Krivokapićeva leva skretanja udesno

Zašto je Zdravko Krivokapić javno uradio nešto što se od njega nikako nije moglo očekivati, verovatno danas nije jasno ni njemu samom. Objašnjenje možemo naći vodeći se starom mudrošću da je vlast kao košulja koja, kada je jednom navučeš, može da se skine samo sa kožom. Pošto se već dokopao pomenute košulje, uvaženi profesor je pod noge bacio svoje akademsko zvanje i ugled stečen u profesiji i društvu i brzo je savladao poglavlje o državnom razlogu iz političke teorije. To je naravno samo lepa priča, u teoretske državničke metafore uvijena oblanda, ali u svojoj suštini se opet krije ta košulja, koja se zove vlast, koja ti zameni kožu, sraste s njom, pa neretko zameni i ono ispod kože i postane biće samo.

Vidite još

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Broj se ipak smanjuje

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Svadbe od jula?

Maske još tri meseca

Svadbe od jula?

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

"U" sa krstom

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Prijatelj Srbije

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Tu, nažalost, za profesora Krivokapića, časti nema, a iako si je uneo sa sobom kao miraz u taj neprirodni brak ostaćeš bez toga kao da je na kocki izgubljeno. U mnogim se stvarima nećemo složiti, ali ćemo se svi složiti da je Crna Gora suverena i nezavisna država već skoro petnaest godina. Ako se ne varamo, početkom maja ove godine slaviće petnaest godina svoje državnosti. Kao takva, nezavisna i suverena, ima pravo na svoja opredeljenja, na svoje stavove, da bira svoj put, saveznike i neprijatelje... Sve su to prerogativi jedne suverene države. I ona je zaista svoj put trasirala prethodnih godina. Na stranu iskrenost, namere i iskazi, pretpostavimo da je sve to realno – možemo zaključiti da se Crna Gora čvrsto nalazi na putu evroatlantskih integracija i da je članica NATO alijanse. Sve te činjenice, kazaće oni koji sa razumevanjem posmatraju Krivokapićeve nastupe, sve one dakle obavezuju Crnu Goru u manjoj ili većoj meri na usklađivanje svojih politika sa zvaničnim stavovima Evropske unije i NATO-a. Pošto su zvanični stavovi ove dve organizacije po pitanju nekih odnosa koji se tiču Srbije odavno poznati, onda je samorazumljivo zašto Crna Gora te stavove sledi odnosno zašto je premijer Krivokapić morao da zatraži ostavku svog ministra Leposavića, koji je javno izrazio određene sumnje po pitanju događaja u Srebrenici. Logično je, Crna Gora je ozbiljna država koja ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze i pripadnost transnacionalnim organizacijama i nije sadašnja vlada – vlada diskontinuiteta u odnosu na prethodne vlade. I ovde dolazimo do ključnog problema. Vlast su ovoj vladi dali građani koji su želeli diskontinuitet sa politikama prethodnih vlada, u podršku toj vladi uzidani su najviše glasovi više od trećine glasača u Crnoj Gori koji se izjašnjavaju kao Srbi. To što oni nisu adekvatno reprezentovani u kadrovskom smislu u Krivokapićevom kabinetu, to je još i moglo da se proguta, mada realno i to je bila situacija u kojoj su srpske partije priterane uza zid. Da nisu dali podršku Krivokapićevom kabinetu, ispalo bi da su indirektno podržali Mila Đukanovića. Ali dobro, taj brod je već otplovio. Sada se nadamo samo da će ovaj „incident“ otvoriti neka pitanja i rešavanja suštinskih internih odnosa političkih snaga koje podržavaju vladajuću većinu u crnogorskom parlamentu.

Dva pitanja nekako još lebde u vazduhu i okupiraju javnost. Prvo je, kako je to neko vešto formulisao na društvenim mrežama, „Šta bi na ovo rekao Đedo?“. Misleći pritom na nedavno preminulog vladiku Amfilohija, čoveka koji je de facto bio spiritus movens i čovek koji je stajao iza širokog fronta koji se suprotstavio Milu Đukanoviću. Prostim jezikom rečeno, šta bi Krivokapiću na ovo rekao čovek koji ga je stvorio. A drugo, pitanje šta o tome svemu misli Srbija i nije toliko bitno. Srbija je navikla da iz Podgorice izaslanici idu na proslavu „Oluje“ u Knin, da se Prištini čestita dan državnosti... Sve drugo za nas bi bilo prijatno iznenađenje.