Mister NO!

Jedino u svojoj zemlji nije uspeo da pokupi simpatije. A i kako bi, kada je ukinuo poreze najvećim francuskim i multinacionalnim kompanijama, ugasio progresivno oporezivanje kapitala, indeksiranje penzija prema inflaciji, i uradio sve ono što građanstvo ne voli.

Čoveku koji je svojevremeno obećavao "jupitersko" predsedništvo, vrtoglavo je padao rejting. Zato se strastveno posvetio spoljnopolitičkoj agendi. A ispostaviće se da ga ni tamo više ne simpatišu.

Naime, s početka, ipak samo u retkim trenucima, delovalo je kao da bi mogao da nasledi Angelu Merkel na tronu Evrope. Tako se činilo onda kada je proglašen nezvaničnim pobednikom evropskih izbora, glavnim inženjerom samita EU, kao i hrabrim državnikom na skupu G7 gde je postigao neverovatan nivo konsenzusa, čak i oko Irana.

A onda je od "boga mulilateralizma" i ujedinitelja EU, postao njen najveći "neprijatelj". Emanuel Makron je u Briselu započeo svojevrsni rat protiv Nemačke i ostalih država koje su dosad poslušno pratile diktat Berlina. I ako ništa, uneo je jedno pravo osveženje u kolotečinu evropske birokratije, nespremnu da već duže vreme donosi odvažnije odluke.

Pročitajte još: EU nije donela odluku na koji rok bi produžila Bregzit

Nakon što ga je većina evropskih zvaničnika, od Junkera, preko Hana, do Tuska, označila kao glavnog krivca za odbijanje početka pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, francuski predsednik bi mogao da bude odgovoran i za ubrzani, nestabilan Bregzit.

Naime, Makron prednjači u pozivima da Velika Britanija mora da napusti Uniju u naredne dve nedelje, nakon što je Boris Džonson izgubio presudne glasove u Parlamentu i odluku o odlaganju prepustio liderima EU.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da će tražiti odlaganje od tri meseca. Međutim, izvori iz Brisela navode da francuski predsednik vodi pravu pobunu u EU u kojoj učestvuju i Belgija, Luksemburg, Španija i verovatno Holandija koja zahteva kraće produženje. Tusk ima podršku Nemačke i Irske za duže produženje.

Makron nikada nije delovao previše ubedljivo. Bilo je neobično čitati u "Gazeti blic" kako se "žestoko" suprotstavio bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju i "oštro ga napao" zbog uvedenih taksi od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH. Pisali su i da je spremno "podigao prst" prema Haradinaju.

Uprkos razvučenom šarmerskom osmehu, Makron se uvek trudio da ostavi utisak čvrstog, nepokolebljivog državnika. I možda je samo previše ozbiljno shvatio "ne" u spoljnoj politici.