Kinesko-američke špijunske igre

Dok je radila za guvernere Njujorka Endrua Kuoma, a kasnije i Keti Hočul, Linda San je zajedno sa suprugom navodno primala mito za ugovore koje je država Njujork sklapala o kupovini zaliha u vezi sa koronavirusom iz Kine.

Optužena je i za utaju poreza, pranje novca i uticanje na slanje zvaničnih poruka u vezi sa Kinom.

Tužioci su rekli da su San i njen suprug Kris Hu primali raskošne poklone i poslovne usluge, falsifikovali zvanična dokumenta kojima se pozivaju kineski funkcioneri u Njujork i da su im predstavnici kineske vlade dali zadatak da unaprede odnose kineske provincije Henan i države Njujork.

Sunini odnosi sa kineskim konzulatom i drugim vladinim organizacijama takođe su pod lupom. Par je kupio vilu od četiri miliona dolara i "ferari“ od prihoda od ove šeme, navode izveštaji.

San je radila u administraciji Endrua Kuoma od 2012. godine, a otpuštena je početkom 2023. Rođena je u Kini, naturalizovana je državljanka SAD i živi u zemlji od svoje pete godine.

Sunin i Huov slučaj je samo poslednji u nizu skandala slučajeva kineske špijunaže visokog profila u Sjedinjenim Državama, uključujući slučaj vojne špijunaže u Oregonu i Kaliforniji, slučaj mornara koji je navodno usmeravao osetljive informacije ka Kini, skandal sa hakovanjem u koji je umešan predstavnik Džon Mulenar (republikanac iz Mičigena), šef Odbora za Kinu Predstavničkog doma, i kinesko-američka klizačica i njena porodica koji su bili pod nadzorom.

Podaci Centra za strateške i međunarodne studije pokazuju da je između 2000. i 2022. godine broj javno prijavljenih slučajeva kineske špijunaže u Sjedinjenim Državama porastao. Nakratko je opao 2016. godine nakon sporazuma sa Kinom iz ere Obame iz 2015. o suzbijanju sajberšpijunaže i ekonomske sajberšpijunaže.

U 2022. godini, CSIS je izbrojao samo 16 slučajeva u SAD, što je pad u odnosu na najviše zabeleženih 26 slučajeva u 2020. godini, ali ovaj trend potencijalno povezan sa koronavirusom nije se nastavio. Stručnjaci kažu da kineski špijunski napori u SAD nastavljaju da rastu i da Kina ima najaktivniju mrežu špijuna na svetu.

FBI se slaže da je Kina najveća sajberpretnja Sjedinjenim Državama. Međutim, CSIS takođe kaže da njihovi podaci možda nisu potpuni, da nema znanja o neotkrivenim slučajevima i da je svest o ovoj temi takođe porasla.

JAVNO OBJAVLJENI SLUČAJEVI KINESKE ŠPIJUNAŽE U SAD

Godina    Broj slučajeva

2001.                1

2005.                5

2006.                9

2007.                5

2008.                9

2009.                7

2010.                8

2013.               13

2015.               10

2016.                4

2018.               20

2019.               19

2020.               26

2021.               20

2022.               16

Ne uključuje slučajeve krijumčarenja kontrolisane robe iz SAD u Kinu/tužbe za krađu intelektualne svojine

Izvor: Center for Strategic and International Studies

NAJČEŠĆE METE KINESKIH ŠPIJUNA

Komercijalna tehnologija - 54%

Vojna tehnologija - 29%

Američke vladine agencije/političari - 17%

Izvor: Center for Strategic and International Studies

KO SU KINESKI ŠPIJUNI

Kineski vojni/vladini zaposlenici - 49%

Obični kineski građani - 41%

Nekineski subjekti - 10%

Izvor: Center for Strategic and International Studies

46% odsto slučajeva špijunaže uključivalo je sajberšpijunažu

NAJČEŠĆE METE SAJBERŠPIJUNAŽE

Oblast                                                   Broj slučajeva

Ključna infrastruktura                                  500

Državne institucije/politički sistem              376

Obrazovanje                                                   83

Korporacije                                                   113

Mediji                                                             29

Ostalo                                                             63

*Podaci se odnose na 2023. godinu

Izvor: European Repository of Cyber Incidents

Nesuđeni Džejms Bond u zatvoru zbog pokušaja špijunaže

Za Rusiju

Za Rusiju

Svet 07.11.2025. 17:53

Nesuđeni Džejms Bond u zatvoru zbog pokušaja špijunaže