Od Jelisejske palate do zatvorske ćelije

U zamenu za njihovo puštanje, otmičar je tražio 100 miliona franaka (oko 17 miliona dolara). Ali gradonačelnik, mladi i ambiciozni političar po imenu Nikola Sarkozi, odlučio je da ignoriše savet policije i da pregovara sa otmičarem.

Nije postigao ništa. Ili bolje rečeno, uspeo je samo da iznese jedno dete u naručju i napravi fotografiju za istorijske knjige. Onu koja će ga definisati kao direktnog, snažnog i pomalo nepromišljenog čoveka. Ali i posebno ambicioznog, kojeg privlače novac i bogati biznismeni. Sve do blistavog uspeha. Koktel koji sada kalja njegovo nasleđe kao predsednika Francuske i ostavlja još jednu fotografiju, 32 godine kasnije: onu na kojoj kao prvi predsednik Pete republike ulazi u zatvor.

"Ako baš žele da spavam u zatvoru, spavaću u zatvoru, ali uzdignute glave“, poručio je svojim obožavaocima, ali i kritičarima, koji su još uvek bili u sudnici gde je u četvrtak 25. septembra osuđen na pet godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra za kriminalnu zaveru, pošto je proglašen krivim u slučaju povezanom sa više miliona evra iz ilegalnih fondova pokojnog libijskog lidera, pukovnika Muamera Gadafija kojima je navodno finansirana njegova predsednička kampanja 2007. godine.

Huk Sarkozijevog uspona bio je jednako glasan kao i njegov pad. Kao devetnaestogodišnjak očarao je rukovodstvo tradicionalne desničarske stranke govorom na kongresu u Nici 1975. godine.

"Pripadati golističkoj omladini znači biti revolucionar, ali ne kao oni koji su profesionalni demonstranti“, izjavio je.

 

Žak Širak ga je regrutovao; postao je gradonačelnik i ministar nekoliko resora. I tako je stigao do pozicije predsednika 2007. godine, u 52. godini. Ali za samo jednu deceniju, od čoveka koji je obećao modernizaciju Francuske postao je osuđeni bivši predsednik, lišen Legije časti i upleten u sudske procese i višestruke presude. Pa ipak, do poslednjeg trenutka, zadržao je svoj uticaj.

Bivši šef države predstavljao je generacijsku smenu, drugačiji način vršenja predsedničke funkcije (2007–2012), više usmeren na medije, intenzivniji. Manje uzdržan. Ličnost i vizija politike koju je nastavio da širi kroz savete koje je često davao sadašnjem predsedniku, Emanuelu Makronu i drugim aktivnim političarima. To je sada paradoks.

Sarkozi je bio prvi bivši predsednik Republike koji je nosio elektronsku nanogvicu na zglobu nekoliko meseci – do prošlog maja – dok je služio zatvorsku kaznu. Ali, činilo se da mu to nije napravilo neku znatnu štetu. Veliki deo političke i poslovne elite nastavio je da posećuje njegovu kancelariju u ulici Miromenil.

To je uključivalo sadašnjeg premijera, Sebastijana Lekorna, koji je redovno večerao sa Sarkozijevom suprugom Karlom Bruni; i predsednika krajnje desničarske stranke Nacionalnog saveza Žordana Bardelu početkom leta.

A pre njih gosti su bili i predsednik Republikanaca, golističke desničarske stranke, Bruno Retailo, i bivši ministar pravde, Žerald Darmanin. Bilo je kao da se, barem simbolično, deo političke igre i dalje igrao u njegovoj kancelariji.

Čak je i Makron – koga je Sarkozi kritikovao otkako je raspustio Skupštinu u junu 2024. godine uprkos njegovim savetima – odigrao na tu kartu u pokušaju da privuče desnicu. Sarkozijev poslednji izlet u politiku završio se gorkim porazom na preliminarnim izborima za Republikance 2016. godine. Od tada je uglavnom bio konsultant i autor bestselera u kompaniji Hachette, delu grupe Lagardère (gde je član upravnog odbora).

Sarkozi ne želi pomilovanje od Makrona

"Ne priznajem krivicu"

"Ne priznajem krivicu"

Svet 28.09.2025. 16:50

Sarkozi ne želi pomilovanje od Makrona

Poreklom iz porodice srednje klase, Sarkozija su oduvek privlačili sjaj i luksuz. Ovaj fudbalski fanatik i entuzijasta za biciklizam je netipičan francuski političar.

Rođen 1955. godine, kao sin mađarskog imigranta i Francuskinje sefardskog porekla, nije pohađao elitne škole niti je pripadao njihovim krugovima. Sarkozi ima diplomu prava, ali za razliku od većine svojih vršnjaka, nije pohađao ekskluzivnu Ecole Nationale d'Administration, dobro utabanu proizvodnu liniju za buduće francuske lidere.

