktu bude mirotvorac, posetivši Moskvu nekoliko dana pre početka ruske "specijalne vojne operacije“ i razgovarajući sa Putinom na međusobnom rastojanju od šest metara, koliko je bio dugačak sto na čijim krajevima su sedeli (Makron je u toj poseti bio i kao predsedavajući EU od 1. januara ove godine).

Otežavajuća okolnost za Makrona ovoga puta je to što je "pročitan“ – nema više oreol "političara koji obećava“, već se smatra delom od širokih masa otuđenog establišmenta, "prijateljem bankara“ i "kandidatom bogatih“ – zbog čega se prvi put smatra da "postoji realna mogućnost“ da, u svom trećem pokušaju, na čelo Francuske dođe Marin le Pen, koja je 2017. godine sebe predstavljala kao "francuskog Trampa“.

Od tada je svoje ključne poruke znatno ublažila da bi proširila rezervoar iz kojeg može da zahvata glasove. Slaba tačka su joj odnosi sa Putinom, odnosno veze njene partije sa Rusijom (glavna kontroverza u tom pogledu je kredit od devet miliona evra uzet od jedne ruske banke za izbore 2017, koji se još otplaćuje).

Njena partija, koja se više ne zove Nacionalni front, nego Nacionalni zbor, jedina je u Francuskoj koja je 2014. godine podržala aneksiju Krima i bila protiv uvođenja zapadnih sankcija Moskvi zbog toga. Iako je invaziju na Ukrajinu nazvala "greškom“, izostala je bezuslovna podrška Ukrajini kakvu je iskazao geopolitički Zapad.

Le Penova je u kampanji insistirala da poznaje brige običnog čoveka. Ono što je u poređenju sa kampanjom za izbore 2017. godine drastično različito jeste to da više ne pominje da će Francusku izvesti iz evrozone i vratiti nacionalnu monetu franak, kao i da u njenom programu nije više "fregzit“ – napuštanje EU, po ugledu na Ujedinjeno Kraljevstvo. Ono što je ostalo to je da je "nacionalni suverenitet“ temeljni princip spoljne politike, a da će Francuska nastojati da "EU reformiše iznutra“.

Što se tiče šireg pozicioniranja zemlje u pomaljajućem novom poretku, Le Pen je poručila da će se, postane li predsednica, po prestanku ukrajinskog rata i potpisivanju mirovnog ugovora zalagati za "strateško zbližavanje“ između NATO-a i Rusije, ali i Pariz povući iz integrisane vojne komande NATO-a (što je pozicija u kojoj je Francuska bila između 1966. i 2009).

Govorila je i o odnosima između Francuske i Nemačke, što je bilo neizbežno s obzirom na Makronovu bliskost sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel, predočavajući da će Pariz i Berlin ostati bliski, ali i upozorivši da dve zemlje imaju "nepomirljive“ strateške razlike, što podrazumeva okončanje nekih već ugovorenih zajedničkih programa: "Ja ću nastaviti sa našim pomirenjem, ali bez francuskog slepila prema Nemačkoj.“

U predizbornoj analizi koju je objavio portal politico.eu, sugeriše se da bi, sa Marin le Pen kao predsednicom, Francuska EU sabotirala iznutra na način na koji to poslednjih godina čini Mađarska, samo na mnogo višem nivou i sa težim posledicama – od čega Evropa s razlogom strepi.

Ono što je postalo domaća kontroverza u završnici kampanje bio je predlog Le Penove da se muslimankama zabrani da u javnom prostoru nose marame kojima u celosti pokrivaju glavu, sa obrazloženjem da je to "uniforma koju nameću islamisti“ i nešto što je protivno sekularnoj tradiciji zemlje. Svestan da ne može da ignoriše činjenicu da je 5,7 miliona francuskih državljana muslimanskog porekla, Makron je to iskoristio kao municiju, poručujući da nema šta da zameri ženama koje pokrivaju glavu.

To je, međutim, bio povod da se iz arhive izvadi jedna njegova izjava iz 2018. godine u kojoj je izneo kako povezivanje marame "izaziva nesigurnost“ uz napomenu da on sam "nije naročito srećan“ kad vidi tako ubrađene žene. Prema najnovijem istraživanju, 69 odsto francuskih muslimana u prvom krugu je glasalo za Melanšona, zbog čega će njihov izbor u nedelju biti izuzetno bitan.

Ono što je u samoj završnici kampanje očigledno to je da će pobednika odrediti oni u ovom momentu neopredeljeni, pri čemu se u vidu imaju birači koji su u prvom krugu glasali za Žan-Lika Melanšona. S tim u vezi je i opaska da Francuzi uvek glasaju dva puta: u prvom krugu srcem, a u drugom glavom. U prvom zaokružuju kandidata koji im je najbliži, a u drugom se opredeljuju za "manje zlo“.

Ko god međutim da u nedelju pobedi, neće, konstatuje kolumnista "Politika“ Pol Tejlor, imati mnogo vremena za slavlje jer će, po svemu sudeći, ovoga puta biti i "trećeg kruga“ – takođe deža vi izliva nezadovoljstva Francuza na ulicama gradova, ovoga puta zbog posledica rata u Ukrajini: poskupljenja namirnica, goriva, struje i svega ostalog, kao i inflacije koja polako postaje nova pandemija.

Francuzi će inače glasati i u junu, kada će birati novi sastav Nacionalne skupštine, donjeg doma parlamenta koji ima 577 poslanika.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Makron ili Marin Le Pen?
Francuska

Izbori u Francuskoj

09.04.2022. 17:05

Makron ili Marin Le Pen?

Gotovo 49 miliona Francuza će u nedelju 10. aprila izaći na predsedničke izbore, a prema procenama anketa javnog mnjenja očekuje se pobeda duela kao i na prethodnim izborima 2017 - odlazećeg predsednika, centriste Emanuela Makrona i kandidatkinje ekstremne desnice Marin Le Pen.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
14°C
07.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve