SAD vs Iran

Kad AI nacrta metu na čelu

vojska, veštačka inteligencija — Izvor: Shutterstock

Drugi rat za Nagorno Karabah, kako je "kršten“ sukob između Azerbejdžana i Jermenije bio je svojevrsna prekretnica u načinu modernog ratovanja, pre svega zahvaljujući masovnoj upotrebi dronova, naročito sa azerbejdžanske strane što je, prema svim ocenama, na kraju i presudilo ko će biti pobednik.

Šest godina kasnije svet se suočava sa novom revolucijom u oblasti ratovanja zahvaljujući upotrebi veštačke inteligencije koja, kako se već može čuti, najavljuje eru bombardovanja bržeg od "brzine misli“.

Samo u prva 24 sata udara na Iran, vojska Sjedinjenih Država izvela je udare na više od 1000 ciljeva, što im je omogućila upotreba veštačke inteligencije. Upravo zbog toga, brzina i obim američkog planiranja akcija pomoću veštačke inteligencije izazivaju strah da bi ljudi kao donosioci odluka u ovakvim situacijama mogli da budu potisnuti

U akcijama u Iranu je, naime, prema pisanju zapadnih medija navodno korišćen "Klod“, model veštačke inteligencije kompanije "Antropik“, kako bi bio skraćen tzv. lanac ubijanja – što znači ubrzavanje procesa od identifikacije cilja do zakonskog odobrenja i pokretanja udara.

SAD i Izrael, koji su ranije koristili veštačku inteligenciju za identifikaciju ciljeva u Gazi, pokrenuli su skoro 900 udara na iranske ciljeve samo u prvih 12 sati, tokom kojih su izraelske rakete ubile iranskog vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija.

Stručnjaci koji proučavaju ovu oblast kažu da veštačka inteligencija skraćuje vreme planiranja potrebno za složene napade – fenomen poznat kao "kompresija odluka“, za koji se neki plaše da bi mogao da dovede do toga da ljudski vojni i pravni stručnjaci na kraju samo odobravaju automatizovane planove udara.

Godine 2024, kompanija "Antropik“ sa sedištem u San Francisku primenila je "Klod“ u Ministarstvu rata SAD i drugim agencijama za nacionalnu bezbednost, kako bi bile ubrzane pripreme planova za rat. "Klod“ je postao deo sistema koji je sa Pentagonom razvila kompanija "Palantir“ kako bi "dramatično poboljšala analizu obaveštajnih podataka i omogućila zvaničnicima da donose odluke“.

"AI mašina daje preporuke za ciljanje, što je zapravo u nekim aspektima mnogo brže od brzine misli“, rekao je Krejg Džons, viši predavač političke geografije na Univerzitetu u Njukaslu i stručnjak za "lance ubijanja“. "Dakle, imate obim i brzinu, izvodite udare u stilu atentata istovremeno dok onesposobljavate protivnički režim da odgovori balističkim raketama. To je možda trajalo danima ili nedeljama u ranijim ratovima. Sada radite sve odjednom.“

Najnoviji sistemi veštačke inteligencije mogu brzo da analiziraju brda informacija o potencijalnim metama, od snimaka dronovima do presretanja telekomunikacija, kao i obaveštajne podatke koje su prikupili ljudi. "Palantirov“ sistem koristi mašinsko učenje da identifikuje i daje prioritet ciljevima, ali i da preporuči oružje, uzimajući u obzir zalihe i prethodne učinke protiv sličnih meta. Takođe, koristi automatizovano rezonovanje da proceni pravne osnove za napad.

"Ovo je sledeća era vojne strategije i vojne tehnologije“, rekao je Dejvid Lesli, profesor etike, tehnologije i društva na Univerzitetu "Kvin Meri“ u Londonu, koji je posmatrao demonstracije vojnih sistema veštačke inteligencije. On je, takođe, upozorio da oslanjanje na veštačku inteligenciju može dovesti do "kognitivnog rasterećenja“. Ljudi kojima je dodeljen zadatak da odlučuju o napadu mogu se osećati ratserećeni od njenih posledica jer je sav trud razmišljanja oko toga da li treba napasti ili ne, uložila mašina.

U subotu, prvog dana udara na Iran 165 ljudi, među kojima je mnogo dece, poginulo je u raketnom napadu na školu na jugu Irana, saopštio je zvanični Teheran. Jedina vrsta "opravdanja“ koja se mogla čuti, mada ne zvanično, jeste da se lokacija nalazila blizu dva objekta koje kontroliše Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), moćna ideološka elita Teherana.

Ujedinjene nacije su to nazvale "teškim kršenjem humanitarnog prava“, dok ni američka ni izraelska strana isu preuzele odgovornost, mada je američka vojska saopštila da ispituje izveštaje.

"Ako nešto krene po zlu, ko je onda odgovoran?“ rekao je za The Japan Times Piter Asaro, predsednik Međunarodnog komiteta za kontrolu robotskog oružja (ICRAC), dodavši da bi slučaj škole u Iranu mogao da bude slučaj pogrešnog ciljanja veštačkom inteligencijom.

"Nisu je razlikovali od vojne baze kao što je trebalo, ali ko su oni? Ljudi ili mašina“; pitao je tvrdeći da je, ako je korišćena veštačka inteligencija, ključno pitanje "koliko su stari podaci“ korišćeni za ciljanje i da li je pogrešno usmeren udar proistekao iz "greške u bazi podataka“.

"Očekujem kraj rata u Iranu u narednih nekoliko nedelja"

Ministar energetike SAD

Svet 15.03.2026. 19:56

"Očekujem kraj rata u Iranu u narednih nekoliko nedelja"

Nije poznato koje je sisteme veštačke inteligencije, ako ih uopšte ima, Iran ugradio u svoju ratnu mašineriju, iako je 2025. godine tvrdio da koristi veštačku inteligenciju u sistemima za ciljanje raketa. Iranski program veštačke inteligencije, otežan međunarodnim sankcijama, deluje zanemarljivo u poređenju sa supersilama veštačke inteligencije SAD i Kine.

U danima pre napada na Iran, američka administracija rekla je da će izbaciti "Antropik“ iz svojih sistema nakon što je kompanija odbila da dozvoli da se njen model veštačke inteligencije koristi za potpuno autonomno oružje ili nadzor američkih građana, ali je ostao u upotrebi dok ne bude izbačen.

Pentagon, naime, koristi "Klod“ kroz partnerstvo "Antropika“ sa kontroverznom softverskom kompanijom "Palantir“. Kako su rekli izvori "Blumberga“, "Klod“ je centralni deo "Palantirovog“ "Mejven“ pametnog sistema, koji obezbeđuje ciljanje u realnom vremenu u vojnim operacijama protiv Irana. I baš zbog centralne uloge u određivanju ciljeva, "Klod“ neće biti ukinut dok, prema izvorima "Vašington posta“, Ministarstvo odbrane SAD ne pronađe zamenu.

Naravno, "Antropikov“ rival, "OpenAI“, brzo je potpisao sopstveni sporazum sa Pentagonom za upotrebu svojih modela u vojne svrhe.

"Prednost je u brzini donošenja odluka, promeni načina planiranja od onoga što je moglo trajati danima ili nedeljama, na minute ili sekunde“, rekao je profesor Dejvid Lesli. "Ovi sistemi proizvode skup opcija za ljude koji donose odluke, ali imaju mnogo uži vremenski raspon za procenu preporuke.“

"Primena veštačke inteligencije se širi“, rekla je za "Gardijan“ Prerana Džoši, istraživačica u Royal United Services Institute, istraživačkom centru za odbranu. "To se radi u svim odbrambenim segmentima... u logistici, obuci, upravljanju odlukama, održavanju.“

"Veštačka inteligencija je tehnologija koja će omogućiti donosiocima odluka, i svima u tom lancu, da poboljšaju produktivnost i efikasnost onoga što rade. To je način sinteze podataka mnogo bržim tempom koji je koristan donosiocima odluka.“

Upotreba veštačke inteligencije u vojne svrhe izaziva kontroverze barem još od rata u Gazi. Izraelske odbrambene snage su, naime, uglavnom ignorisale stopu od 10 odsto lažno pozitivnih rezultata njihovog AI softvera za ciljanje kada su koristile svoj sistem "Lavander“ za ciljanje i napad na navodne militante u Gazi, pri čemu su ubili nebrojeni broj civila.

Ta aplikacija je funkcionisala jer je pokrivala veoma ograničeno područje. Izrael takođe ima sistem masovnog nadzora koji bi mogao da unosi podatke o stanovnicima enklave u "Lavander“.

