Svet
25.11.2024. 19:34
Svet
25.11.2024. 21:46
Boško Vukčević
U fokusu
Podizanje cene rata: Prekretnica ili...
Pošto su američki predsednik i njegova administracija dozvolili Ukrajini da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva unutar ruske teritorije, mnogi ovu odluku tumače kao prekretnicu u ratu.
Tim povodom je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio: “Ne napada se rečima. Projektili će govoriti za sebe.“
Američku dozvolu ukrajinski stručnjaci tumače kao ključni potez koji će Ukrajini omogućiti da cilja važna ruska vojna postrojenja – posebno u regionu Kurska, gde su aktuelne nove pretnje i gde su u toku ukrajinske pripreme za pojačanu rusku ofanzivu. Tu je raspoređeno i 12.000 severnokorejskih vojnika.
Međutim, Andrij Zagorodnjuk, bivši ministar odbrane i savetnik ukrajinskih vlasti, ističe da je ovo odobrenje zakasnelo i da je skupo koštalo Ukrajinu.
“Ukrajina je zahteve upućivala godinama, a ne mesecima. Strah američke administracije od eskalacije uticao je na preoprezni pristup. Ova reaktivna i delimična strategija, reakcija je na ruske provokacije, a ne primena sveobuhvatnog plana. Nije nas približila okončanju rata već, umesto toga, omogućila Rusiji da eskalira sukob“, rekao je Zagorodnjuk za Glas Amerike.
Vašington je prethodno odbijao da dozvoli takve napade američkim projektilima ATACMS zato što se plašio da će time doći do eskalacije rata.
Međutim, mnogi smatraju da je do promene i političkog preokreta došlo zbog pobede Donalda Trampa na izborima u Americi i bojazni za budućnost američke pomoći Kijevu.
Inače, Ukrajina koristi ATACMS za napade na ruske ciljeve na okupiranoj ukrajinskog teritoriji već više od godinu dana.
Prema lokalnim izveštajima, američka municija i mehanizacija već se koriste unutar Rusije – u pograničnoj Kurskoj oblasti.
Ali SAD nikad nisu dozvolile Kijevu da koriste ATACMS unutar Rusije – sve do sada.
Ukrajina je sve vreme tvrdila da je to što joj nije dozvoljeno da koristi takvo oružje unutar Rusije veliki hendikep.
“Kao da se borite protiv protivnika sa jednom rukom vezanom iza leđa“, ponavljao je Kijev.
Promena politike navodno je usledila i kao reakcija na nedavni dolazak severnokorejskih trupa kao podrška Rusiji u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina okupirala rusku teritoriju od avgusta, smatraju analitičari.
“Skori dolazak Donalda Tampa u Belu kuću probudio je strahove za budućnost američke podrške Ukrajini, a Bajden je očigledno željan da uradi sve što može da bi pomogao u ovo malo vremena koje mu je preostalo na vlasti“, rekao je jedan od njih.
Sa druge strane, pojačavanje ukrajinske vojne pozicije mogao bi da bude adut ili prednost u bilo kakvim predstojećim mirovnim pregovorima.
Ukrajina nije dugo čekala da upotrebi rakete ATACMS za gađanje ruske teritorije. Već sledećeg dana od dobijanja dozvole gađan je vojni objekta u zapadnom regionu Brjansk, preneo je “RBC Ukrajina“ pozivajući se na zvaničnika u ukrajinskoj vojsci.
Napad je potvrdila i Moskva. “Ukrajinske trupe lansirale su tokom noći šest projektila ATACMS u regionu Brjansk“, objavilo je rusko Ministarstvo obrane, a prenosi RIA Novosti.
Posada sistema protivvazdušne obrane S-400 i Pancir oborila je pet granata i uspela da ošteti još jednu, navelo je rusko ministarstvo i dodalo da su fragmenti projektila pali na tehničku teritoriju vojnog objekta, uzrokujući požar.
Ukrajina tvrdi da je gađala skladište oružja.
Šta je ATACMS?
Vojni taktički raketni sistem (ATAMCS) su balističke rakete zemlja-zemlja koje mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti i do 300 kilometara, i zbog njihovog dometa posebno su važne za Ukrajinu.
Ispaljuju se ili iz višecevnog lansera raketa M270 (MLRS) ili iz Artiljerijskog raketnog sistema visoke mobilnosti M142 (HIMARS).
Svaka raketa košta oko 1,5 miliona dolara.
