Litijum - kritični mineral oko kojeg će se voditi ratovi

“Litijum spada u kritične mineralne sirovine oko kojih će se u budućnosti voditi ratovi“, izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nedavni pokušaj puča u Boliviji najbolje oslikava koliko u ovim rečima ima istine.

Krajem juna u glavnom gradu Bolivije La Pazu general Huan Hoze Zunjiga pokušao je vojni puč, tako barem tvrdi predsednik ove latinoameričke države Luis Arse.

Sa druge strane, general Zunjiga tvrdi da mu je sve namešteno i da mu je predsednik Arse naredio da izvede pobunu.

General Zunjiga uhapšen je 27. juna dok je davao izjavu novinarima ispred vojne kasarne.

“Uhapšeni ste, generale!“, rekao mu je ministar unutrašnjih poslova Aguilera.

Zunjiga je, dok su ga sa lisicama na rukama sprovodili u policijsko vozilo,  okupljenim novinarima dobacio da će se istina u jednom trenutku saznati.

On je, kako je prenela agencija Asošijeted pres (SP), odveden u zatvor “Čončokoro“ sa maksimalnim obezbeđenjem na periferiji La Paza.

Pored generala Zunjige privedeni su i general vazduhoplovstva Marselo Havijer Segara i viceadmiral Huan Arnes Salvador.

Sve je počelo 27. juna kada je vojska pod komandom generala Zunjiga na glavni trg u La Pazu izvela oklopna vozila i pokušala upad u predsedničku palatu.

Pre hapšenja Andres Zunjiga izjavio je da su Oružane snage Bolivije zauzele Trg Muriljo u La Pazu i naveo da će biti formiran novi kabinet ministara.

“Sigurno ćete uskoro videti novi kabinet. Ministri će se menjati, ali naša država ne može da nastavi ovako, da radi šta hoće. Ljuti smo i dužnost je i obaveza Oružanih snaga da oporave ovu zemlju. Dosta nam je ponižavanja vojske i osiromašenja zemlje“, rekao je Zunjiga, prenosi bolivijski “Los Tijempos“.

On je dodao da zahteva povratak demokratije u zemlju i oslobađanje političkih zatvorenika, uključujući i bivšu predsednicu Žanin Anjes.

“Želimo da vratimo demokratiju... Zahtev vojske je da se oslobode politički zatvorenici ‒ (bivši guverner Luis) Kamačo, (bivša predsednica Žanin) Anjes“, rekao je Zunjiga novinarima.

Inače, bivša predsednica Bolivije Žanin Anjes uživala je podršku američke administracije.

Odmah je usledila reakcija predsednika i ministara koji su poručili da je u toku državni udar protiv levičarske administracije Luisa Arsea.

Arse je na svom nalogu na platformi Iks napisao da je u toku “neregularno raspoređivanje“ pojedinih jedinica vojske i dodao da se “demokratija mora poštovati“.

“Saopštavamo međunarodnoj zajednici da je u toku pokušaj državnog udara protiv naše demokratski izabrane vlade“, napisao je potpredsednik zemlje David Čokeuanka na svom nalogu na “Iksu“, dok je ministarka spoljnih poslova Selinda Sosa Lunda izjavila da su neke vojne jedinice pokrenule napad na “demokratiju, mir i nacionalnu bezbednost“.

Bivši predsednik Evo Morales optužio Arsea da je sam organizovao puč

 

Bivši predsednik Bolivije Evo Morales optužio je nekadašnjeg političkog saveznika i sadašnjeg predsednika Luisa Arsea da je prevario Bolivijance organizujući lažni puč, protiv samog sebe, kako bi zaradio simpatije i političke poene među biračkim telom.

Morales je među prvima osudio potez oko 200 pripadnika vojske, koji su prošle nedelje krenuli na palatu bolivijske vlade oklopnim vozilima.

On je taj akt nazvao pokušajem državnog udara i zatražio suđenje svim učesnicima. Međutim, nekoliko dana kasnije, bivši predsednik pridružio se onima koji optužuju Arsea da je sam organizovao incident, u pokušaju da pridobije simpatije Bolivijaca, u vreme kada mu opada popularnost.