Istu zabrinutost sada izaziva upotreba AI u Iranu. Pre napada na Iran, "Vašington post“ objavio je da je "Mejven“, pokretan "Klodom“, predložio "stotine“ ciljeva koje bi američka vojska trebalo da napadne, rangirao ih po važnosti i obezbedio im koordinate lokacije – pomažući SAD da brzo izvrši napade i umanjujući sposobnost Irana da odgovori istom merom.

Ali šta je sa nadzorom? Nije utešno što je sekretar Ministarstva odbrane Pit Hegset na konferenciji za novinare početkom nedelje uzviknuo da u ratu "nema glupih pravila angažovanja“.

Pentagonov Priručnik o ratnom pravu kaže da američka vojska mora preduzeti "izvodljive mere predostrožnosti kako bi proverila da li su ciljevi koje planira da napadne vojni ciljevi“. Kako ova pravila nalažu, civili, vojnomedicinsko i versko osoblje, kao i lokacije poput škola, bolnica i verskih objekata, ne smeju biti napadnuti.

Cilj Irana rat iscrpljivanja, SAD i Izrael bi da "obogalje" Revolucionarnu gardu

Analiza sukoba

Svet 15.03.2026. 18:11

Cilj Irana rat iscrpljivanja, SAD i Izrael bi da "obogalje" Revolucionarnu gardu

S obzirom na brzo uvođenje veštačke inteligencije u ratno vreme, treba obratiti pažnju na to da li američka vojska zaista preduzima "izvodljive mere predostrožnosti“ kako bi osigurala da cilja prave vojne ciljeve, a ne civile.

"Možete brzo da sastavite dugačke liste ciljeva, mnogo brže nego što ljudi mogu automatizacijom tog procesa“, rekao je za The Japan Times Piter Asaro, vanredni profesor medijskih studija na The New School u Njujorku i potpredsednik kampanje Stop Killer Robots. "Etičko i pravno pitanje je: u kojoj meri ti ljudi zapravo pregledaju konkretne ciljeve koji su navedeni, proveravajući njihovu zakonitost i njihovu vojnu vrednost pre nego što ih odobre?“

Različiti oblici veštačke inteligencije navodno su korišćeni za hvatanje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.

Danas "svaka vojna sila od bilo kog značaja ulaže ogromna sredstva u vojne primene veštačke inteligencije“, kaže za The Japan Times Lor de Risi-Rošgond iz francuskog tink-tenka IFRI.

"Skoro svaka vojna funkcija može se poboljšati veštačkom inteligencijom, od logistike do izviđanja, posmatranja, informacionog ratovanja, elektronskog ratovanja i sajber bezbednosti“, dodala je.

Alati veštačke inteligencije mogu se naći i ugrađeni u poluautonomne dronove za napad i drugo oružje.

"AI algoritmi omogućavaju nam da se mnogo brže krećemo u obrađivanju informacija, a pre svega da budemo sveobuhvatniji“, kaže Bertran Rondpjer, šef francuske vojne agencije za AI AMIAD.

Tehnologija može da proseje ogromne količine podataka, uključujući "satelitske snimke, radar, elektromagnetne talase, zvuk, snimke dronovima, a ponekad i video u realnom vremenu“, dodaje.

Primena AI u ratu, međutim, postavlja mnoštvo moralnih i pravnih pitanja, posebno o obimu ljudske kontrole nad njihovim postupcima.

Rondpjer kaže da su sistemi veštačke inteligencije "koji rade bez ičije kontrole“ "naučna fantastika“. U Francuskoj, barem, "vojni komandanti su u srcu akcije i dizajna ovih sistema“, insistirao je.

"Nijedan vojni donosilac odluka ne bi pristao da koristi veštačku inteligenciju ako nema poverenja i kontrolu nad onim što radi“, dodao je Rondpjer. "Oni znaju koji su rizici, koje su mogućnosti ovih sistema i u kojim kontekstima ih mogu koristiti, sa kojim nivoom poverenja.“

Ovo je, prema mišljenju Bendžamina Džensena iz vašingtonskog istraživačkog centra CSIS, samo "početak“ korišćenja veštačke inteligencije u svetskim oružanim snagama. Džensen je, inače, učestvovao u testiranjima veštačke inteligencije u donošenju vojnih odluka tokom protekle decenije.

"Vojske sveta nisu fundamentalno preispitale kako planiramo, kako provodimo operacije, kako bismo iskoristili mogućnosti veštačke inteligencije. Trebaće nam generacije da ovo zaista shvatimo“, zaključuje Džensen.

Iranski ministar tvrdi da je vrhovni vođa dobro, a evo šta mu je poručio Tramp