NIJE SAMO PUKA FANTAZIJA: Tramp odavno planira da kupi Grenland. Evo zašto?

Počelo je kao neumesna šala. Trampova najava da želi da kupi Grenland, izazvala je bujicu šaljivih komentara i podsmevanja u televizijskim emisijama i na društvenim mrežama. Sve je eskaliralo diplomatskim skandalom - otkazivanjem posete američkog predsednika Danskoj zakazanoj za 2. i 3. septembar, jer mu se nije dopao komentar danske premijerke Mete Frederiksen da neće da mu proda Grenland, autonomnu regiju kraljevine Danske.

"Ovo je još jedan udarac američkom kredibilitetu pod palicom predsednika Trampa", istakao je za The New York Times Ivo H. Daalder, bivši ambasador pri NATO:

"Nijedan lider, prijatelj ili neprijatelj neće Ameriku shvatiti ozbiljno. Nije samo nezamisliva kupovina i prodaja teritorije kao da govorimo o zgradi ili golf terenu. Nezamislivo je i naglo otkazivanje državne posete kao rezultat potpuno predvidivog odbacivanja takve ideje."

Pokazalo se da je zapravo Trampova fantazija mnogo ozbiljnija nego što se mislilo. The New York Times piše da je on privatno razgovarao o kupovini Grenlanda više od godinu dana, pa je čak i zahtevao od osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost da detaljno prouči tu ideju.

U jednom trenutku prošle godine, prema tvrdnjama bivšeg zvaničnika, američki predsednik se našalio na sastanku da će ustupiti Portoriko za Grenland.

Za biznismena kakav je Tramp, sigurno je privlačna ideja o kupovini 836.300 kvadratnih milja, površine tri puta veće od Teksasa. Pored dobrog vojnog položaja i prirodnih resursa koje bi stekao, njemu je odgovaralo i da učini nešto veliko kao predsednik, u ovom slučaju bukvalno da poveća veličinu zemlje za više od 20 procenata.

Zanimljivo je da je republikanac iz Viskonsina Majk Galager istakao da "ta ideja i nije toliko luda kao što deluje", nazivajući je "pametnim geopolitičkim potezom."

"Sjedinjene Države imaju snažan strateški interes za Grenland", nastavio je, "i to bi apsolutno trebalo da bude na stolu."

Pročitajte još: King kong i Hongkong

Kako piše Financial Times, Americi su na Grenlandu posebno interesantna bogata nalazišta metala. Nalazišta retkih oksida Zemljine kore na Grenlandu procenjuju se na 38,5 miliona tona. Poređenja radi, nalazišta u ostatku sveta sadrže 120 miliona tona.

Grenlandska nalazišta sadrže neodimijum, praseodimijum, disprozijum, terbijum, uranijum i nusproizvode cinka. Neodimijum, terbijum i disprozijum koriste se kao magneti u motorima električnih vozila. Baterije hibridnih automobila sadrže i lantam, koji upotrebljava i američka vojska u uređajima za noćno osmatranje. Gadolinijum se može naći u uređajima za magnetnu rezonancu.

Kina dominira u globalnoj proizvodnji 17 tehnoloških metala koje je teško komercijalizovati, a ključni su za tehnološku industriju, električna vozila, vetroturbine i vojnu tehnologiju. Kineski udeo u globalnoj proizvodnji tih metala je 70 odsto, a u preradi je još i veći, navodi Financial Times.