Bliski istok

Rizično ispitivanje granica podnošljivosti

Dok je Ukrajina za SAD pitanje ekspanzije i okruživanja Rusije, dotle su Izrael i Bliski istok regioni u kojima se doista brane američki interesi.

Hamas je 7. oktobra napao "diviziju Gaze" izraelske vojske (143. teritorijalna divizija Shu’alei HaEsh) i civile u obližnjim kibucima i mošavima, što je dovelo do novog velikog talasa nasilja. Napad je narušio reputaciju izraelske vojske kao nepobedive sile i doveo do poziva na uništenje Hamasa, bez obzira na moguće posledice po palestinske civile. U dosadašnjem toku sukoba ubijeno je više od 2200 Palestinaca, a povređeno 6000, dok je na izraelskoj strani poginulo više od 1400 ljudi, a povređeno je više od 3000, prenose izraelski mediji. Ne zna se tačan broj Jevreja koje su zarobili pripadnici Hamasa, ali procenjuje se da ih je između 200 i 300.

Potresne slike streljanih žrtava i zarobljenih talaca koje su mediji prikazali (i nastavljaju da ih prikazuju) ove nedelje ukazuju na jedan od najkrvavijih sukoba na Bliskom istoku poslednjih godina.

Upozoravajući intenzitet konflikta već je suočio svet sa mogućnošću dramatičnih scenarija i paljenja novog, opšteg sukoba na Bliskom istoku. Uz Hamas čvrsto stoji oružana formacija libanskih šiita, Hezbolah, čiji lider Hasan Nasrala je saopštio da će priskočiti u pomoć palestinskoj braći.

Iste poruke stigle su i iz Irana. Iranski ministar spoljnih poslova Husein Abdulahijan upozorio je da će, ukoliko Izrael počne kopnenu intervenciju u Gazi, doći do širenja "razmera rata", što će samo po sebi stvoriti sliku koja će rezultirati "promenom geografske karte Izraela".

Hamas ima dugogodišnju podršku Irana i proiranske libanske grupe Hezbolah. Iranski lideri najavili su da će u slučaju ulaska izraelske vojske na teritoriju Gaze doći do uključenja ove moćne grupe u rat, koja, kako se smatra, raspolaže sa čak 150.000 raketa.

Izraelske snage zatražile su od stanovništva Gaze da se evakuiše u južne delove pojasa, a to znači da krenu ka Egiptu. Proboj stotina hiljada ugroženih Palestinaca na Sinaj upleo bi i Egipat na nepredviđen način, a samim tim ugrozio bi i Kempdejvidski mirovni sporazum koji postoji između Egipta i Izraela.

Ukoliko bi se to dogodilo, bila bi srušena celokupna mirovna arhitektura Bliskog istoka koja je građena poslednjih pola veka. Nije velikan svetske diplomatije sa 100 godina života Henri Kisindžer tek tako rekao da je ovo "fundamentalni napad na svetski poredak". Taj svetski poredak na Bliskom istoku kreirao je upravo Kisindžer, pa zbog toga ima puno pravo da osnovano govori o posledicama sadašnjih događaja.

Zbog toga je američki predsednik Bajden usred sukoba krenuo u Izrael s ciljem da spreči dalju eskalaciju, mogućnu kopnenu intervenciju Izraela sa ogromnim posledicama po svetsku arhitekturu koju već dovoljno opterećuje, do krajnjih granica izdržljivosti, sukob u Ukrajini.

Američki ministar obrane Lojd Ostin naredio je da se pripremi jedinica od 2000 vojnika, u slučaju da bude potrebe za razmeštanjem u Izraelu. Američka ministarka finansija Dženet Jelen samouvereno je izjavila da su SAD "sasvim spremne" da vode i da budu uključene u dva rata istovremeno.

Zagrljaj o kom bruji planeta (FOTO)

Bajden u Izraelu

Svet 18.10.2023. 10:24

Zagrljaj o kom bruji planeta (FOTO)

Američki predsednik je u međuvremenu promenio javnu retoriku pa je u intervjuu "60 minuta" upozorio da Izrael ne bi trebalo vojno da okupira Gazu. Bajdenova poruka bila je pre svega ohrabrivanje Izraela da izbegne močvaru sa kojom se suočavaju SAD na mestima poput Iraka, pošto u Vašingtonu raste strah da će izraelske snage ući u Gazu pod vođstvom Hamasa bez jasne strategije izlaska. Ali to je takođe podvuklo značajnu promenu u načinu na koji administracija govori o sukobu između Izraela i Hamasa, ne samo iz nedelje u nedelju, već i od poslednje krize 2021. Novi ton, kažu američki zvaničnici, namerno je oštriji, usmeren na davanje podrške Izraelu i na moralnom vrhuncu zalaganjem za nevine civile.

"Humanitarna katastrofa u Gazi i veliki broj palestinskih žrtava čak i pre početka kopnene kampanje jasno su ubrzali raspored oštrijih razgovora i suzdržavajućih poruka", rekao je Aron Dejvid Miler iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Pre dve godine SAD su ugasile buktinju između Izraela i Hamasa tako što su čvrsto podržale Izrael u javnosti, dok su privatno gurale izraelskog premijera Netanjahua da prihvati prekid vatre. Kako je Frenklin For napisao u svojoj knjizi "Poslednji političar", Bajden je osmislio strategiju "da uguši Netanjahua ljubavlju" i "čvrsto zagrli Bibija". Tek tada bi, smatra predsednik, izraelski lider bio prijemčiviji za sve češće javne pozive da se prekine kampanja odmazde protiv Gaze.

Red veličine je sada drugačiji, kao što se vidi iz broja žrtava na izraelskoj strani. Izrael je izveo oko 10.000 vazdušnih napada i dao ultimatum da se svih 2,3 miliona stanovnika Gaze spakuje na jug enklave uoči kopnene invazije.

Nakon što su prvobitno i više puta izjavljivale da će SAD uvek biti uz Izrael, "baš kao 2021", SAD sada glasno poručuju Netanjahuu: "Brani se, ali ne preteruj."

Bajdenov komentar za "60 minuta" usledio je nakon što je ministar odbrane Lojd Ostin poručio Izraelu da ne traži "osvetu", a državni sekretar Entoni Blinken, koji već drugi put obilazi region, izjavio je u Egiptu u nedelju da "Izrael to treba da uradi na način koji afirmiše zajedničke vrednosti koje imamo o ljudskom životu i ljudskom dostojanstvu, preduzimajući sve moguće mere predostrožnosti da izbegnemo civilne žrtve".

Američki zvaničnici i stručnjaci navode dva glavna razloga za upadljive retoričke promene. Prvi, kako je Natan Saks iz Brukings instituta istakao, jeste da je "Bajden zadobio veliki prestiž u izraelskoj javnosti svojim javnim stavom solidarnosti".

"Sada administracija ima više prostora da utiče na izraelsko javno mnjenje i očekivanja o završetku rata", rekao je Saks, koji vodi Centar za bliskoistočnu politiku tog trusta mozgova.

Drugi je da je Bela kuća potcenila obim odbijanja u 2021. i da ne želi da ponovi tu grešku. Demokratski poslanici su već pozvali administraciju da se više oslanja na Izrael i da da prioritet humanitarnim potrebama Palestinaca pod izraelskom opsadom i vazdušnim napadima.

Mediji u Rusiji i ne skrivaju da Moskva trenutno ima koristi od ovog rata. Prvo, tako što će biti sasvim umanjena, ako ne i sasvim onemogućena dosadašnja, uglavnom posredna, a ponekad i neposredna pomoć Kijevu, a zatim što će se za Zapad i SAD, koji se konfrontirao s Rusijom, biti teže da se fokusiraju na ukrajinski rat.

Ovaj sukob pokazuje na neki način i redosled prioriteta i stratešku važnost Izraela, Bliskog istoka i Ukrajine, pri čemu je jasno da prednost, i te kakva, pripada Bliskom istoku. Dok je Ukrajina za SAD pitanje ekspanzije i okruživanja Rusije, dotle su Izrael i Bliski istok regioni u kojima se doista brane američki interesi. Zato je jasno da Ukrajina mora da padne u drugi plan i da sve ovo predstavlja čist dobitak za Moskvu.

Ona se u skladu s tim i ponaša. Ruski predsednik Putin reagovao je na sukob tek posle četiri dana, kada je više kritikovao američku politiku nego što je govorio o samom sukobu. Putin je rekao da je uzrok rata u nemogućnosti da se stvori suverena palestinska država u skladu sa rezolucijama UN, što je nazvao "velikom nepravdom" i dodao da je izraelska politika naseljavanja pogoršala situaciju.

"Ovo je živi primer neuspeha bliskoistočne politike SAD dok pokušavaju da monopolizuju (mirovno) rešenje… Ali, nažalost, (SAD) nisu se bavile traženjem kompromisa za obe strane, naprotiv, promovisale su sopstvene koncepte o tome kako to treba da se uradi i pritiskale obe strane", rekao je Putin tokom sastanka sa iračkim premijerom Muhamedom Šijom al Sudanijem.

U drugom reagovanju Putin je bio precizniji, pa je rekao da Izrael ima pravo na samoodbranu, ali da treba zaustaviti kolektivno kažnjavanje Palestinaca u Gazi. Putin je u petak rekao da je Izrael bio podvrgnut "napadu bez presedana po svojoj okrutnosti" od strane militanata Hamasa i da je imao pravo da se brani, ali da je odgovarao sopstvenim okrutnim metodama.

"Civilne žrtve, verovatne u slučaju izraelske kopnene ofanzive, biće apsolutno neprihvatljive. Sada je najvažnije zaustaviti krvoproliće", rekao je on. Onda je još više zaoštrio poziciju, rekavši da izraelska opsada Gaze podseća na nacističku opsadu Lenjingrada, što bi moralo da predstavlja tešku uvredu za Izrael.

Na kraju, uoči predviđenog puta u Peking, Putin je razgovarao telefonom sa egipatskim predsednikom Sisijem, iranskim predsednikom Hamneijem, izraelskim premijerom Netanjahuom i palestinskim liderom Abasom o mogućnostima za prekid vatre i okončanja sukoba, kao i o tome da je Rusija spremna da preduzme korake u tom pravcu.

Ocenjuje se, stoga, da Kina i Rusija učvršćuju svoju poziciju prema Izraelu i Gazi i da je značajan doprinos tome dao i samit država "Pojas i put" koji je održan ove nedelje u Pekingu. Kineski ministar spoljnih poslova rekao je tokom vikenda da je izraelska operacija bombardovanja otišla "izvan okvira samoodbrane" i da bi "trebalo zaustaviti kolektivno kažnjavanje naroda Gaze".

Kina je istorijski podržavala palestinsku stvar decenijama, kao i SSSR tokom Hladnog rata. U skorije vreme, obe sile su nastojale da uravnoteže bliže veze sa Izraelom sa svojim širim diplomatskim naporima da pridobiju saveznike u arapskom svetu i šire.

Rusija traži podršku za nastavak rata u Ukrajini, dok Kina želi da izgradi širu koaliciju zemalja u razvoju kako bi proširila uticaj Pekinga i ojačala svoje napore da se suprotstavi SAD na globalnoj sceni.