Njegova priča je donedavno bila savršen simbol stare ideje društvene mobilnosti: ambiciozan mladić, školovan za advokata, gradonačelnik Neji sir Sen sa samo 28 godina. "Kopile“, nazivao je sebe, misleći na svoju distancu od elite.

Odatle je njegova karijera naglo krenula uzlaznom putanjom. Postao je ministar budžeta sa samo 38 godina, a zatim ministar unutrašnjih poslova. Tu je stekao reputaciju energičnog i borbenog političara, sa agresivnim stavom protiv nesigurnosti i urođenim talentom za kontroverze, koji je kulminirao kada je nazvao stanovnike predgrađa Grenobla "racaille“ (ološ) nakon talasa nereda 2005. godine.

Sarkozi je razumeo moć političke komunikacije i snagu medija pre svih ostalih. Dok su drugi desničarski lideri delovali mlitavo i uzdržano u svojim porukama, on je projektovao brzinu i čvrstinu. Takođe je bio prvi koji je pokrenuo debatu o migraciji kako bi se suprotstavio usponu krajnje desnice koristeći istu retoriku.

Godine 2007. "nastanio“ se u Jelisejskoj palati, koja se još oporavljala od nereda i rastućeg osećaja ekonomske paralize. Bilo je uspona i padova. Progurao je penzionu reformu, liberalizovao sektore ekonomije i pokušao da tržište rada učini fleksibilnijim. Postao je ključni sagovornik tokom finansijske krize 2008. godine i podržao je intervenciju u Libiji 2011. godine – scenario koji je na kraju ugrozio celo njegovo predsedništvo. I njegovo nasleđe.

Više podsećajući na Silvija Berluskonija nego na Šarla de Gola, Sarkozi je bio "pop predsednik“. Razvodi, ljubavne afere i romanse idealne za "žute“ časopise kojima su bili zatrpani novinski kiosci. Iz prvog braka sa Mari-Dominik Kulioli ima dvoje dece. Zatim sa oženio Sesilijom Atias (rođenom Ciganer-Albeniz), čiji su se uzastopni razvodi i pomirenja te konačni razvod, poklopili sa njegovim dolaskom u Jelisejsku palatu i delovali kao prava sapunica.

Privučen glamurom moći, raskinuo je sa uzdržanim stilom svojih prethodnika i dospeo na naslovnice časopisa koji su objavljivali njegove fotografije na jahtama sa Karlom Bruni. Funkcija predsednika postala je spektakl. Isti taj stil doneo mu je glamur, ali je uzeo i svoj danak. Ekonomska kriza, percepcija predsednika previše bliskog moćnicima i autoritarni stil koštali su ga izbora 2012. godine na kojima je izgubio od socijaliste Fransoa Olanda.

Poraz ga ipak nije srušio. Pokušao je da povrati vođstvo nad Republikancima 2014. godine. Ali njegov autoritet više nije bio tako čvrst. I, pre svega, počela je sudska potera koja je dostigla vrhunac prošlog četvrtka.

Slučajevi su se gomilali na stolu njegovog advokata: afera Bigmalion, zbog nepravilnog finansiranja njegove kampanje 2012. godine; slučaj prisluškivanja (afera Bizmut), u kojem je osuđen za korupciju i trgovinu uticajem; i konačno libijski slučaj, u kojem je optužen da je primio milione od Gadafijevog režima za kampanju 2007. godine.

Sarkozi je uvek tvrdio da su sve presude bile osveta protiv njega zbog kritikovanja sudija i predlaganja reforme koja im se nije dopadala. On je to ispričao u knjizi Le temps des combats (Vreme bitke): "Ubrzo bih otkrio dubinu animoziteta koji je moja ličnost izazvala, sasvim nepravedno, među delom pravosuđa.“ S obzirom na uticaj koji je zadržao do prošle nedelje, ovu priču su prihvatili i javnost i politička klasa.

Pa ipak, presuda nekada dinamičnom, ali i kontroverznom lideru koji je obećao da će transformisati Francusku, predstavlja zapanjujući pad za Sarkozija koji se suočio sa brojnim pravnim bitkama otkako je napustio funkciju 2012. godine. Sada će postati i prvi francuski šef države koji se suočava sa zatvorskom kaznom u poslednjih nekoliko decenija.

Nikola Sarkozi je ušao u Jelisejsku palatu 2007. godine, hvaleći se hiperaktivnom energijom i vizijom da transformiše Francusku, ali je izgubio funkciju posle samo jednog mandata i sada je spreman da ode u zatvor u spektakularnom padu.

Upleten u pravne probleme od poraza na izborima 2012. godine, Sarkozi (70) je već bio osuđen u dva odvojena slučaja, ali je uspeo da izbegne zatvorsku kaznu.

