Pad Šengena?

Ovaj potez nemačkih saveznih vlasti usledio je posle terorističkog napada u Solingenu kada je osoba osumnjičena da je pripadnik Islamske države ubila troje ljudi.

Tu se stvari, međutim, ne zaustavljaju. Slične poteze u pogledu granične kontrole razmatra i Francuska, pozivajući se na evropska pravila koja dopuštaju takve postupke.

Do sada, sloboda kretanja koju je omogućio Šengen smatrana je jednim od najvećih dostignuća Evropske unije, a ove granične kontrole prete njenoj budućnosti.

Granična područja poput Sarbrikena na francusko-nemačkoj granici posebno su zabrinuta zbog mogućeg uticaja na svakodnevni život i trgovinu.

Ponovno uvođenje graničnih kontrola dodatno oživljava sećanja ljudi na zatvaranje granica tokom pandemije korona virusa, što je izazvalo velike poremećaje.

Špediteri upozoravaju da dugo čekanje na granicama poskupljuje troškove prevoza za 100 evra po satu čekanja.

Pojedini zvaničnici dodaju kako su te granične kontrole više simbolične nego što obuzdavaju ilegalne migracije.

Evropski desničarski populisti, poput italijanskog ministra unutrašnjih poslova i mađarskog premijera Viktora Orbana, međutim, pozdravljaju poteze Nemačke.

Pa ipak, raste zabrinutost da bi odluka Nemačke mogla da proizvede “domino efekat“ i da ohrabri i druge članice EU da uvedu slične kontrole, što bi predstavljalo veliki izazov za šengenski sistem.

Povrh svega, sve se to dešava u trenutku kada je po treći put odloženo startovanje Sistema ulaska i izlaska na spoljnim granicama Evropske unije (EES), koji je trebalo da počne da radi 10. novembra, pa samim tim i sistema ETIAS, a koji se odnosi na dobijanje odobrenja za ulazak u 30 evropskih država za ljude iz 60 zemalja, čijim državljanima nije potrebna viza za ulazak u EU.

Kako je saopštila komesarka Evropske unije za unutrašnje poslove Ilva Johanson, tri zemlje nisu spremne da implementiraju sistem do 10. novembra, kada je trebalo da stupi na snagu. Prema pisanju medija, jedna od tih “nespremnih“ država je upravo Nemačka, a druge dve su Francuska i Holandija.

Berlin je kontrolne mere uveo u septembru kao deo seta mera nakon što je osumnjičeni borac ISIS-a iz Sirije nožem ubio troje ljudi u Solingenu na zapadu Nemačke.

Francuska sada najavljuje da će slediti njihov primer. Novi francuski premijer Mišel Barnije izjavio je u parlamentu da bi Francuska mogla da proširi granične kontrole “kako to dozvoljavaju evropski zakoni i kako je Nemačka upravo uradila“.

To izaziva strahove u pogledu budućnosti Šengena i slobode kretanja čiji je on simbol. Zabrinutost je naročito velika u oblastima koje se nalaze u zoni unutrašnjih evropskih granica, odnosno u zonama međudržavnih granica članica EU.

Policija na tim mestima sada kontroliše vozače koji su decenijama nesmetano prelazili u Nemačku kako bi išli na posao, u šoping ili jednostavno da bi posetili prijatelje.

“Naš način života sada je ugrožen“, rekao je za “Fajnenšel tajms“ Uve Konrad, gradonačelnik Sarbrikena, nemačkog grada koji se nalazi uz granicu sa Francuskom. Situacija ga, kako je rekao, podseća na “mračne dane 2020. godine“ kada su Nemačka i Francuska zatvorile svoju granicu kako bi suzbile širenje korona virusa. “Mnogi ljudi ovaj potez vide kao otvaranje starih rana iz vremena pandemije koje su tek počele da zaceljuju“, rekao je Konrad.

Sada već davne 1985. godine Zapadna Nemačka, Francuska, Belgija, Luksemburg i Holandija potpisale su u malom luksemburškom gradu Šengen sporazum prema kojem bi postepeno ukidali kontrole na međusobnim granicama.

Zona Šengena danas okuplja 25 od 27 članica Evropske unije (Bugarska i Rumunija imaju poseban status), kao i Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. Ona pokriva gotovo četiri miliona kvadratnih kilometara i u njoj živi skoro 420 miliona ljudi.

Istina je, međutim, da se godinama već Šengenska zona polako “kruni“. Trenutno osam država članica – Nemačka, Austrija, Slovačka, Italija, Danska, Švedska, Francuska i Norveška – sprovode granične kontrole iz raznoraznih razloga – od “nelegalnih migracija“, preko “rizika od terorističkih napada“, do ovogodišnjih Olimpijskih igara.

Briselska administracija kaže da se šengenska pravila mogu suspendovati samo u vanrednim okolnostima.

“Ponovno uvođenje graničnih kontrola mora da ostane izuzetak, sa strogo ograničenim rokom trajanja, kao poslednje sredstvo u slučaju ozbiljne pretnje za javnu bezbednost i unutrašnju sigurnost“, izjavio je portparol Evropske komisije.

