PAR KOJI VODI AMERIKU: Zašto ne treba potceniti Ivanku i Kušnera

U elegantnoj srebrnoj haljini sa dugim rukavima, odgovarajućim srebrnim kaišem i belim štiklama, samouvereno je hodala među zvaničnicima. Naletela je na Makrona dok je govorio o socijalnoj pravdi, a Tereza Mej mu rezignirano uzvraćala da se kada god se pokrene priča o ekonomiji, neko uključi u dijalog. I ona je pomalo nepristojno, ali sa jakom, gotovo dečjom željom da bude deo ekipe samo potvrdila taj stereotip: u vojnom sektoru vladaju muškarci, pomalo neočekivano se umešala u razgovor i skrenula ga u drugom pravcu. Pogled pun neodobravanja uputila joj je Kristin Lagard, kasnije će se ispostaviti, nova predsednica Evropske centralne banke. Ali nije joj smetalo njeno ignorisanje.

Nastavila je putem bilateralnih sastanaka i zakoračila sa Trampom u demilitarizovanu zonu između Južne i Severne Koreje. Stajala je na bini u Tokiju sa japanskim premijerom Šinzom Abeom i holandskom kraljicom Maksimom. I ponovo je istakla jednu feminističku temu - govorila je o inicijativi za globalni razvoj i napredak žena. Pročitala je i saopštenje o detaljima trilateralnog sastanka predsednika Donalda Trampa, indijskog lidera Narendre Modija i Abea, što je inače u nadležnosti pripadnika državne bezbednosti. Priča se da im je to posebno zasmetalo. Sedela je i na večeri u Plavoj kući, sedištu južnokorejskog predsednika, i učestvovala u diskusiji o ženama u globalnom ekonomiji s južnokorejskom ministarkom spoljnih poslova Kang Kjung Va.

Protokolarni ispad

Kada su u centru Tramp i Mun Džae In zauzeli svoja mesta, uz Munovu suprugu koja ih je po protokolu sledila, pošla je za njima. Pompeo je kružio oko ove četvorke tražeći svoje mesto, koje mu po pravu i funkciji pripada tik uz Trampa. Shvatila je da mu je ipak preprečila put i pomerila se u stranu.

Povezane vesti - Tramp ukrao šou

Za to vreme njen suprug, ortodoksni Jevrejin, čiji su baba i deda preživeli Holokaust, svojski se borio da na Bliskom istoku prihvate njegov ambiciozni mirovni plan. Prethodno je na konferenciji u Bahreinu poručio Palestincima da ih Sjedinjene Države nisu napustile i da je Trampova ideja "šansa veka". Predstavio je ekonomske perspektive, a politička rešenja za Bliski istok ostavio je za kasnije. "Saglasnost sa ekonomskim napretkom je neophodan uslov za rešavanje ranije nerešivih problema", rekao je on.

Njegov, odnosno američki plan „Mir za prosperitet", predviđao je 50 milijardi dolara investicija tokom deset godina, uključujući 28 milijardi dolara za Zapadnu obalu, a ostatak za Egipat, Jordan i Liban kako bi se asimilovale palestinske izbeglice koje tamo žive. Plan je obuhvatao i 179 infrastrukturnih i poslovnih projekata. Uprkos dalekoj perspektivi, Palestinci nisu imali sluha za ove vizionarske ideje. Palestinski lideri su rekli da bi prihvatanje tog plana bilo „ravno predaji" i proglasili je mrtvorođenom, uvereni da nikakav ekonomski plan ne može prethoditi političkom rešenju koje se bavi njihovim dugotrajnim zahtevom za državnost. Saznali su, u međuvremenu, i da je "tvorac" plana nagovestio da nije siguran da bi se Palestincima moglo poveriti da sobom vladaju nakon sklapanja mirovnog sporazuma sa Izraelom.

Tako su američki bračni par jedni ismejali, a drugi odbili. Jedino je tata i tast Donald Tramp imao lepe reči za njih. Ona će "ukrasti šou", rekao je za ćerku Ivanku Tramp. "Dobro je da imamo ovako pametne ljude koji služe zemlji", naveo je za zeta Džareda Kušnera.

Ovaj dvojac, koliko god potcenjivali njihove političke poduhvate, ima značajnu ulogu u američkoj administraciji. I možda još važnije, veliko poverenje prvog čoveka Amerike. Oni su jedina konstanta u Beloj kući, u kojoj su od početka Trampovog mandata smenjeni brojni savetnici i saradnici.