ATACMS (koji se izgovara “atak-ems“) koriste čvrsto raketno pogonsko gorivo i slede balističku putanju u atmosferi, dok se u poslednjoj fazi leta spuštaju velikom brzinom i pod oštrim uglom, zbog čega ih je teško presresti.
Mogu biti konfigurisani da nose dve različite vrste bojevih glava.
Prva je grozd ispunjen stotinama malih bombi (kasetna municija) pravljenih tako da unište lakše oklopne jedinice nad širom oblašću.
U njih mogu da spadaju parkirane vazduhoplovne letelice, protivvazdušna odbrana i koncentracija trupa.
Svet
24.11.2024. 19:25
Rat u Ukrajini: Nastavljeni međusobni napadi dronovima
Grozdovi bojevih glava, iako korisni, rizikuju da za sobom ostave neeksplodirane male bombe koje predstavljaju rizik dugo nakon što su borbe prekinute.
Druga vrsta je jedna jedina bojeva glava, visokoeksplozivna varijanta od 225 kilograma pravljena tako da uništi ojačane objekte i krupnije građevine.
ATACMS se upotrebljava decenijama. Prvi put upotrebljeni su u Zalivskom ratu 1991. godine.
Američka vojska zamenjuje ih sledećom generacijom raketa preciznog udara, bržeg, užeg oružja koje može da stigne na daljinu i do 500 kilometara.
Ne postoje naznake da će Ukrajina dobijati ove nove rakete.
Uticaj ATACMS na bojištu
Ukrajinski i američki zvaničnici očekuju kontraofanzivu ruskih i severnokorejskih trupa radi povraćaja teritorije u Kursku.
Ukrajina bi mogla da upotrebi ATACMS da se odbrani od napada, gađajući ruske položaje u koje spadaju vojne baze, infrastruktura i skladišta municije.
Međutim, zalihe ovog oružja verovatno neće biti dovoljne da preokrenu tok rata.
Ruska vojna oprema, kao što su lovci, već su premešteni na aerodromske piste dublje u Rusiju u iščekivanju jedne ovakve odluke.
Međutim, povlačenje opreme dalje od fronta možda će otežati život ruskim trupama pošto će linije snabdevanja biti razvučene, a podršci iz vazduha biće potrebno više vremena da stigne.
Postoje i pitanja oko toga koliko će raketa biti poslato, kaže Evelin Farkas, koja je služila kao pomoćnica zamenika sekretara odbrane u Obaminoj administraciji.
“Čuli smo da je Pentagon upozorio kako nema mnogo tih raketa koje mogu da pošalju Ukrajini.“
Farkas je dodala da ATACMS mogu da imaju “pozitivan psihološki efekat“ u Ukrajini ako se koriste za udare na ciljeve kao što su Kerčki most, koji povezuje Krim sa kopnenom Rusijom.
Dozvola SAD takođe će imati dodatni domino efekat potencijalno omogućivši Velikoj Britaniji i Francuskoj da daju Ukrajini dozvolu da koristi rakete “storm šedou“ unutar Rusije.
Šta će uraditi Tramp i nova administracija?
Ova odluka doneta je samo dva meseca pre nego što se Donald Tramp vraća u Belu kuću.
On je već najavio da planira da po hitnom postupku okonča rat u Ukrajini, bez iznošenja detalja kako to namerava da uradi, i da bi mogao da poništi upotrebu raketa jednom kad stupi na dužnost.
Izabrani predsednik Tramp još se nije izjasnio da li će nastaviti ovu politiku, ali neki od njegovih najbližih saveznika već su je kritikovali.
Donald Tramp Mlađi, Trampov sin, napisao je na društvenim mrežama: “Čini se da vojno-industrijski kompleks daje sve od sebe da izazove Treći svetski rat pre nego što moj otac dobije priliku da donese mir i spasi živote.“
Mnogi od Trampovih visokih zvaničnika, među njima izabrani potpredsednik Džej Di Vens, tvrde da SAD ne treba više da šalju vojnu pomoć Ukrajini.
Ali drugi u dolazećoj Trampovoj administraciji imaju drugačiji stav.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc tvrdi da bi SAD mogle da ubrzaju pošiljke oružja Ukrajini kako bi naterale Rusiju na pregovore.
Ne zna se za šta će se odlučiti izabrani predsednik.
Svet
23.11.2024. 22:13
Putin potpisao zakon o ukidanju dugova za vojnike koji se bore u Ukrajini
Komentarišući ovu odluku američkog predsednika Džoa Bajdena, analitičar Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu smatra da odobrenje stiže sa zakašnjenjem od godinu dana.