"Peking je bio propalestinski nastrojen još od Maovih dana i vodi računa o bliskim vezama SAD sa Izraelom… Kina mora biti protiv gotovo svega što SAD podržava. Peking takođe želi da bude viđen kao ključni partner globalnog juga, koji uključuje većinu arapskih zemalja koje zadržavaju prijateljske veze sa Kinom. Pitanje je održavanja tih odnosa tako što ćemo nastaviti da podržavamo Palestince", rekao je dr Ju Jije, viši naučni saradnik za Kinu u istraživačkom centru Četam haus u Londonu.

Kako će sukob između Izraela i Hamasa promeniti Bliski istok i zašto Sjedinjene Države gomilaju trupe u regionu?

Politika Izraela u vezi sa sukobom sa Palestincima strogo je određena paradigmom upravljanja sukobima koja se koristila od okupacije Zapadne obale, Jerusalima i Pojasa Gaze (1967). Sporazum iz Osla i povlačenje trupa iz pojasa Gaze 2005. (jednostrano povlačenje) delimično odražavaju ovu politiku.

Sporazum iz Osla, poznat i kao Deklaracija principa, odobren je na sastanku Rabinove vlade 30. avgusta 1993. Potpisan je sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom u Vašingtonu 13. septembra iste godine. Nedavno objavljeni zapisnici sa sastanka pokazuju da je izraelska vlada bila pre svega zabrinuta za pitanja bezbednosti, a ne za političke aspiracije Palestinaca za nezavisnu državu. Vlada je bila ponosna na uspehe u održavanju naselja i kontrole nad okupiranim teritorijama, a odgovornost za sprovođenje sporazuma bila je na vojsci. Na sastanku je razgovarano o temi palestinskog "terora" uz očekivanje da će ga se Palestinci odreći.

Tokom 16-godišnje vladavine uzastopnih vlada Benjamina Netanjahua, Hamas je postao glavni instrument u upravljanju sukobom. Na sastanku stranke Likud u martu 2019. Netanjahu je rekao da je podrška Hamasu i njegovo jačanje neophodno da bi se sprečilo stvaranje palestinske države. Takođe je napomenuo da je odvajanje Palestinaca u Gazi od Palestinaca na Zapadnoj obali deo strategije.

Ova politika ukazuje da Izraelci zapravo priznaju Hamas kao suverenu silu u Gazi. Važno je napomenuti da Hamas nije samo vojna organizacija, već i politički i društveni pokret. Shodno tome, on preuzima vladine funkcije. Izrael koristi sukob sa Hamasom kao sredstvo za održavanje kontrole nad Zapadnom obalom. Izraelski lideri su često govorili da bi povlačenje sa Zapadne obale dovelo do raketnih napada na Tel Aviv i centralni Izrael, slično onome što se dogodilo nakon povlačenja u Gazi 2005. godine.

Hamas, zauzvrat, koristi izraelsku politiku da ojača svoju poziciju u palestinskom otporu. Tokom prethodnih ciklusa nasilja protiv Gaze (2008–2009, 2012, 2014. i 2018) Hamas je pokazao sposobnost da poveća domet raketne vatre i mobiliše druge frontove, uključujući Zapadnu obalu i unutrašnjost Izraela. To je posebno bilo evidentno tokom sukoba u maju 2021. godine.

Ostaje pitanje da li će Izrael, koji je upravo doživeo jedan od najsmrtonosnijih i najmračnijih dana u svojoj 75-godišnjoj istoriji, pokazati svoju demokratsku "bona fides" dok traži kraj Hamasa. Nešto takvo najavio je i sam premijer Izraela.

"Želimo da budemo u 21. veku, a ne u životinjskoj brutalnosti. Želimo da se krećemo ka svetlu, a ne užasima koje su te ubice stvorile u našim kibucima i širom pojasa Gaze", rekao je Netanjahu izraelskom parlamentu. Dani koji dolaze tek bi trebalo da potvrde ovakve izjave izraelskog premijera.

Izraelska vojska: Bolnicu u Gazi greškom pogodila raketa Islamskog džihada