Svet
18.01.2022. 06:05
Milan Mišić

Upozorenje za Kremlj?

Nemiri u Kazahstanu: Kako je sve počelo

Vanredno stanje u Kazahstanu
Izvor: Tanjug / AP / Vladimir Tretyakov

Počelo je u nedelju, 2. januara, kada su žitelji Žangaozena, grada sa nešto manje od 100.000 stanovnika na zapadu Kazahstana, izašli na ulice da protestuju zbog poskupljenja tečnog gasa koji se tamo koristi mnogo više nego drugde uobičajeni benzin i dizel. To poskupljenje nije bilo malo: cena je preko noći udvostručena, što je u Kazahstanu gde je prosečna plata samo nešto veća od 500 evra bio veliki udar na budžet.

Zasad je misterija kako se to nezadovoljstvo ekspresno prenelo više od hiljadu kilometara na istok, u najveći i najbogatiji kazahstanski grad, bivšu prestonicu Almati, gde protesti ni izdaleka nisu bili mirni niti su se ticali samo goriva. U sledeća četiri dana grad je bio nalik poprištu građanskog rata, sa spaljenim zgradama državnih institucija, izgorelim automobilima i telima stradalnika sa obe strane: demonstranata i snaga bezbednosti.

Kada je usledila energična reakcija snaga reda koje je predsednik Kasim Žomart Tokajev ovlastio da pucaju u demonstrante i kada su na njegov poziv Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), takozvanom ruskom NATO-u, u Almati počeli da pristižu vojnici Rusije sa oklopnim vozilima, strasti su se stišale. "Sleganje tla“ je međutim, kao kod svakog velikog zemljotresa, donelo preispitivanja o uzrocima i posledicama ne samo za Kazahstan, nego i za region, pa i za globalnu geopolitiku.

Kazahstan, nacija od 19 miliona stanovnika, sa svojih 2,7 miliona kvadratnih kilometara (nešto više od površine Zapadne Evrope), geografski je deveta zemlja sveta. Često je pominjan kao oaza stabilnosti u turbulentnom regionu, pa je prvo pitanje – kako je tamošnja situacija mogla da tako žestoko eksplodira?

Neredi u Kazahstanu 17.1.2022.
Izvor: EPA / STRINGER

U opticaju je proteklih dana bilo mnogo objašnjenja. Poznavaoci tamošnjih prilika u prvi plan ističu da je presudan socijalni momenat: da je zemlja podeljena na političku i poslovnu elitu koja se još od sticanja nezavisnosti od SSSR-a 1991. godine rapidno bogati, naspram najvećeg dela stanovništva do kojeg ne dopiru blagodeti činjenice da je Kazahstan veliki izvoznik nafte (procena je da je ispod njegovog tla tri odsto globalnih rezervi), gasa i uglja, kao i da, što se ređe pominje, ima druge najveće zalihe uranijuma na svetu.

Kriza u energetskom sektoru zemlje je uprkos energetskom bogatstvu stvarna. Kako prenosi nemački medijski servis "Dojče vele“, prošle godine u zemlji nije bilo dovoljno struje, što je donosilo povremena isključenja i zahtevalo uvoz iz Rusije.

Sem toga, pandemija je i tamo uzela svoj danak. Oko četiri miliona ljudi je ostalo bez posla, dok je prošla godina ispraćena sa inflacijom od devet odsto. To upućuje da je poskupljenje gasa za automobile bila samo kap koja je prelila čašu, pošto su Kazahstanci bili suočeni i sa poskupljenjima hrane, zbog čega je u jednom momentu vlada bila prinuđena da uvede zabranu izvoza mnogih namirnica, od mesa do krompira i šargarepe.

Kao i u sličnim situacijama drugde, pominje se i strana umešanost, pa se kazahstanski neredi stavljaju u kontekst aktuelnog zapleta između NATO-a i Rusije povodom Ukrajine. Prema toj tezi, destabilizacija važnog istočnog saveznika Moskve (od 12.000 kilometara ukupne granice Kazahstana deo sa Rusijom je više od polovine, 6.848 kilometara) oslabila bi njenu poziciju.

Činjenica je, međutim, da je uprkos bliskosti sa Rusijom Kazahstan dosad održavao dobre odnose i sa Zapadom. Američke naftne kompanije kao što su "Ekson mobajl“ i "Ševron“ uložile su desetine milijardi dolara u eksploataciju energetskih resursa u zapadnom delu zemlje, u regionu u kojem je i započela tekuća kriza. Primetno je takođe da Stejt department nije bio mnogo kritičan prema autokratskom režimu Kazahstana, čiji je prethodni predsednik Nursultan Nazarbajev 2018. kao "stabilan i pouzdan partner“ bio gost Bele kuće, odnosno tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Prilično uverljivo deluje i objašnjenje da su unutrašnji neredi na izvestan način i organizovani. Dok predsednik Tokajev demonstrante naziva "bandom terorista“, u analizama poznavalaca kazahstanskih prilika ukazuje se na činjenicu da su neredima u Almati prethodili mirni protesti, koji su se u rušilačke pretvorili odmah posle neobjašnjenog povlačenja policije sa ulica, posle čega su glavnu reč preuzeli ljudi za koje se veruje da su deo kriminalnih struktura zemlje.

Mnogi ukazuju i da je destabilizacija Kazahstana rezultat borbe za prevlast u političkom vrhu zemlje, u kojem je vlast do juče bila podeljena između nominalnog predsednika Tokajeva (68) i njegovog dosadašnjeg mentora, "lidera nacije“ Nursultana Nazarbajeva (81).

