Svet
08.10.2026. 13:06
Svet
19.10.2026. 08:51
Marko R. Petrović
Srećna nova 1968?
Mogu li se nemiri iz Francuske proširiti širom Evrope?
Sve je počelo krajem prošlog meseca u liceju „Sent Egziperi“ u Kreteju, u jugoistočnom predgrađu Pariza. Iako se ne odlikuje velikim bogatstvom, poput zapadnih predgrađa kao što je Neji-sur-Sen, Kretej je ipak stabilnije i ekonomski integrisanije od pojedinih potpuno osiromašenih industrijskih zona u severnim predgrađima.
No, tamošnji profesori su se pobunili zbog toga što ih je premalo, što im nedostaju sredstva za rad, što su škole u očajnom stanju, a rupa u inventaru previše. Učenici su im se pridružili i škola je dobila dodatno osoblje.
Ali tada je već bilo kasno. U naredne dve sedmice, zahvaljujući moći društvenih mreža, protesti srednjoškolaca zahvatili su celu zemlju, od Lila do Marselja. Iako su mnoge demonstracije bile sasvim mirne, svet su obišle fotografije zapaljenih kontejnera i demoliranih školskih ulaza, oblaka suzavca i juriša teško oklopljenih policajaca.
Jedan učenik ostao je bez šake, posle čega je policija saopštila da više neće da koristi šok-bombe.
Pitanje koje sada mnogi postavljaju jeste da li će se ponoviti 1968. godina kada su se protesti koji su počeli među francuskom omladinom proširili i na celu Evropu.
Nekih nagoveštaja da bi to bilo moguće već ima. Na primer, 1. oktobra u Liježu u Belgiji su se, na poziv preko društvenih mreža, ujutru okupili učenici ispred pet škola. Uzvikivali su protestne poruke upućene ministru obrazovanja za francusko govorno područje, poručujući mu da treba da podnese ostavku.
Nakon što se pojavila policija ka njima su poleteli jaja, jabuke, delovi zaštitne ograde i petarde, a napadnut je i jedan član školske uprave.
Medijska kuća RTBF izvestila je o požaru u blizini instituta „Mari-Terez“, gde su u vatru bacani skuteri i ograde, čupani su saobraćajni znaci i urbani mobilijar, a oštećena su i pojedina vozila. Preneto je i da su gvozdenom šipkom razbijena staklena vrata jedne škole, da je lokalna prodavnica vandalizovana. Policija je potvrdila pet hapšenja po sudskom nalogu i jedno administrativno privođenje, uz napomenu da posle 13 časova nije bilo novih incidenata.
Osim toga, zabeležena je i jedna mirna blokada u mestu Montenje.
Do 5. oktobra, protesti su se proširili i na druge velike gradove u Valoniji, poput Monsa i Šarlroa, kao i na region glavnog grada Brisela, gde su blokade postavljene ispred škole „Atene Šarl Žansen“. U Šarlroa je 5. oktobra uhapšen 21 učenik koji je učestvovao u protestima i paljenju kontejnera uz pomoć baterija električnih trotineta.
„Njujork tajms“ je 6. oktobra izvestio da su se protesti proširili na srednje škole u Belgiji, gde je policija rasterala mirne demonstrante. Istovremeno, portparolka policije Jadranka Lozina optužila je učenike za vandalizam.
Dan kasnije, 7. oktobra, nakon učeničkih protesta u Liježu su izbili neredi, zbog čega su vlasti zatvorile železničku stanicu Lijež-Gijmen i pozvale lokalne kompanije da obustave rad.
I mada ima onih koji su mislili da je ova varnica zapalila vatru koja će se proširiti diljem Evrope, plamen je, ipak, ostao lokalizovan na Francusku. Za sada.
To, naravno, ne znači da mogućnost da se masovni omladinski protesti iz Francuske direktno preliju na ostatak Evrope u formi istovetnog pokreta ne postoji. Ali je, u ovom trenutku, ako je tako moguće reći, ona umerena.
Kriza, međutim, naglašava zajedničke evropske probleme koji bi mogli izazvati slične nemire u drugim zemljama. Iako su primarni uzroci specifični za francuski obrazovni sistem, dublji ekonomski i politički faktori zajednički su većem delu Evropske unije.