“Arse je izneverio istinu, prevario vas je, lagao, ne samo bolivijski narod već i ceo svet“, izjavio je Morales.

On je zatražio nezavisnu istragu vojnih akcija. Sa druge strane, predsednik Arse i vlada Bolivije odbacili su ove optužbe kao neosnovane i potpuno izmišljene.

 

Odmah se na ulicama La Paza okupio veliki broj građana koji podržavaju predsednika Arsea i puč je sprečen.

Pored generala Zunjige uhapšena je još 21 osoba. Svi uhapšeni optuženi su za oružanu pobunu i terorizam.

Četrnaestoro privedenih pojavilo se pred sudijom. Porodice nekih od zatočenih, izjavile su da ne znaju ništa o zaveri, a pojedini od njih kazali su da su njihovi najmiliji jednostavno “sledili naređenja“ ili da im je rečeno da izvode “vojnu vežbu“.

Predsednik Bolivije Luis Arse izjavio je nekoliko dana nakon hapšenja generala Zunjige da se pokušaj puča desio zbog litijuma i dodao da se u toj zemlji trenutno pregovara o dugoročnom ugovoru za dodelu litijumskog projekta.

Kako je ocenio vlasti nisu odbacile verziju da u državnom udaru postoje unutrašnji i spoljni interesi.

On je u intervjuu za “Raša tudej“ rekao da je Bolivija sklopila dogovor sa Rusijom, koja bi trebalo da uloži određena sredstva za iskopavanje litijuma, kao i sa Kinom, koja namerava da uloži u izgradnju postrojenja za eksploataciju litijuma, kao i da Sjedinjene Američke Države ne mogu da oproste Boliviji što je izabrala partnerstvo sa partnerima sa Istoka, a ne sa Amerikom.

Brazilski portal “Brazil de fato“ preneo je da Bolivija ima oko 23 odsto svetskih rezervi litijuma, ključnog minerala za tehnološku industriju, kao i da je metal uzrok namera da se destabilizuje zemlja.

Portal je istakao i da Bolivija ima male kapacitete za preradu metala, ali da bi partnerstva potpisana s Kinom 2023. mogla da promene tu situaciju.

Suosnivač Dongšeng i urednik časopisa “Venhua Cungheng International“ Marko Fernandes objasnio je da sporazumi sa Rusijom i Kinom otvaraju novi horizont za bolivijsku ekonomiju, kao i da bi zahvaljujući tim sporazumima proizvodnja litijum karbonata mogla da dostigne 45.000 tona godišnje, a do 2025. i 100.000 tona.

Predsednik Srbije prokomentarisao je pokušaj puča u Boliviji i rekao da je do njega došlo zbog litijuma.

“Za kritične mineralne sirovine postoje različite definicije i neko će vam reći od molibdena do ne znam čega, ali se tu uvek svodi na litijum. Oko litijuma će se voditi ratovi u budućnosti“, rekao je Vučić.

On je dodao i da “nije slučajno što je u Srbija pre dve godine zaustavljeno iskopavanje litijuma jer je na taj način sprečen ubrzani i mnogo brži razvoj Srbije nego nekih drugih zemalja u regionu“.

“Mogao bih, kao teoretičar zavera, da kažem da nije slučajno to što smo zaustavljeni pre dve godine. I jedanput sam to rekao i ponoviću to, jer znamo o tome više nego drugi građani ove zemlje. To je bila prava šahovska minijatura od pojedinih zapadnih službi − da zaustave ubrzani i mnogo brži razvoj Srbije nego nekih drugih zemalja u regionu“, naveo je Vučić.

Komentarišući pokušaj puča u Boliviji Darko Obradović iz Centra za strateške analize kaže da je poslednji od 195 pučeva i pokušaja pučeva u Boliviji ostavio nekoliko otvorenih pitanja o stvarnim razlozima i motivima.

“Ono što je započelo kao protest nezadovoljnih građana u jednom trenutku se preokrenulo u vrlo loše organizovan i trapav puč koji je vrlo brzo stavljen pod kontrolu“, istakao je Obradović.

