Kina i Australija

Pacifičke čarke

Čarke u zapadnom Pacifiku ne prestaju. Najnoviji incident desio se između Kine i Australije.

Vlada Australije optužila je Ratnu mornaricu Kine da je upotrebom brodskog sonarnog sistema povredila ronioce australijske Ratne mornarice dok su uklanjali ribarsku mrežu s propelera svog broda.

Prema saopštenju ministra odbrane Australije Ričarda Marlesa, incident se dogodio u međunarodnim vodama, unutar ekskluzivne ekonomske zone Japana, i uprkos tome što je posada kineskog broda u više navrata upozorena da osoblje australijskog broda deluje ispod površine.

Premijer Australije Entoni Albaneze je ovaj čin i ponašanje Kine ocenio kao “opasno“, “nebezbedno“ i “neprofesionalno“.

S druge strane, Kina je pokušala da izbegne komentar, ali je na kraju portparol kineskog Ministarstva odbrane rekao da je Australija iznela “nepromišljenu i neodgovornu optužbu“ zbog ovog incidenta.

Do incidenta je došlo desetak dana od kako je australijski premijer Entoni Albaneze bio u zvaničnoj poseti Pekingu. Pre ove posete, odnosi Kine i Australije bili su izuzetno zategnuti, a komunikacija gotovo da nije postojala. Do potpunog prekida komunikacije i najozbiljnijeg zaoštravanja odnosa u diplomatskoj istoriji dve zemlje došlo je kada je Australija objavila da namerava da od SAD nabavi tri plus dve nuklearne podmornice tipa “Virdžinija“, kao i da planira da sa Velikom Britanijom uđe u posao izgradnje sopstvenih podmornica na nuklearni pogon o čemu je “Ekspres“ već pisao.

Zbog toga je vest o ponovnom, kolikom-tolikom, uspostavljanju odnosa i obnovi komunikacije imala pozitivan odjek kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Kada se uzme u obzir i nedavni sastanak predsednika SAD Džoa Bajdena sa kineskim kolegom Sijem Đinpingom na marginama samita zemalja APEK-a u San Francisku, površno gledano bi se mogao izvesti zaključak da su stvari i odnosi u pacifičkoj regiji krenuli nabolje. Međutim, dubljom analizom, tumačenjem onog što je rečeno, a pogotovo onog što nije, odmah postaje jasno da suštinski nije napravljen gotovo nikakav korak ka relaksaciji odnosa na Pacifiku.

Amerika u Pacifiku steže obruč oko Kine

Naoružavanje Australije

Svet 21.03.2023. 19:10

Amerika u Pacifiku steže obruč oko Kine

Pored incidenta sa australijskim roniocima, gotovo su svakodnevni i incidenti sa narušavanjem vazdušnog prostora Tajvana od strane kineskih aviona. U toj oblasti su česti i susreti kineskih i američkih aviona.

Jedna struja vojnih analitičara strahuje da bi sudar ili neka druga nesreća u kojoj bi učestvovale, sa jedne strane Kina, a sa druge SAD ili neka od njenih pacifičkih saveznica, vrlo lako mogli da prerastu u ozbiljniji sukob.

Američka, kanadska i australijska vojska više puta su se žalile na, kako su navodile, opasno postupanje kineske Ratne mornarice i Ratnog vazduhoplovstva u zapadnom delu Tihog okeana.

Zbog toga su SAD i Filipini započeli zajedničke patrole u Južnom kineskom moru i vazduhu iznad njega, a nedaleko od Tajvana.

Sve se to dešava nakon susreta Bajdena i Sija Đinpinga u San Francisku.

Filipinske vazduhoplovne snage su dodale da su njihovi avioni učestvovali u zajedničkim patrolama sa avijacijom SAD u blizini Batanesa, najsevernije provincije Filipina, koja je udaljena samo oko 200 kilometara od Tajvana.

Kina, inače, tvrdi da je gotovo celo Južno kinesko more njeno, što je dovelo do sporova ne samo sa Filipinima, već i sa Vijetnamom, Malezijom, Tajvanom i Brunejima.

To je takođe jedna od tački sporenja između Kine i SAD.

I australijski premijer Entoni Albaneze sreo se sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom na marginama samita zemalja APEK-a u San Francisku, i to neposredno nakon ovog incidenta. On nije želeo da potvrdi da li je o tome direktno razgovarao sa Sijem, rekavši samo da je ovo pitanje “veoma jasno pokrenuto svim normalnim kanalima komunikacije, onako kako je uobičajeno u diplomatskoj praksi“.

“Posledice ovih događaja su da nanose štetu odnosima dve zemlje, a ovo je svakako događaj koji nanosi štetu i mi smo to vrlo jasno rekli Kini“, rekao je Albaneze za “Skaj njuz“.

Ova medijska kuća zapitala se i koliko je iskrena kineska želja za otopljavanjem odnosa sa Australijom, kao i da li ovaj incident poništava pozitivan napredak za koji je izgledalo da je postignut? Odgovor njihovog sagovornika bio je da ne mora nužno da znači da će jedan izolovani incident poništiti napredak koji je postignut, ali da svakako pokazuje namere i prioritete Kine.

Komentarišući nedavne događaje, docent Fakulteta političkih nauka Marko Dašić rekao je da je, od svega što se u protekle dve nedelje dešavalo, susret predsednika Džoa Bajdena i Sija Đinpinga najznačajniji događaj, koji ima ogroman značaj kako za ove dve zemlje tako i globalno.

On je ocenio da kompromis između dve sile, naročito kada je u pitanju redefinisanje međunarodnog poretka, ide malim koracima, ali da je svaki taj korak od ogromnog značaja.

Kao rezultate ovog susreta, Dašić je istakao obnovu komunikacije, pre svega vojne, koja je bila u potpunom prekidu od avgusta prošle godine i posete demokratske predsednice Donjeg doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.

“Ono što je dobro jeste da komunikacija nije obnovljena samo na nivou ministara, već i operativaca, odnosno operativnih regionalnih komandi“, istakao je Dašić.

Dodao je da su dvojica predsednika razgovarala četiri sata, a da smo mi o ishodu sastanka saznali na mrvicu i to o dve, tri oblasti o kojima se konstruktivno razgovaralo.

On je naglasio da je upadljiv izostanak zajedničkog saopštenja nakon sastanka.

Dodao je i da ga je bilo, mogli bismo o ovom sastanku da govorimo kao o istorijskom uspehu, s obzirom na sve okolnosti.

“Ali, pošto su saopštenja bila odvojena, a predsednici su se u njima malo obraćali i domaćoj javnosti, onda nije teško zaključiti da je na samom sastanku bilo i disonantnih tonova i da se dvojica predsednika nisu baš oko svega usaglasila“, istakao je Dašić.

On je objasnio da je Bajden iskoristio priliku da pošalje poruku unutrašnjoj javnosti jer je u kampanji za reizbor 2024, a Si jer je političko-ekonomska situacija u Kini poljuljana, što zbog rasta bruto društvenog proizvoda, koji nije na nivou na kom je bio do prošle godine, što zbog trzavica u političkom smislu kroz koje je Kina nedavno prošla kada je Si Đinping smenio dvojicu vrlo važnih ministara – spoljnih poslova i odbrane.

Dašić je rekao i da se stiče utisak da je ekonomija bila tema koja je kineskom predsedniku na ovom sastanku bila najbitnija.

“Ne treba smetnuti s uma da je ovaj sastanak organizovan na marginama samita zemalja APEK-a, odnosno ekonomija APEK-a. Reč je o 21 ekonomiji među kojima se nalaze i Rusija i Tajvan i Australija, Kina, SAD i mnoge druge zemlje pacifičkog regiona. S obzirom na činjenicu da ni APEK nije uspeo da uspostavi konsenzus oko nekih geopolitičkih pitanja, već isključivo u onim ekonomsko-trgovinskim, može se pretpostaviti da su upravo te teme dominirale i tokom sastanka Bajdena i Sija“, rekao je Dašić.

On se posebno osvrnuo na izjavu Sija Đinpinga koja je mnogima promakla.

Naime, primetio je Dašić, nakon sastanka, kineski predsednik je izjavio da je svet sposoban da apsorbuje potrebe dve najveće sile.

“Ako to uporedimo sa njegovim diskursom kakav je imao prema Obami ili Trampu, kada je govorio da je Pacifik dovoljno velik za obe sile, onda se vidi taj diskurzivni prelaz od regionalne sile, što Kina zaista jeste, ka potrebi da se prizna kao globalna sila, što je njihova težnja i želja“, istakao je Dašić.

Docent na FPN-a podvukao je izostanak bilo kakvog dogovora ili uopšte pominjanja Tajvana koji predstavlja glavni kamen spoticanja u odnosima SAD i Kine.

“Si je imao potrebu da dobije uverenje od Bajdena da će SAD poštovati politiku jedne Kine. A tu zapravo imamo potpuno paradoksalnu situaciju. SAD verbalno poštuju tu politiku, ali s druge strane masovno naoružavaju Tajvan i eksplicitno svi zvaničnici govore da će u slučaju napada Kine na Tajvan biti spremni da intervenišu“, kaže Dašić dodajući da bi Kina bila srećna kada bi potisnula SAD do Guama, masovno naoružanog ostrva u Pacifiku i teritoriji SAD.

Dašić naglašava i da se mora imati u vidu da se moć premešta sa Atlantika na Pacifik i da su SAD ne samo atlantska, već i pacifička sila.

“Sedma američka flota je u Japanu. U čitavom tom regionu, uključujući Filipine, Tajland, Južnu Koreju, Tajvan i Japan, Amerika ima više od 80.000 vojnika i brojne baze. Kada se sve to ima u vidu, ono što je želja, ali i zvanična politika Kine da povrati Tajvan i suverenitet nad ovim ostrvom u punom smislu, a s druge strane spremnost Amerike da brani ono u šta je godinama ulagano, nije teško zaključiti da su dve sile veoma daleko od bilo kakvog dogovora“, ističe Dašić.

On kaže i da je kineski predsednik u više navrata rekao da neće krenuti na Tajvan, ali da američki obaveštajci i bezbednjaci nisu baš sigurni u ove njegove reči te je stepen pripravnosti odbrambenih snaga SAD, pogotovo u ovom regionu, ostao na nivou na kom je bio i pre sastanka dvojice predsednika.

Prema rečima Dašića, tačno je da je broj kineskih vojnih manevara oko Tajvana proređen, ali je kinesko narušavanje tajvanskog vazdušnog prostora gotovo svakodnevica.

On ističe da Amerika i dalje milijarde dolara u vojnoj opremi i naoružanju usmerava ka Tajvanu, bez obzira na strateške distrakcije u vidu Ukrajine ili Bliskog istoka.

“S te tačke gledišta, Amerika se, makar u kraćem roku, neće odreći vojnog očuvanja Tajvana“, smatra Dašić i dodaje da SAD neće u kratkom roku nigde iz Pacifika, kao što se ni Kina neće odreći svojih, kako kažu, istorijskih prava na Tajvan.

Zbog čega Australija kupuje podmornice na nuklearni pogon