Od početka rata, ukrajinski zdravstveni sistem pogođen više od 3.000 puta

Obim i učestalost ovih incidenata stavljaju pacijente i zdravstvene radnike u stalnu opasnost i narušavaju pružanje životno važnih usluga, saopšteno je iz SZO.

Prema međunarodnom humanitarnom pravu, ranjeni i bolesni, medicinsko osoblje, zdravstvene ustanove i transport moraju biti poštovani i zaštićeni.

Države članice takođe moraju preduzeti mere predostrožnosti za zaštitu civila i civilnih objekata, uključujući zdravstvene usluge, i omogućiti brzo i neometano pružanje humanitarne pomoći civilima kojima je potrebna, u skladu sa primenljivim kontrolama, dodali su.

Od centara primarne zdravstvene zaštite do porodiljskih bolnica, i od timova hitne pomoći do farmaceutskih skladišta, svaki deo sistema je pogođen.

Zdravstvene ustanove su najviše pogođene: oko 80 odsto verifikovanih napada odnosilo se na ambulante, bolnice i druge ustanove zdravstvene zaštite.

Osim neposrednih žrtava, ovakvi napadi ometaju pružanje usluga, oštećuju ključnu infrastrukturu i vremenom smanjuju kapacitete zdravstvenog sistema.

Transport u zdravstvenoj zaštiti i dalje spada među najranjivije delove sistema po pitanju ljudskih posledica. Otprilike 20 odsto zabeleženih napada odnosilo se na ambulante i druga zdravstvena vozila, pri čemu je gotovo jedan od tri takva incidenta doveo do žrtava, što čini medicinski transport jednom od najrizičnijih oblasti za povrede i gubitak života.

Neprekidna oštećenja zdravstvene infrastrukture značajno su ograničila sposobnost medicinskog osoblja da pruža osnovnu negu, što zahteva stalnu prilagodbu humanitarnih zdravstvenih operacija.

Sve se ovo dešava usred rastućih potreba: prema podacima Ujedinjenih nacija, 12,7 miliona ljudi u Ukrajini zahteva humanitarnu pomoć, uključujući 9,2 miliona ljudi kojima je potrebna zdravstvena podrška, navode iz SZO.

Civilne žrtve su se povećale za 31 odsto u odnosu na prethodnu godinu, 2025. godinu.