Širenje nemira na ostatak Evrope zavisi od nekoliko ključnih faktora.
Protesti u Francuskoj direktna su posledica smanjenja budžeta za obrazovanje, nedostatka nastavnog osoblja i zapuštenih školskih zgrada. Vlada premijera Sebastjena Lekornija pokušava da smanji ogroman budžetski deficit kako bi sačuvala poverenje finansijskih tržišta. Isti pritisak da sprovode mere štednje osećaju i vlade drugih evropskih zemalja, što svuda stvara potencijal za socijalni bunt.
Ekološka aktivistkinja Greta Tunberg javno je podržala francuske učenike u Parizu, ističući da „ceo svet sa divljenjem posmatra“ ovaj pokret. Prisustvo međunarodnih figura daje protestu globalnu vidljivost i može da inspiriše omladinske organizacije u drugim državama da se pokrenu oko sličnih lokalnih problema.
U Francuskoj se omladinski bunt već povezuje sa sindikatima i najavljenim protestima protiv visokih troškova života. Inflacija i pad životnog standarda su univerzalni problemi širom Evrope te bi slična sinergija omladinskih i radničkih pokreta mogla da se replicira u zemljama sa sličnom tradicijom uličnog aktivizma (poput Španije, Italije ili Grčke).
Doktor Slobodan Zečević, direktor beogradskog Instituta za evropske studije, kaže za „Ekspres“ da će ova i naredna nedelja biti ključne za budućnost protesta u Francuskoj, a samim tim i na mogućnost da se oni prošire Evropom.
„Jedan protest zakazali su za subotu 17. oktobar. Ako bi ti protesti dobili na intenzitetu, možda bi mogli i da se prošire. U suprotnom, mogli bi da splasnu, da se izduvaju“, kaže dr Slobodan Zečević za „Ekspres“. I dodaje: „Ako bi suštinski potrajali, pitanje je da li bi se prenelo i na Nemačku, koja je u sličnoj situaciji.“
Sa druge strane, naruku vlastima ide to što školarci u Francuskoj u naredne dve nedelje imaju raspust.
„Možda će to vlastima biti prilika da predahnu, možda da krenu u neke pregovore, da vide šta to mogu da ponude drugoj strani, ako mogu nešto da im ponude. Jer potreban je novac kojeg nema. Mislim, ima ga, mogu da uzmu neki kredit, ali zemlja je već prezadužena i kamate na nove kredite bile bi izuzetno visoke“, ocenjuje Zečević.
Najveći strah Francuza je, naime, da se ne nađu u situaciji u kakvoj je pre desetak godina bila Grčka, s tom razlikom što sada ne bi bilo nekoga poput Merkelove ko bi mogao da ih spase.
„Svi jedva čekaju izbore na proleće naredne godine“, dodaje Zečević uz ocenu da se traži kombinacija koja bi u drugi krug predsedničkih izbora progurala bivšeg premijera i gradonačelnika Avra, konzervativca Eduara Filipa, koji bi izašao na crtu Marin le Pen, umesto levičara iz Nepokorne Francuske Žan-Lika Melanšona.
Govoreći o mogućnosti širenja protesta van granica, Zečević ipak primećuje da su oni „pre svega francuski fenomen, koji je vezan za migracije, koje su u pozadini svega, samo što to niko to neće da prizna“.
Prema nekim podacima, čak 500.000 legalnih migranata dođe godišnje u Francusku, uglavnom iz država Magreba, ali i iz „crne Afrike“. Svi oni uglavnom se naseljavaju po siromašnim predgrađima, u kojima država ne izdvaja dovoljno novca za, recimo, škole.
Osim stalnim doseljavanjem, migrantska populacija raste i prirodnim putem jer mnogi od onih koji su došli pre 10-12 godina, sada već imaju svoje porodice. A to je veliki pritisak na francusku ekonomiju, koja istovremeno kao i većina evropskih ekonomija dobar deo sredstava plasira u vojni budžet, iz kojeg se, pored ostalog, finansira pomoć Ukrajini u ratu sa Rusijom.
