Koliko je verovatan "veoma skori" let na Mars, koji je Tramp najavio

U govoru na obeležavanju 250. godišnjice američke nezavisnosti Tramp je podsetio na osnivanje Kosmičkih snaga i planove NASA-e za Mesec, ali i najavio pohod na Mars.

"Sjedinjene Američke Države bi uskoro mogle da izvedu prvi pilotirani let na Mars“, rekao je tom prilikom Tramp i slavodobitno dodao: "Ići ćemo na Mars i to vrlo brzo. Prvo ćemo stići do Meseca, a onda idemo dalje. Onda idemo na Mars!“

Podsetio je da su Kosmičke snage SAD formirane tokom njegovog prvog predsedničkog mandata i na inicijativu njegove administracije.

Dodao je i da je u početku bilo dosta kritika na račun toga, da su mnogi bili skeptični prema tom projektu, ali da danas "svi prepoznaju značaj tog poteza“ za američki svemirski program i nacionalnu bezbednost.

U međuvremenu, direktor programa za izgradnju lunarne baze pri NASA-i Karlos Garsija-Galan izjavio je 29. maja da nije isključeno da bi Rusija i SAD u budućnosti mogle da sarađuju na projektu baze na površini Meseca, iako zvanični razgovori o tome još nisu započeti.

Dan kasnije, 30. maja, objasnio je da "NASA u ovoj fazi ne planira da prve misije izgradnje baze na Mesecu budu privatne, ali da agencija namerava da iskoristi razvijeno tržište komercijalnih lansiranja i privatnog svemirskog sektora, koji sve više učestvuje u velikim svemirskim programima“.

Komentarišući Trampove najnovije najave i nešto ranije planove Ilona Maska za slanje misija na Mars, kosmolog na Univerzitetu "Džon Hopkins“ Pol M. Sater kratko je izjavio: "To se neće dogoditi.“ A onda je detaljno obrazložio ovakav svoj stav.

"U svom inauguracionom govoru, predsednik Donald Tramp izjavio je da je misija na Mars skoro gotova stvar. Čak je ponovio obećanje o ’osvajanju’ Marsa u svom govoru 4. marta na zajedničkoj sednici Kongresa“, podsetio je Sater.

Osvrnuo se i na izjave Ilona Maska, osnivača i izvršnog direktora kompanije SpaceX, koji je čak ovaj poduhvat i vremenski ukalupio, pa je tako izjavio kako je "veoma uveren“ da će nekoliko "zvezdanih brodova“ njegove kompanije poleteti ka Marsu za dve godine i da, ukoliko ove misije prođu dobro, za četiri godine mogu uslediti i misije sa posadom.

"Navedeni ciljevi sletanja na Mars u roku od dve i četiri godine ne odgovaraju sveobuhvatnom, artikulisanom planu. To je jednostavno sledeći otvoreni prozor za lansiranje, kada su Zemlja i Mars u konjunkciji na istoj strani Sunčevog sistema, a transferi na tu planetu zahtevaju najmanje energije. To je kao da najavite kampovanje za sledeći raspoloživi vikend, a da niste kupili nikakvu opremu za kampovanje. A vaš automobil je u servisu. I eksplodirao je“, objasnio je Sater.

Primetio je i da je jedini detalj koji je Mask do sada izneo u vezi sa misijom na Mars kratak komentar, odnosno odgovor na pitanje na mreži Iks koji teret će nositi prvi zvezdani brod na svom putovanju na Mars, kada je kratko odgovorio: "Sajberkamioni i roboti ’optimus’.“

"Iako takve izjave mogu da se dopadnu ulizicama na društvenim mrežama, to nije ni blizu stvarnog plana za odlazak na Mars, posebno imajući u vidu pozive da se NASA-in naučni budžet smanji i do 50 odsto“, naveo je Sater.

Dodao je, međutim, i da misija na Mars nije potpuno nemoguća.

"Tačnije, ne postoje zakoni fizike koji je zabranjuju. Tačno je i da je SpaceX napravio ogroman napredak u razvoju raketnih pojačivača za višekratnu upotrebu. I uveren sam da će Starship, sa svojom impresivnom kadencom lansiranja, uskoro dostići orbitu i bezbedno se vratiti na Zemlju. Uprkos tome, još je dug put do Marsa“, naglasio je Sater.

On je podsetio i da je šezdesetih godina prošlog veka program "Apolo“ za manje od decenije prešao put od planova do sletanja na Mesec.

"Ali Mars je druga zver. Pri najvećem približavanju, ta planeta je udaljena 56 miliona kilometara od Zemlje – što je otprilike 150 puta veća udaljenost Zemlje od njenog prirodnog satelita. Starship ne može direktno da se lansira sa Zemlje i stigne do Marsa odjednom. Mora da se napuni gorivom u orbiti, što je tehnologija koja je tek u svom najranijem razvoju. Iako se procene razlikuju, za potpuno punjenje Starship-a verovatno će biti potrebno dodatnih 10 do 20 lansiranja tankera sa gorivom“, objašnjava Sater.

On dodaje i da Starship mora da prođe kroz tanku marsovsku atmosferu i sleti na njegovu kraterima ispunjenu površinu u kontrolisanom spuštanju ‒ nešto što nijedan lender nikada ranije nije postigao.

Sater podseća i da je sa SapceX-om već bilo ugovoreno da obezbedi lunarni lender za misiju "Artemis“, ali da je prošle godine izveštaj vladine kancelarije za odgovornost otkrio "značajne probleme sa dokazima SpaceX-a da se njegova misija može ostvariti u roku i uz prihvatljiv rizik“.

"Misija sa posadom na Mars nije putovanje u jednom pravcu. Povratak bi podrazumevao još jedno lansiranje sa Marsa, još jedan transfer preko međuplanetarnog prostora, još jedan prodor kroz atmosferu i još jedno kontrolisano sletanje – opet, sve to nikada ranije nije urađeno sa međuplanetarnih udaljenosti. Gorivo za povratak moralo bi ili da se tamo prenese unapred (što znači još više lansiranja) ili moramo da razvijemo mašineriju za stvaranje metana iz ledene vode i tanke atmosfere ugljen-dioksida na Marsu – što su tehnologije koje tek treba da budu demonstrirane, a kamoli primenjene“, ističe Sater.

Profesor sa Univerziteta "Džon Hopkins“ naglašava da se sve ovo odnosi samo na bespilotnu, robotsku dokaznu verziju koncepta koju Mask zamišlja za dve godine.

"Misija sa posadom donosi svoje glavobolje. Za početak, nemamo funkcionalnu letelicu za duboki svemir koju je ispitala ljudska posada – uopšte. Starship će morati da prođe rigoroznu instalaciju i testiranje sistema za održavanje života i da pokaže mnogo veći stepen bezbednosti da bi bio sertifikovan za prevoz ljudske posade na Mars“, objašnjava Sater.

On dodaje i da bi putovanje na Mars i nazad trajalo oko dve godine.

"Naravno, uključujući i vreme transfera i čekanje na površini Marsa da se naše planete vrate u konjunkciju“, ističe Sater.

Podseća da su rekorderi po družini boravka u svemiru, na Međunarodnoj svemirskoj stanici, kosmonauti Oleg Kononenko i Nikolaj Čub, sa samo 374 dana provedena na stanici, što je mnogo manje od dve godine koliko bi trajao put do Marsa i nazad.

"Tokom trajanja misije na Mars, Starship bi morao da ostane potpuno nezavisan, za razliku od Međunarodne svemirske stanice, koja dobija redovne zalihe hrane i materijala, a da ne pominjemo stalno vođstvo sa Zemlje kako bi se rešili brojni problemi koji se pojavljuju. Starship takođe mora da zaštiti posadu od kosmičkog zračenja tokom te dve godine i da zaštiti njeno zdravlje od razarajućeg uticaja mikrogravitacije. Istraživanje ovoga jedna je od glavnih motivacija za Međunarodnu svemirsku stanicu, na čije je deorbitiranje Mask pozvao nakon što je uvredio jednog od njenih bivših komandanata“, priseća se Sater.

Sater dodaje da, pored toga, Starship ne može biti samo tranzitno vozilo.

"Takođe mora da bude i operativna baza na površini Marsa ili makar da obezbedi uslove kao operativna baza. Šta god da je Starship u ovom trenutku, definitivno nije to. Nijedan Starship još nije uspešno sleteo na Zemlju“, kaže Sater.

On ističe i da smo "veoma, veoma daleko od toga da ove ideje postanu prototipovi, a kamoli robusne komponente misije“.