Ti uslovi, međutim, u praksi nisu baš uvek bili ispunjeni.

“Ako pogledam na slučajeve Nemačke, Holandije, Francuske i Austrije, nigde ti briselski kriterijumi nisu bili ispunjeni“, izjavila je Tineke Strik, poslanica holandskih Zelenih u Evropskom parlamentu. “Vlada veliko bezakonje kada je reč o Šengenu“, dodala je.

Do danas, međutim, Evropska komisija nije pokrenula nijedan slučaj povodom kršenja ovih pravila protiv zemalja koje su ponovo uvele kontrolu na svojim granicama. I malo je verovatno da će se ova popustljivost promeniti.

“Ne čini se da bi komisija mogla da pokrene bilo kakve prekršajne procedure protiv bilo koga ko radi šta hoće na svojim granicama“, rekao je visoki diplomata EU. “Postoji prećutni dogovor da sada imamo više prostora da to radimo.“

Nemački potez nije bio tako dramatičan kako su početku činilo. Kontrolisala je ljude koji su ulazili iz Poljske, Češke Republike i Švajcarske od sredine oktobra prošle godine i iz Austrije od 2015. godine.

Čega se najviše PLAŠE NEMCI

Anketa

Anketa

Svet 11.10.2024. 04:25

Čega se najviše PLAŠE NEMCI

Uvela je, takođe, i privremene kontrolne mere na granicama sa Danskom, Francuskom i zemljama Beneluksa tokom Evropskog prvenstva u fudbalu 2024. godine.

Lokalni zvaničnici ukazuju i da mere uvedene 16. septembra ne utiču previše na situaciju na terenu, s obzirom na to da, na primer, nema velikih saobraćajnih gužvi na granici.

“To su pametne kontrole“, kaže Benjamin Fadavijan, gradonačelnik Hercogenrata na nemačko-holandskoj granici. “Nije to kao da ponovo spuštaju rampu i od svih koji dolaze traže da pokažu pasoše.“

Pa, ipak, opasnost od mogućih poremećaja je velika. Holandsko-nemačku granicu dnevno pređe oko 50.000 ljudi u oba smera, kaže Ginter Gilker iz Nemačko-holandske privredne komore (DNHK), kao i 100.000 kamiona i šlepera.

“Špediteri su nam rekli da svaki sat čekanja u redu na granici poskupljuje transport svakim vozilom za po 100 evra. Sloboda kretanja ljudi i dobara je veoma dragocena i zato morate da budete veoma pažljivi kada je u pitanju sprovođenje ovih mera“, rekao je on.

Uprkos postepenom uvođenju, ova nemačka mera izazvala je zapanjenost među njenim susedima. Poljski premijer Donald Tusk nazvao ju je “neprihvatljivom“, upozoravajući da to znači “de facto suspendovanje Šengenskog sporazuma velikih razmera“.

Grčki ministar za migracije Nikos Panagiotopulos rekao je da države članice ne bi trebalo pojedinačno i jednostrano da menjaju granični i sistem azila Evropske unije.

“O ovome bi trebalo da se dogovorimo i odlučimo kao Evropa, za stolom, razgovorima. Jer ako bude drugačije, sve što smo gradili do sada moglo bi jednostavno da eksplodira i nestane“, rekao je on prošlog meseca.

Neki zvaničnici priznali su da granične kontrole ne sprečavaju ilegalne migracije. Jedan diplomata EU iz zemlje koja trenutno sprovodi provere rekao je da su one “više simbolične nego efektivne”.

Pa ipak, evropski desničarski populisti likuju.

“U pogledu borbe protiv ilegalnih imigracija, Nemačka sledi primer Italije“, rekla je Vanda Fero, podsekretar u italijanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Viktor Orban, mađarski premijer, čestitao je Olafu Šolcu posredstvom platforme Iks, rekavši “Dobro došli u klub!“.

Ovakve izjave izazvale su zabrinutost među mnogima koji podržavaju Šengen jer se plaše da bi ovo nemačko proširivanje kontrola moglo da stvori opasan presedan.

Zvaničnici već govore da i druge zemlje članice Evropske unije razmatraju slične mere.

“Raspoloženje se promenilo“, rekao je visoki diplomata EU. “Ovo više nije tabu tema o kojoj se ne priča.“

Uve Konrad kaže da sada postoji realna opasnost od “domino efekta“.

“Nemačka je velika zemlja i sve što mi radimo uvek utiče i na druge“, kaže gradonačelnik Sarbrikena.

On na nove kontrole gleda kao na bolan povratak u doba pre Šengena.

Gradska skupština Sarbrikena je samo pet kilometara udaljena od Francuske, tako da je “za nas kao da imamo granični punkt u sredini našeg grada“.

“Pitanje je sledeće. Da li mi želimo Evropu otvorenih granica ili Evropu potpuno drugačijeg tipa?“, kaže Uve Konrad.

EKSTREMNA DESNICA u Nemačkoj nije bila ovako jaka još od Drugog svetskog rata

Ne posustaje

Ne posustaje

Svet 08.09.2024. 20:05

EKSTREMNA DESNICA u Nemačkoj nije bila ovako jaka još od Drugog svetskog rata