Po zvaničnoj funkciji Ivanka Tramp je viša savetnica predsednika. Ona prisustvuje najvažnijim sastancima u Vašingtonu, a u kampanji je pomagala Trampu da prikupi glasove mlađe populacije i žena. Međutim, njoj se pripisuje i zasluga za ohrabrivanje američkog predsednika da naredi raketiranje Sirije zbog navodnog korišćenja hemijskog oružja, ali i uticanje na njega da ublaži migrantsku politiku na granici sa Meksikom. Ipak, kao veliki borac protiv globalnog zagrevanja, nije uspela da ubedi oca da ne povuče SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. Ivanka Tramp je pokrenula i globalnu inicijativu ženskog biznisa za koju je prikupila 50 milijardi američkih dolara. Putovala je u Afriku, Indiju i Evropu gde je promovisala ove ideje.

I njen suprug Džared Kušner uživa veliko poverenje Donalda Trampa. U predizbornoj kampanji za predsedničke izbore u SAD 2016. igrao je ključnu ulogu posrednika u odnosima Trampovog tima sa stranim zemljama. Omogućio je organizovanje sastanka s japanskim premijerom Šinzom Abeom, kao i sa predsednikom Meksika Enrikeom Penjom Nijetom, a pred Predstavničkim domom američkog Kongresa svojevremeno je saslušan o kontaktima sa ruskim zvaničnicima.

Specijalni tužilac Robert Muler napisao je u svom konačnom izveštaju o ruskom mešanju u predsedničke izbore da je Kušner prisustvovao sastanku u Tramp kuli sa ruskim ambasadorom Sergejem Kisljakom, neposredno nakon izbora 2016. godine. Na sastanku su razgovarali o poboljšanju odnosa između SAD i Rusije, o tome da bi trebalo obezbediti "siguran" kanal komunikacije dve države i razmatrali kakvu politiku prema Siriji treba da vode Sjedinjene Države.

Tramp toliko veruje Ivanki i Kušneru da im je, kako pišu američki mediji, dozvolio da prisustvuju njegovom privatnom susretu sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom na nedavnom samitu G20 u Osaki. Međutim, još uvek nema zvanične potvrde da su njih dvoje iza zatvorenih vrata učestvovali u nuklearnim pregovorima nepredvidivih svetskih lidera, jer je novinarima bilo zabranjeno snimanje sastanka. Kristofer Hil, američki ambasador koji je tokom mandata predsednika Džordža V. Buša nadgledao pregovore Amerike sa Severnom Korejom, izjavio je tim povodom da "ostatku sveta izgleda kao da Amerika ima neku vrstu ustavne monarhije".

Da ovakav privilegovani položaj Ivanke i Kušnera ne smeta samo demokratama već i aktuelnim i bivšim Trampovim saradnicima, pokazuje i izjava nekadašnjeg državnog sekretara Reksa Tilersona koji je podneo ostavku na tu funkciju marta 2018. godine. Tilerson je prošlog meseca u Kongresu rekao da je Kušner kao specijalni Trampov savetnik često radio njemu iza leđa, naročito kada je reč o spoljnoj politici. Prema transkriptu sedmočasovnog svedočenja koje je objavio "Vašington post", Tilersona je posebno nerviralo što se Kušner bez njegovog znanja sastajao sa stranim zvaničnicima. On je ispričao komisiji da je jedan od glavnih izazova administracije bio "da nauče da se izbore sa jedinstvenom situacijom sa predsednikovim zetom i ćerkom, koji su deo savetodavnog tima Bele kuće".

"Nije postojalo stvarno jasno razumevanje uloge, odgovornosti, autoriteta... što je bilo izazov za sve, u smislu kako se nositi sa aktivnostima koje bi mogli preduzeti drugi, a koje nisu definisane u okviru procesa nacionalne sigurnosti", objasnio je Tilerson. Na pitanje da li bi mogao da imenuje slučajeve u kojima je Kušner imao tajne sastanke iza leđa, rekao je da je "Meksiko bila situacija koja se desila u više navrata".

Privatne agende

"Meksički ministar spoljnih poslova došao je u grad bez mog znanja. Slučajno sam imao poslovnu večeru u restoranu u gradu. Vlasnik restorana me je obišao i rekao mi: "Gospodine sekretaru, možda ćete biti zainteresovani da znate da ministar spoljnih poslova Meksika sedi za stolom iza vaših leđa, u slučaju da želite da ga pozdravite. Mogao sam da vidim kako je prebledeo, kao što sam i ja... Osmehnuo sam se i rekao mu: Dobro došli u Vašington. Nazovi me sledeći put kada dođeš u grad", ispričao je Tilerson, dodajući da je meksički ministar bio "prilično šokiran" kada je saznao da Kušner radi sam, jer je verovao da je "sve o čemu je razgovarao sa njim vođeno preko Stejt departmenta i da sam ja u potpunosti upoznat sa time".

Bivši državni sekretar je ispričao da Kušner nije rekao ni državnim ni bezbednosnim strukturama za blokadu Katara koja je počela u proleće 2017. godine. Tilerson je morao da upravlja posledicama blokade, bez poznavanja detalja o tom slučaju. Stejt department nije bio upoznat ni sa Kušnerovim pregovorima sa saudijskim zvaničnicima o "sveobuhvatnom" planu za strateški odnos.

Prema njegovim rečima, Kušner je često putovao u inostranstvo i držao se svoje agende, s kojom ambasade nisu bile upoznate. Kada je pokrenuo to pitanje u Beloj kući, Tilersonu je kratko rečeno da će "pokušati da učine više". Ništa se nije promenilo, ali je to bio samo jedan od razloga zbog kojih je Tilerson dao ostavku. Drugi se odnosio na, kako je sam priznao, veliko neznanje američkog predsednika. On je rekao da je pokušao da objasni Trampu važna pitanja, ali da predsednik nije bio zainteresovan za duboke i duge poruke.

"To jednostavno nije ono što će on učiniti. Naučio sam da budem mnogo koncizniji u odnosu na ono što sam želeo da mu donesem", dodao je Tilerson.

Povodom Tilersonovog svedočenja, oglasio se i portparol Bele kuće Hogan Gidlei, koji je izjavio za "Daily Beast" da Kušner nije uradio ništa loše.
"Džared je dosledno sledio odgovarajuće protokole. Nesrećna večera na kojoj se navodno razgovaralo o blokadi se nikada nije dogodila, a niko u Beloj kući nije bio uključen u blokadu. Štaviše, rad gospodina Kušnera sa Meksikom doveo je do pozitivnih rezultata u trgovini i drugim pitanjima", naveo je Gidlei.
Profesorka i direktorka Centra za javno liderstvo u školi Harvard Kenedi istakla je za "USA Today" da Džared Kušner i Ivanka Tramp pokušavaju da "privatizuju i monetiziju diplomatiju".

Isplativi angažman

Zanimljivo je da su kao savetnici Donalda Trampa, Ivanka Tramp i Džared Kušner zaradili prošle godine čak 135 miliona dolara, pokazuju podaci Bele kuće.

Ivanki je udeo u hotelu u Vašingtonu, koji je u posedu njene porodice, doneo 3,95 miliona dolara. Hotel je trenutno predmet dve federalne tužbe, po kojima Tramp krši ustav jer preko tog ugostiteljskog objekta prima plaćanja od stranih vlada. Privatna kompanija Ivanke Tramp koja prodaje torbe, cipele i modne dodatke donela joj je prihod od najmanje milion dolara 2018. godine. Za knjigu "Žene koje rade: Ponovno ispisivanje pravila za uspeh" dobila je 263.500 dolara.

Njen suprug je uzeo na stotine hiljada dolara od najamnine stanova u Njujorku. Kušner ima udeo u investicionoj firmi za nekretnine "Kadre" od najmanje 25 miliona dolara, a čak šest miliona dolara je zaradio od iznajmljivanja stanova u zgradi na Menhetnu, koja je u vlasništvu porodice Kušner. Nekadašnja luksuzna stambena zgrada u Vilijamsburgu u Bruklinu je njegovoj porodici donela više od 350.000 dolara od prodaje i zakupa stanova. Bivši i sadašnji stanari, međutim, podneli su tužbu protiv "Kušner kompanije", tvrdeći da namerno prave buku kako bi ih isterali odatle. Ta kompanija je inače predmet istrage konflikta interesa, jer je dobila 90 miliona dolara preko netransparentne ofšor kompanije nakon što je Kušner ušao u Belu kuću.

Ove informacije je objavila Bela kuća, a podaci su podneti američkom Kabinetu za etiku vlade. Prošlog meseca Džon Keli, bivši šef kabineta predsednika, rekao je da administracija često mora da se "nosi sa predsedničkom porodicom". On je u intervjuu za "Blumberg" rekao da je bio prinuđen da ukloni neke "veoma ometajuće zvaničnike" da bi predsedniku doveo osoblje koje će ga služiti. Takođe, istakao je da je iznenađen "intenzivnim ličnim ambicijama" koje su pokazali neki zaposleni.

Šest godina nakon što je Kenedi imenovao svog brata za državnog advokata, usvojen je Federalni zakon o antinepotizmu koji podrazumeva da se na javnim funkcijama ne mogu postavljati rođaci i da oni ne mogu da primaju plate. To pravilo, izgleda, ne odnosi se na Ivanku Tramp i Džareda Kušnera.