Ali nakon što ga je sudija u četvrtak osudio na pet godina zbog kriminalne zavere oko šeme za pronalaženje finansiranja od tadašnjeg libijskog lidera Moamera Gadafija za njegovu kampanju 2007. godine, Sarkozi je izgleda priznao da će ovog puta ići iza rešetaka.

Tužioci imaju mesec dana da obaveste Sarkozija kada mora da se javi u zatvor, što je mera koja će ostati na snazi uprkos njegovoj obećanoj žalbi.

"Nevin sam. Ova nepravda je skandal. Neću sebe optuživati za nešto što nisam uradio“, dodao je, izjavljujući da mržnja prema njemu "definitivno nema granica“.

 

Drama i prkos bili su tipični za Sarkozija, koga neke pristalice na desnici i dalje vide kao dinamičnog spasioca svoje zemlje, ali ga kritičari doživljavaju kao vulgarnog populistu zaglibljenog u korupciji.

Nakon što je osvojio predsedničke izbore u 52. godini, u početku je viđen kao neko ko unosi preko potrebnu dozu dinamike, pravi spektakl na međunarodnoj sceni i udvara se korporativnom svetu. Zauzeo je čvrst stav o imigraciji, bezbednosti i nacionalnom identitetu.

Ali Sarkozijevo predsedništvo zasenila je finansijska kriza 2008. godine, a Jelisejsku palatu napustio je sa najnižim rejtingom popularnosti od bilo kog posleratnog francuskog lidera do tada.

Malo ko u Francuskoj je zaboravio njegovu posetu poljoprivrednom sajmu u Parizu 2008. godine, kada je rekao "gubi se, glupane“ čoveku koji je odbio da se rukuje sa njim.

Poraz 2012. godine učinio je Sarkozija prvim predsednikom od Valerija Žiskara d'Estena (1974–1981) kome je uskraćen drugi mandat, što ga je navelo da da čuveno obećanje: "Više nećete čuti za mene.“

To predviđanje ispostavilo se kao sve samo ne istinito, s obzirom na njegov brak sa superzvezdom muzičarkom i manekenkom Karlom Bruni i povratak u politički front. Ali ovo drugo završilo se kada nije uspeo da osvoji nominaciju stranke za još jednu predsedničku poziciju 2017. godine.

Serija pravnih problema učinila je Sarkozija zakulisnim političkim igračem, daleko od pažnje u kojoj je nekada uživao, iako je zadržao uticaj na desnici i poznato je da se sastajao sa predsednikom Emanuelom Makronom.

Ali Sarkozi je okaljan brojnim neželjenim događajima: dok je njegov prethodnik i mentor Žak Širak takođe osuđen za korupciju, Sarkozi je bio prvi posleratni bivši francuski šef države koji je dva puta osuđen i prvi koji je formalno osuđen na zatvorske kazne.

Već lišen Legije časti, najvišeg francuskog odlikovanja, sada će biti prvi francuski šef države koji je otišao u zatvor još od Filipa Petena, nominalnog vođe Francuske tokom nacističke okupacije.

OSUDA I ZA PRETHODNIKA

I Sarkozijev prethodnik na mestu predsednika Žak Širak je po silasku sa vlasti morao da se suoči sa odgovornošću za svoje "grehe iz mladosti“.

Marta 2011. godine, suđeno mu je po optužbama za preusmeravanje javnih sredstava, optužen da je, kao gradonačelnik Pariza (1977–1995) na izmišljene, fiktivne poslove u gradskoj administraciji zaposlio 28 aktivista iz svoje političke stranke. Zajedno sa Širakom, još devet osoba bilo je suđeno u dva odvojena slučaja, jedan se bavio fiktivnim poslovima za 21 osobu, a drugi poslovima za preostalih sedam.  Predsednik Unije za narodni pokret, koji je kasnije bio francuski ministar spoljnih poslova, Alen Žipe, osuđen je na 14 meseci uslovne zatvorske kazne za isti slučaj 2004. godine.

Dana 15. decembra 2011. godine, Širak je proglašen krivim i izrečena mu je uslovna kazna od dve godine. Osuđen je za preusmeravanje javnih sredstava, zloupotrebu poverenja i sukob interesa. Uslovna kazna značila je da nije morao da ide u zatvor, a uzeti su u obzir njegove godine, zdravlje i status bivšeg šefa države.

Francuska oduzela Sarkoziju Legiju časti

Zbog osude za korupciju

Zbog osude za korupciju

Svet 16.06.2025. 04:25

Francuska oduzela Sarkoziju Legiju časti

Širom Francuske počele demonstracije na poziv sindikata

Manji odziv nego prvi put

Manji odziv nego prvi put

Svet 02.10.2025. 15:47

Širom Francuske počele demonstracije na poziv sindikata