Nazarbajev je do svoje "svečane ostavke“ 2019. bio najdugovečniji lider na postsovjetskom prostoru (predsednik je bio od 1991. do 2019). Karijeru je počeo kao sekretar Komunističke partije Sovjetske Socijalističke Republike Kazahstana, da bi posle raspada SSSR-a stalno pobeđivao na izborima, na kojima nije bilo opozicije, sa skoro stopostotnim brojem glasova, gradeći usput kult ličnosti koji je podrazumevao i zvanično obožavanje.

On je bio taj koji je za svog naslednika oktroisao upravo Tokajeva, dotle svog pouzdanog saradnika sa imidžom sposobnog tehnokrate. U predsednički kabinet Tokajev je ušao sa mesta predsedavajućeg gornjeg doma parlamenta (pre toga je bio i predsednik vlade i šef diplomatije). Njegov prvi predsednički potez bio je da se nova prestonica zemlje, Astana, preimenuje u Nur Sultan – u čast svog pokrovitelja.

Nazarbajevu se odužio i postavljajući ga na mesto predsedavajućeg Nacionalnog komiteta za bezbednost, dakle na poziciju koja mu je omogućila da zadrži veliku moć, što je kasnije postalo problem jer državni aparat nije znao koga treba da sluša: da li predsednika ili njegovog prethodnika.

Na vrhuncu demonstracija Tokajev je, međutim, povukao nekoliko radikalnih poteza, među kojima je najveću pažnju izazvala smena Nazarbajeva sa uticajne pozicije, kao i hapšenje, sa optužbom za veleizdaju, njegovog nećaka koji je bio zamenik načelnika obaveštajne službe.

Ostaje da se vidi da li će se Kazahstanci pomiriti sa njegovom najvažnijom odlukom: da u pomoć pozove Ruse. Zapadni analitičari to ocenjuju kao sa jedne strane novogodišnji poklon Putinu, a sa druge kao ključnu grešku jer je "odabrao da sačuva svoju vlast i interese kleptokratske elite“, a ne suverenitet zemlje.

Erika Marat, profesorka Univerziteta za odbranu iz Vašingtona, u izjavi "Njujork tajmsu“ ukazuje da će posle poziva Putinu i njegove brze reakcije upućivanjem oko 2500 specijalaca sa opremom u roku od 24 sata, Kazahstan postati neka vrsta dužnika Rusiji, što će za ishod imati veću usklađenost sa Moskvom u geopolitičkim pitanjima. Sličnu dijagnozu postavio je i Luka Anseči, profesor evroazijskih studija na Glazgov univerzitetu, za koga ključno pitanje glasi: "Da li ste moćniji ako se oslanjate na moć Rusije?“

Vladimir Putin 17.1.2022.
Izvor: EPA-EFE/ALEXEI NIKOLSKY / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Što se tiče Putina, koji je stalno insistirao da je Kazahstan deo "ruskog sveta“, odnosno da je zona ruskog uticaja, vojna pomoć Tokajevu je, po profesorki Marat, "jeftina investicija koja će doneti veliki profit“.

Angažman u jednoj zemlji članici, profitabilan je i za ODKB ne samo zbog činjenice da je reč o prvom angažmanu u skoro 30-godišnjoj istoriji saveza u kojem su, pored Rusije i Kazahstana, još i Jermenija, Belorusija, Kirgistan i Tadžikistan. Iz centrale ODKB-a je doduše poručeno da je reč o "privremenoj mirovnoj misiji“ (pri čemu ta privremenost nije definisana), na šta je indirektno replicirao šef američke diplomatije Entoni Blinken opaskom kako je "lekcija skorašnje istorije da kad su Rusi jednom u vašoj kući, ponekad veoma teško ubediti ih da odu“.

Sam Putin je, govoreći u ponedeljak na video-samitu lidera ODKB-a naglasio da će trupe saveza u Kazahstanu ostati "ograničeno vreme“, ali je njegova glavna poruka sa tog skupa da Rusija i njeni odbrambeni partneri "nikome neće dozvoliti da destabilizuju situaciju kod naše kuće i primene scenario takozvane obojene revolucije“.

S druge strane, ono što se upravo dogodilo u Kazahstanu – gde je onaj metaforički treptaj krila leptira pokrenuo oluju – na neki način je i opomena samom Putinu. To tvrdi analitičar postsovjetske politike, ruski akademik Vladislav Inozemcev, koji u kratkotrajnoj kazahstanskoj pobuni vidi i upozorenje za Kremlj – da ispod mirne površine možda raste vrenje nezadovoljstva koje može da eksplodira svakog trenutka. Zbog toga "vlast u Rusiji mora da shvati da deset godina bez ekonomskog rasta ne mogu stanovništvo da učine srećnim“, napomenuo je Inozemcev, dodajući da ako Kremlj ne ponudi neki mehanizam koji će povećati životni standard, od pomoći neće biti nikakva geopolitička avantura“.

Ovaj naučnik upozorava i da je smena na vrhu u autoritarnim režimima takođe riskantna jer odlazeći lider želi da zadrži staru moć, a dolazeći da je potpuno preuzme, što se upravo dogodilo u Kazahstanu gde se posle dve nedelje od potresa svode bilansi koji su zasad prilično sumorni: blizu 8000 uhapšenih, najmanje 2000 povređenih i 164 mrtvih. Oluja je protutnjala – do sledećeg treptaja leptirovih krila koji će tamo, ili negde drugde, pokrenuti novu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kazahstan: Među povređenima nema državljana Srbije
KAZAhstan, 7. 1. 2022.

Nemiri u Nur Sultanu

10.01.2022. 15:30

Kazahstan: Među povređenima nema državljana Srbije

Prema podacima koji su dostupni ambasadi Srbije u Nur Sultanu, glavnom gradu Kazahstana, među povređenima ili stradalima u nemirima u toj državi nema državljana Srbije, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
22.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve