Svet
06.03.2024. 13:30
Svet
13.03.2024. 14:10
Marko R. Petrović
Izbori u Rusiji
Sa njim nema neizvesnosti
Ruski predsednički izbori, koji će biti održani od 15. do 17. marta, sigurno neće dovesti do bilo kakvih promena u Kremlju. Takva su bar očekivanja.
Većina značajnijih opozicionara je ili u zatvoru, ili u inostranstvu. Nezavisni mediji su u blokadi, a Kremlj održava čvrstu kontrolu nad političkim sistemom zemlje. Tako posmatrano, martovski izbori ne predstavljaju ništa drugo nego način da 71-godišnji Vladimir Putin zacementira svoju poziciju na vlasti do, najmanje, 2030. godine.
Bez obzira na to, izbore će pomno pratiti oni koji žele da proniknu u ruske političke mahinacije, ali i da steknu uvid u to kako razmišlja rusko društvo nešto više od dve godine otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu.
Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovaće na izborima kao nezavisni kandidat. On je gotovo potpuno siguran da će u trci sa trojicom simboličnih kandidata uspeti da obezbedi svoj peti mandat na čelu Rusije.
Drugi kandidati, iza čijih nominacija stoje partije koje su prijateljski nastrojene prema Kremlju, a koje imaju svoje poslanike u parlamentu su Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije, Leonid Slutski iz nacionalističke Liberalno demokratske partije, koju je osnovao Vladimir Žirinovski (1946 – 2022) i Vladislav Davankov iz Nove narodne partije. Haritonov se već nadmetao sa Putinom 2004. godine, a tu trku je završio na drugom mestu, sa ogromnim zaostatkom u broju glasova.
Svi oni zdušno podržavaju Kremlj i njegovu politiku, uključujući invaziju na Ukrajinu. Prethodni izbori pokazali su da takvi kandidati teško da mogu da odbiju dovoljno glasova koji bi ih postavili kao ozbiljnu pretnju Putinu. Na izborima 2018. godine, na primer, kandidat Komunističke partije osvojio je 11,8 odsto glasova, naspram Putinovih 76,7 odsto.
U međuvremenu, većina ozbiljnijih predstavnika opozicije, koji bi možda mogli da predstavljaju pretnju za Putina, nalazi se ili po zatvorima ili u egzilu. Aleksej Navaljni, najpoznatiji ruski opozicioni lider čija je kandidatura za izbore 2018. godine odbačena, umro je 16. februara u zatvoru gde je služio 19-godišnju kaznu koja mu je izrečena pod optužbom za osnivanje i finansiranje ekstremističke organizacije i njenih aktivnosti.
Njegova udovica, Julija Navaljna, pozvala je građane da na dan izbora izađu na proteste protiv Putina. A protesti bi, prema njenim rečima, izgledali tako što bi građani 17. marta u podne formirali dugačke redove pred biračkim mestima.
“Mi moramo da iskoristimo izborni dan da pokažemo da postojimo i da nas je mnogo“, poručila je Julija Navljna u video poruci.
Njen poziv na proteste na dan izbora nazvan je “Podne protiv Putina“. Dolazak na biračka mesta bi, prema njenim rečima, istovremeno bila “veoma jednostavna i bezbedna akcija“ koju vlasti ne bi mogle da zabrane, ali bi ljudima koji isto misle omogućila da “vide da nas ima mnogo i da smo jaki“.
“Građani bi potom mogli da glasaju za bilo koga, osim za Putina, da ponište listić ili da na njemu velikim slovima napišu ’Navaljni’“, kaže Navaljna.
Ideju protesta u podne na dan izbora promovisao je sam Navaljni dve nedelje pre nego što je iznenada umro.
Navaljni, koji je uspevao da bude prisutan na društvenim mrežama čak i iz zatvora preko poruka koje su postavljali njegovi advokati, napisao je na platformi X da protesti na dan izbora imaju šansu da postanu prava “sveruska protestna akcija dostupna svakome i svuda“. “Milioni ljudi će moći da učestvuju u njoj. A desetine miliona će biti svedoci“, napisao je Navaljni.
Njemu je, inače, bilo zabranjeno da se kandiduje na predsedničkim izborima 2018. godine zbog osude za proneveru, koja je, međutim, među Putinovim protivnicima okarakterisana kao politički motivisana.
Navaljni je sahranjen prošlog petka na Borisovskom groblju u Moskvi i od tada je njegov grob prekriven ogromnim količinama cveća koje su tamo ostavile njegove pristalice.
“Aleksej je sanjao o svetloj budućnosti za Rusiju – a to ste vi“, navela je na kraju svoje video poruke Julija Navaljna.
Mnogi analitičari, kao i rascepkana ruska opozicija, opisuju izbore kao plebiscit o ratu u Ukrajini koji je Putin pokrenuo pre dve godine.
Abas Galijamov, politički analitičar koji je nekada bio pisac Putinovih govora, opisao je izbore kao glasanje gde se mogućnost izbora između više opcija zamenjuje jednostavnim dihotomnim: “Da li ste za ili protiv Putina?'“, dodajući da će to biti “referendum o pitanju rata, a glas za Putina će postati glas za rat“.
U opoziciji na izbore gledaju kao na priliku da demonstriraju nivo nezadovoljstva Putinovom politikom i ratom koji se vodi u Ukrajini.
Posmatrači koji prate izbore u Rusiji ne nadaju se da će oni biti slobodni i pošteni. Aktivisti su prijavili prakse poput prinudnog glasanja tokom parlamentarnih izbora 2021. godine, sa video snimcima na društvenim mrežama na kojima se vidi kako su glasački listići stavljani u glasačke kutije.
Tokom poslednjih predsedničkih izbora pre šest godina, Međunarodna posmatračka misija iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) opisala je da je na glasanju nedostajalo prave konkurencije, te da je ometano “kontinuiranim pritiskom na kritičke glasove“.
U narednim godinama, ruski parlament donosio je sve represivnije zakone kojima je ograničavana sloboda govora. Većina nezavisnih ruskih medija je zabranjena, a svako ko je proglašen krivim za, kako vlada smatra, “namerno širenje lažnih informacija“ o invaziji na Ukrajinu, može biti osuđen na 15 godina zatvora.
Pravo glasa na predsedničkim izborima u Rusiji imaju svi građani stariji od 18 godina koji ne služe zatvorsku kaznu. Februara 2024. godine Centralna izborna komisija saopštila je da pravo glasa ima 112,3 miliona građana Rusije, među kojima su i oni koji žive na ukrajinskoj teritoriji koju je Rusija pripojila prošle godine. Još oko 1,9 miliona Rusa sa pravom glasa živi van granica zemlje.
Izlaznost na poslednjim predsedničkim izborima bila je 67,54 odsto, mada su posmatrači, ali i pojedini glasači prijavljivali razna kršenja procedura, uključujući i prinudno glasanje i naknadno ubacivanje glasačkih listića u biračke kutije. Na parlamentarnim izborima 2021. godine izlaznost je bila 51,7 odsto.
Ovo su prvi predsednički izbori na kojima će biračka mesta biti otvorena tri dana, od 15. do 17. marta, umesto jednog dana kako je do sada bilo.
Tu praksu ruski zvaničnici uveli su 2020. godine na referendumu koji je Putin organizovao kako bi progurao ustavne promene koje bi mu omogućile da se još dva puta kandiduje za predsednika.
Ovo će istovremeno biti prvi predsednički izbori na kojima će biti moguće glasati onlajn, a e-glasanje omogućeno je u 29 regiona.
Nezavisni posmatrači kritikovali su “razvlačenje“ izbora na više dana i omogućavanje glasanja onlajn, navodeći da je to samo taktika za dodatno ometanje transparentnosti procesa glasanja. Opozicione stranke su 2021. rekle da su tokom digitalnog glasanja na parlamentarnim izborima uočeni znaci manipulacija.
Izbori će, takođe, biti organizovani i na Krimu, koji je Moskva anektirala 2014. godine, kao i u četiri oblasti na jugoistoku Ukrajine koje je Rusija anketirala nakon invazije 2022. godine, iako ih ruske snage ne kontrolišu u potpunosti.
Prevremeno glasanje već je počelo u nekim regionima, a postepeno će se uvoditi i u drugim.
Svet
14.02.2024. 12:55
Izglasan zakon, OVAKO će Putin kažnjavati kritičare vojske
Komentari