Ima, naravno, i onih faktora koji ukazuju na to da se protesti neće preliti na ostatak Evrope.
Francuska ima jedinstvenu političku kulturu u kojoj su ulični protesti i blokade uobičajen i legitiman mehanizam političke borbe, što nije slučaj u svim evropskim državama.
Sukobi se dešavaju u politički napetoj atmosferi, samo pola godine uoči francuskih predsedničkih izbora zakazanih za proleće 2027. godine. Opozicione stranke sa krajnje levice i desnice koriste situaciju za političku instrumentalizaciju, što je dinamika specifična za trenutne unutrašnje prilike Francuske.
Francuski zvaničnici procenjuju da bi predstojeći raspust za Dan svih svetih mogao prirodno da oslabi zamah i intenzitet blokada srednjih škola i fakulteta, čime bi se smanjila šansa za dalju eskalaciju preko granica.
Dakle, iako je malo verovatno da će se francuski đaci i studenti organizovano „preseliti“ na ulice Berlina, Brisela ili Rima, ekonomski pritisci i rezanje javnih budžeta jesu zajednički imenitelj za celu Evropu.
Ukoliko druge evropske vlade krenu putem radikalnih rezova u javnom sektoru, francuski model masovnih blokada mogao bi poslužiti kao direktna inspiracija za lokalne pokrete širom kontinenta.
Svet
13.10.2026. 21:26
Francusko školstvo - puno para iz budžeta, a rezultati loši
Svet
30.09.2026. 12:36
Više od 400 privedenih tokom protesta učenika u Francuskoj
Vreme naplate
Francuska se suočava sa sve snažnijim pritiskom na državne finansije: troškovi zaduživanja rastu, veliki iznosi ranije preuzetog duga približavaju se dospeću, a političke podele otežavaju dogovor o smanjenju budžetskog deficita. Zemlja koju su investitori dugo smatrali relativno sigurnim osloncem evropskog tržišta sada izaziva zabrinutost zbog mogućnosti ulaska u dužničku spiralu.
Prinos na francuske desetogodišnje državne obveznice početkom oktobra približio se pet odsto, najvišem nivou od 2002. godine. Rast prinosa znači da država za novo zaduživanje mora da ponudi veći povraćaj investitorima, što povećava buduće troškove kamata.
Do 2030. Francuskoj na naplatu dospeva više od hiljadu milijardi dolara duga, dok se za narednu godinu planira izdavanje novih obveznica u vrednosti od približno 380 milijardi dolara. Refinansiranje obaveza nastalih u vreme veoma niskih kamata zato postaje znatno skuplje.
Kako piše „Volstrit džornal“, problem dodatno otežava slabljenje potražnje nekada pouzdanih kupaca francuskog duga. Japanski investitori se povlače, dok su pojedini hedž fondovi, koji su preuzeli deo njihove uloge na tržištu, pretrpeli gubitke tokom nedavnih velikih oscilacija cena.
Prema studiji naručenoj za francusko Ministarstvo finansija, troškovi servisiranja duga mogli bi do 2030. da porastu za 59 odsto. Izdaci za kamate već predstavljaju veliko opterećenje za budžet, a do kraja decenije mogli bi da premaše vojnu potrošnju. Javni dug približio se nivou od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Finansijski problemi Francuske povezani su sa političkom nestabilnošću. Podeljeni parlament otežava usvajanje mera za smanjenje potrošnje, dok približavanje predsedničkih izbora dodatno sužava prostor za nepopularne odluke.
U analizi se navodi da Marin le Pen zagovara spuštanje starosne granice za odlazak u penziju, za pojedine kategorije i na 60 godina, uz procenjeni dodatni godišnji trošak od devet milijardi evra. Žan-Lik Melanšon predlaže otpisivanje ili zamrzavanje 488 milijardi evra francuskih državnih obveznica koje drži Banka Francuske, u okviru sistema Evropske centralne banke.
Investitori strahuju da bi dodatna obećanja o državnoj potrošnji mogla da otežaju stabilizaciju javnih finansija.
Komentari