Dodao je da je mnogo strukturalnih razloga zbog čega Bolivija, kao i druge latinoameričke države, ima povišen rizik od vojnih udara.

“Naime, razloge u prvom redu treba potražiti u ekonomskoj inkluziji i rasporedu društvenog uticaja i moći. Kolonijalna zaostavština ekonomske odnose uređuje na sličan način kako je to radila moćna Španija i to kroz ʼrepartimientoʼ, što znači kontrolu nad ekstrakcijom prirodnih bogatstava kao ekonomskom modelu rezervisanom samo za jednu povlašćenu grupu čiji jedini kvalitet predstavlja monopol nad upotrebom sile. Sličan raspored ekonomskog bogatstva, kontrole resursa i moći održan je nakon sticanja nezavisnosti većine latinoameričkih država. Bile one levičarske ili desničarske, prioritet svake vlasti je kontrola resursa“, objašnjava Obradović.

Naglašava i da se Bolivija nalazi u takozvanom litijumskom trouglu koji pored nje čine Čile i Argentina.

“Strateško opredeljenje Bolivije bilo je čvrsto vezivanje za Kinu sa kojom se ekonomska saradnja dominantno odvija kroz državne kredite i državne kompanije. Litijumska nalazišta koja poseduje Bolivija među najvećima su na svetu, dok litijumski trougao čini 58 odsto ukupnih rezervi litijuma. Kina u svom geopolitičkom rivalstvu sa SAD vodi u trci za pridobijanje Latinske Amerike“, ističe Obradović.

Podvlači da se ulazak kineskih državnih kompanija i kredita potpuno poklapa sa ranije uspostavljenim španskim “principiom repartimientom“.

“Sa druge strane, Kina predstavlja relativno politički povoljnu opciju koja neće opterećivati odnose određenim političkim zahtevima. Proboj kineskih korporacija u rudarski sektor Latinske Amerike formirao je stabilnu sirovinsku bazu za Peking i omogućio brz izvor pratećih prihoda za te države“, istakao je Obradović.

Kaže i da su se za najveće bolivijsko nalazište litijuma “Salar de Ujuni“ takmičile Rusija, Kina i Amerika.

“Odavno Amerikanci upozoravaju Latinsku Ameriku na opasnost vezivanja za Peking u strateškim sektorima i srdačno preporučuju svoj model koji bi bio izbalansiraniji u odnosu na potrebe lokalnih država. Nije teško zaključiti: više slobodnog tržišta − više benefita za poslovni ambijent“, ističe Obradović.

Naglašava i da izveštaj komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, društvena i kulturna prava upozorava da čak 14 kineskih projekata u devet latinoameričkih država ignoriše zakonodavstvo koje štiti životnu sredinu i lokalno stanovništvo.

“Lokalno stanovništvo veoma je nezadovoljno kineskim prisustvom što ih dovodi u poziciju da su ponovo dobili “kolonijalnog upravnika“. Dakle, društveno-politički odnosi i ekonomska raspodela čine savršenu oluju za pučeve u atmosferi odsustva vladavine prava i bezbednosnog suvereniteta“, naglašava Obradović.

Podvlači i da je borba za kontrolu litijuma globalna velika utakmica koja kulminaciju započinje 2019. godine.

“Ova strateška sirovina predstavlja domen nacionalne bezbednosti mnogih država, a naročito velikih sila. Ograničena dostupnost ove sirovine i ogromna potreba naterala je Evropu da sa susednim Čileom sklopi strateško partnerstvo i ugovor o slobodnoj trgovini. Bolivija je snabdevač Kine, dok je Čile snabdevač Evropske unije. Velike sile nastoje da zadrže monopol u ekstraktivnoj industriji kako bi vezale lanac snabdevanja strateškim sirovinama za svoju širu geopolitičku postavku. Jedan od dominantnih razloga za izazivanje pučeva jeste preraspodela kontrole nad sirovinama“, zaključio je Obradović.

Brnabić: "Nikad nisam rekla da je projekat Jadar loš po Srbiju"

U fokusu

U fokusu

Biznis 26.06.2024. 11:10

Brnabić: "Nikad nisam rekla da je projekat Jadar loš po Srbiju"