Svet
14.11.2023. 19:25
Svet
09.10.2024. 14:49
Boško Vukčević
Po ugledu na Finsku
Norveška planira zid duž granice sa Rusijom
Norveška razmatra mogućnost podizanja 198 kilometara ograde duž granice sa Rusijom.
Jedna od opcija je i postavljanje ograde duž dela granice sa Rusijom na severu Arktika.
Ovu mogućnost najavila je norveška ministarka pravde Emili Mel u intervjuu koji je dala norveškom javnom servisu NRK.
Ona je istakla da bi, po ugledu na Finsku, koja sa Rusijom deli čak 1340 kilometara granice, duž koje u celoj dužini podiže ogradu, na takav potez mogla da se odluči i Norveška.
Mel je u intervjuu istakla da granična ograda ne samo što može da deluje kao sredstvo odvraćanja, već sadrži senzore i tehnologiju koji registruju pokret i na taj način omogućava da se otkrije da li se neko kreće blizu granice.
Naglasila je i da norveška vlada trenutno razmatra nekoliko mera za jačanje bezbednosti na granici sa Rusijom na severu Arktika, i da se osim postavljanja ograde razmišlja i o povećanju broja graničnog osoblja i pojačavanju nadzora.
“Ukoliko se bezbednosna situacija u delikatnoj arktičkoj oblasti pogorša, norveška vlada spremna je da zatvori granicu u kratkom roku“, navela je Mel koja je letos bila u zvaničnoj poseti Finskoj kako bi se upoznala sa načinom postavljanja ove ograde i kako to radi nordijski sused koji sa Rusijom deli 1340 kilometara granice.
Inače, finska vlada zatvorila je sve granične prelaze iz Rusije u Finsku krajem 2023. godine nakon što je više od 1300 migranata iz trećih zemalja, bez odgovarajuće dokumentacije ili viza, ušlo u tu zemlju za tri meseca, samo nekoliko meseci nakon što je postala članica NATO-a.
Osim zatvaranja graničnih prelaza, zvanični Helsinki je, da bi sprečio Moskvu da koristi migrante u onome što finska vlada naziva “hibridnim ratovanjem“ Rusije, odlučio da podiže ograde dužine do 200 kilometara u odvojenim delovima duž granične zone koja čini deo severnog boka Severnoatlantskog saveza i služi kao spoljna granica Evropske unije (EU).
U Finskoj su norveškoj ministarki pravde Emili Mel rekli da je ovakva ograda opremljena vrhunskom opremom za nadzor i nalazi se uglavnom oko prelaza.
“Oprema je potrebna radi boljeg praćenja i kontrole svih migranata koji pokušavaju da ilegalno pređu iz Rusije u zemlje Evropske unije. Ona je tako postavljena i naštelovana da ostavlja dovoljno vremena za reakciju nadležnih službi“, objasnila je ministarka Mel.
Ideju o podizanju ograde duž granice sa Rusijom koju je iznela ministarka Mel, prema navodima NRK, podržala je i šefica policije u norveškom severnom okrugu Finmark, Elen Katrin Haeta.
“To je mera koja može postati relevantna na celoj granici ili na delu granice između Norveške i Rusije“, istakla je Mel.
Inače, granični prelaz Storski na Arktiku, jedini zvanični prelaz u Norvešku iz Rusije, okružen je ogradom dugom 200 i visokom 3,5 metara koja je podignuta još 2016. godine nakon što je, godinu dana ranije, oko 5000 migranata i tražilaca azila ilegalno prešlo iz Rusije u Norvešku.
Norveška, sa 5,6 miliona stanovnika članica je NATO-a, ali nije deo Evropske unije. Međutim, ona pripada šengenskom prostoru EU, čije su članice ukinule granične kontrole na međusobnim granicama, garantujući slobodno kretanje građana.
Komentarišući najavu norveške ministarke pravde da bi ova zemlja, po ugledu na suseda Finsku, mogla da podigne ogradu duž granice sa Rusijom, Darko Trifunović, stručnjak za bezbednost, kaže da je osim političke, Evropa počela da podiže i fizičke ograde ka Rusiji.
Podsetio je na Zimski rat kada je 1939. godine Rusija napala Finsku.
“Finci znaju šta je ruska čizma. Zato su se i odlučili na podizanje ograde“, ističe Trifunović.
Dodao je da se ide na potpunu izolaciju Rusije i da je poruka jasna.
“Postoje izvesni obaveštajni podaci da Rusija planira invaziju na Baltičke zemlje Letoniju, Litvaniju i Estoniju. Kao imperijalna sila ona je željna krvi i osvajanja“, naglasio je Trifunović.
On ocenjuje da je u skladu sa tim saznanjima Finska i odlučila da podigne ogradu duž granice sa Rusijom, a sada vidimo da o tome razmišlja i Norveška.
Trifunović dodaje da Rusija na sve moguće načine pokušava da razjedini Evropu i da koristi svaku pukotinu ne bi li to i ostvarila.
“Samo u podeljenoj Evropi Rusija može da ostvari određene zamisli i eventualna teritorijalna širenja. Tako je bilo i tokom Hladnog rata“, podseća Trifunović.
Kaže i da hibridnim ratom i korišćenjem svoje mreže koja postoji u zemljama Balkana, pre svega Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, Srbiji, ali i Moldaviji, Poljskoj, pa čak i u zemljama Zapadne Evrope poput Austrije, Francuske i Nemačke, Rusija nastoji da podeli Evropu, da je uzdrma, unese nemir, sumnju i ostvari svoje interese i eventualno teritorijalno ili širenje zone interesa.
Jedan od primera hibridnog rata je i migrantska kriza koju Rusija pokušava da izazove u Skandinavskim zemljama.
“Izveštaji o migrantskoj krizi koju je dirigovala Moskva odražavaju strategiju koju Belorusija koristi protiv svojih suseda iz NATO-a. Minsk olakšava protok migranata iz trećih zemalja u baltičke i skandinavske zemlje i Poljsku od 2021. godine“, piše BBC.
Analitičar Dragomir Anđelković sa druge strane kaže da podizanje ograde, prvo od strane Finske, a sada i najava da bi to mogla da učini i Norveška, nema mnogo smisla pošto to nisu migranstke rute.
“Odatle nema najezde migranata na Evropsku uniju. Reč je o simboličkom potezu. Ove dve zemlje žele da demonstriraju i pokažu kako je Rusija zemlja od koje se treba ograditi i da je zemlja sa kojom nema saradnje bilo koje vrste“, istakao je Anđelković.
Dodao je i da to nije pametna politika jer čak i kad su zemlje u sukobu u budućnosti mogu da obnove saradnju te ne treba na taj način trovati odnose.
“Znaju to i političari i u Helsinkiju i u Oslu, ali ovo rade radi unutrašnje upotrebe. Pokušavaju da politički profitiraju na raspirivanju rusofobije“, naglašava Anđelković.
Podvlači da barijere koje se podižu prema Rusiji upravo predstavljaju odraz te rusofobije, a ne potrebe.
“Verujem da će se i Finci i Norvežani za nekoliko godina stideti ovakvih odluka i poteza“, zaključio je Anđelković.
Svet
28.11.2023. 16:07
Da li će Finska zatvoriti poslednji granični prelaz sa Rusijom
Komentari