"Zaista, SAD su razvijale upravo te komponente misije kada je 2016. godine Obamina administracija najavila zaokret od inicijative usmerene na Mesec iz Bušovih godina sa fokusom na dolazak na Mars tokom 2030-ih. Zatim je Tramp to preokrenuo zanemarujući Mars i ponovo ciljajući na Mesec sa projektom ’Artemis’“, kaže Sater.

"Sada kada Mask naziva Mesec ’smetnjom’, kruže glasine da bi druga Trampova administracija mogla da otkaže ’Artemis’ – što su pozivi koji izgleda dolaze iz Maskovog insistiranja na ’kolonizaciji Marsa’“, smatra Sater.

Profesor Sater objašnjava i da jedini način da stignemo na Mars jeste da potrošimo mnogo novca. Verovatno, čak i do triliona dolara.

"Možda je to Maskov pravi cilj ‒ da usmeri ogromne sume novca od istraživača u NASA-i i njenih partnera u svoju privatnu kompaniju, a da ne mora da odgovara akcionarima ili da ispuni obećane rokove. Dovoljno smela tvrdnja mogla bi značajno da poveća njegovo već ogromno bogatstvo.

Maskovi sledbenici navikli su na njegove smele, a ponekad i neverovatne, planove. Na primer, vozači ’tesle’ i dalje čekaju da sistem ’potpune samostalne vožnje’ njihovih vozila postigne autonomiju ’nivoa 5’, što je trebalo da se dogodi 2021. godine. U međuvremenu, sistem je pod lupom zbog nesreća sa smrtnim ishodima. Ali dok izjave o velikim ambicijama mogu da uzbude akcionare i fanove, one ne doprinose zdravom napretku u svemiru. Ako nastavimo da se kolebamo između prioriteta i dozvolimo da neobične, sebične tvrdnje usmeravaju politiku, jedino mesto gde ćemo stići je nigde“, zaključio je Sater.

I Branko Simonović, popularizator astronomije, smatra da je ovde reč o politizaciji i svesnom pravljenju šoua, a ne o ozbiljnim namerama.

"Teško da jedna takva misija može da se organizuje za dve, tri ili pet godina. To je ozbiljan posao koji pored vremena zahteva i ogroman novac“, kaže Simonović.

Da li je bilo života na Marsu?

Misija NASA-e Perseverance došla je najbliže do sada potencijalnom odgovoru na pitanje da li je Mars nekada bio naseljiv. Kako je krajem 2025. godine preneo NPR, naučnici su saopštili da je stena, prikupljena u oblasti nazvanoj Sapphire Canyon, pokazala obrasce i minerale koji mogu ukazivati na postojanje drevnog mikrobiološkog života.

Uzorak je uzet na rubu drevnog rečnog toka, koji se nekada ulivao u krater Jezero – oblast za koju se veruje da je pre više milijardi godina bila ispunjena vodom. "Ovo otkriće pruža uvid u najstarije epohe Marsa, kada je na Zemlji život bio tek u povoju“, rekla je Kejti Stak Morgan iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon.

Stena sadrži crne "semenke maka“ i veće "leopardove tačke“, a u njima su otkriveni minerali sa gvožđem, fosforom i sumporom. Na Zemlji takvi obrasci često nastaju kao posledica mikrobioloških procesa. Ipak, naučnici upozoravaju da su moguća i nebiološka objašnjenja, poput izlaganja stena ekstremno visokim temperaturama.

Da bi se nedoumice razrešile, uzorci moraju biti vraćeni na Zemlju i analizirani najsavremenijim laboratorijskim tehnikama. To bi bio prvi put da naučnici imaju priliku da proučavaju netaknut materijal sa površine Marsa.

Perseverance je do sada prikupio 30 uzoraka, a u cevčicama je ostalo mesta za još šest. Ipak, povratna misija je skupa i složena: koštala bi milijarde dolara i trajala godinama. Predsednik Donald Tramp je, takođe, prošle godine predložio da se finansiranje projekta Mars Sample Return smanji, ocenivši ga kao "finansijski neodrživ“.

Uprkos tome, u NASA-i smatraju da su ovakva otkrića ključna za budućnost istraživanja svemira. "Ono što radimo na Marsu pomaže nam da se pripremimo za sledeći korak – povratak na Mesec i, na kraju, ljudsku misiju na Mars“, izjavio je vršilac dužnosti administratora NASA-e Šon Dafi.