Ovo su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku

Ovogodišnja dobitnika Nobelove nagrade za fiziku koristili su alate iz fizike da bi razvili metode koje su osnova današnjeg moćnog mašinskog učenja.

Džon Hopfild, rođen 1933. u Čikagu, stvorio je asocijativnu memoriju koja može da skladišti i rekonstruiše slike i druge tipove obrazaca u podacima.

Džefri Hinton, rođen 1947. godine u Londonu, izmislio je metod koji može autonomno da pronađe svojstva u podacima i tako da izvrši zadatke kao što je identifikacija specifičnih elemenata na slikama.

Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, često mislimo na mašinsko učenje korišćenjem veštačkih neuronskih mreža.

Ovo su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu

Veliko priznanje

Veliko priznanje

Svet 07.10.2024. 13:11

Ovo su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu

Ovogodišnji laureati su sproveli značajan rad sa veštačkim neuronskim mrežama od 1980-ih, navodi se u obrazloženju Švedske kraljevske akademije nauka.

"Rad dvojice laureata je već od velike koristi i u fizici se koriste veštačke neuronske mreže u širokom spektru oblasti, poput razvoja novih materijala sa specifičnim svojstvima“, rekla je predsednica Nobelovog komiteta za fiziku Elen Muns.

 

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na 11 miliona švedskih kruna (oko 970.000 evra) koje dele laureati.

Nobelovu nagradu za fiziku prošle godine su dobili Pjer Agostini (Francuska), Ferend Kraus (Mađarska) i An Luije (Francuska), za doprinos istraživanju sveta elektrona unutar atoma i molekula.

Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počela je juče.

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu.