Devetnaest zemalja širom sveta - uključujući Indiju, Argentinu, Iran, Nepal, Filipine, Maleziju, Pakistan, Argentinu, Kostariku, Ekvador i Južnoafričku Republiku - smatraju se najugroženijima nakon što su od marta zabeležile ogroman porast potražnje za kiseonikom, od najmanje 20 odsto, dok su, sa druge strane, vakcinisale manje od 20 odsto svoje populacije.
To su zaključci analize koju je sproveo Biro za istraživačko novinarstvo, a koji je proučavao podatke koalicije ”Svaki udisaj se računa”, nevladine organizacije “Put” i “Klintonove inicijative za pristup zdravstvenoj zaštiti”, prenosi britanski list “Gardijan”.
Postoji zabrinutost da su i druge azijske zemlje poput Laosa u opasnosti, kao i neke afričke zemlje, uključujući Nigeriju, Etiopiju, Malavi i Zimbabve, koje imaju manje zrele sisteme za isporuku kiseonika, navodi britanski list, i dodaje da bi samo mali porast potreba mogao stvoriti velike probleme.
“Mnoge od ovih zemalja suočavale su se sa nestašicom kiseonika pre pandemije”, izjavila je koordinator koalicije “Svaki udisaj se računa”, Lit Grinslejd. Dodala je da je prošlogodišnja situacija u Brazilu i u Peruu, i opet u januaru ove godine, trebalo da bude poziv za uzbunu.
“Ali svet se nije probudio. Trebali smo znati da će se Indija dogoditi nakon što smo videli šta se dogodilo u Latinskoj Americi. A sada, gledajući Aziju, trebalo bi da znamo da će se to dogoditi u nekim velikim gradovima Afrike,“ dodala je ona.
Robert Matiru, koji predsedava Operativnom grupom za kiseonik, rekao je birou da je moguć totalni kolaps zdravstvenih sistema, posebno u zemljama sa vrlo krhkim sistemima.
Bolnice u Indiji prijavile su značajan nedostatak kiseonika, dok se zemlja bori sa drugim talasom korona virusa.
Sredinom maja, Indiji je bilo potrebno dodatnih 15,5 miliona kubnih metara kiseonika dnevno samo za pacijente sa kovidom-19, što je 14 puta više nego što joj je bilo potrebno u martu, prema analizi biroa.