Objašnjava da je, kada su isporučeni prvi višecevci HIMARS, dometa do 80 km, Ukrajina znatno usporila rusko napredovanje i izvela uspešnu harkivsku i hersonsku ofanzivu.
“Koliko su važni udari po centrima komande, logistike i koncentracije ruskih trupa ceo svet je mogao da vidi tog septembra 2022. godine. Od tada do danas Rusija je radila na značajnom prilagođavanju, ali je bila prinuđena da izmesti logistička čvorišta izvan dometa HIMARS-a čime je njeno snabdevanje i prebacivanje trupa bilo znatno otežano“, kaže Obradović.
Dodaje da su procene da ATACMS ne može imati strateški značaj već efektivan taktički učinak po unosnim ciljevima.
“Institut za proučavanje rata navodi da se u dometu od 300 km na ruskoj teritoriji nalazi oko 200 unosnih vojnih ciljeva“, kaže Obradović.
Ističe da se u pogledu meta u prvom redu mogu naći skladišta municije, aerodromi, čvorišta logistike pa i Kerečki most.
“Broj ATACMS-a nije beskonačan. Cena jedne rakete je oko 1,5 miliona dolara prema izvorima proizvođača Lokid Martina. Ukrajinci su savladali taktiku upotrebe višecevnih mobilnih lansera. U prethodne dve i po godine više puta su iznenadili Ruse. Posledice upotrebe ovih raketa mogu se podeliti na političke, vojne i moralne“, naglašava Obradović.
Podvlači da Ukrajinci ovo odobrenje mogu smatrati uspešnim ishodom zagovaračkih aktivnosti.
Obradović kaže i da Amerika na ovaj način šalje jasan signal ostalim saveznicima da treba da učine isto.
“I u prethodnim slučajevima Amerika je bila ’ledolomac’ kada je reč o isporuci oružja i vojne opreme. Evropljani su to samo sledili“, ističe Obradović.
Prema njegovim rečima političke posledice mogu se odraziti i na Vladimira Putina.
“Rusija će morati da pojača cenzuru i protok informacija onog trenutka kada se vojni ciljevi pokažu ranjivim, a njihova PVO neefikasnom. Ova politička cena dodatno će pojačati pritisak unutar ruskog društva koje sve teže izdržava posledice rata. U vojnom smislu razaranje skladišta municije usporiće rusko napredovanje. Ovaj scenario bio je i ranije prisutan. Ključ ukrajinske odbrane upravo leži u ruskoj ranjivoj logistici“, objašnjava Obradović.
Kaže i da je Rusija pred izborom da početne tačke logistike izmesti iz dometa raketa.
“Svako izmeštanje početne linije snabdevanja utiče na višečasovno dopremanje opreme. Uništenje aerodromske infrastrukture nateraće Ruse da avione i helikoptere izmeste po udaljenim bazama. Sve ovo veoma je važno sa tačke pripreme i praćenja pokreta ruskih trupa čime se smanjuje efekat iznenađenja i mogućnost manevra“, ističe Obradović.
Naglašava i da je ovaj rat već godinu dana statičan i liči na pozicioni front od pre 100 godina.
“Ruski pogranični pojas i pozadina fronta puni su ukrajinskih izviđača i diverzanata. Nema zvaničnih potvrda, ali akcije koje su izvedene idu u prilog ovoj tezi. Ukrajina se nalazi u znatnoj strateškoj asimetriji u odnosu na Rusiju. Ovu inferiornost od početka rata nadoknađuje preciznim udarima i efektom iznenađenja. Koliko je važna racionalizacija upotrebe raketa dugog dometa pokazuje podatak da su za udare po Krimu bile zadužene jedinice pod kontrolom ukrajinske vojne službe bezbednosti“, naglašava Obradović.
Dodaje da je mladi general Kirilo Budanov više puta iznenadio rusku vojsku u Sevastopolju i drugim delovima Krima.
“Što se ciljeva tiče Ukrajincima su pošli za rukom napadi na daljinama do 1000 km. Mana tih napada bila je u slaboj razornosti“, ocenjuje Obradović.
Prema njegovom mišljenju još nije sazrela situacija za rušenje Kerečkog mosta koji spaja Krim sa Rusijom.
“Sve odluke od početka agresije temelje se na detaljnim obaveštajnim saznanjima i procenama. Prema pisanju Boba Vudvorda u knjizi ’Rat’, Amerikanci su na dlanu posedovali ruske tajne planove za napad. Iznenađenja nema i odluka predsednika Bajdena zasnovana je na kredibilnim osnovama. Rusija će pokušati da propagandno izvrši koheziju stanovništva i predstavljaće ATACMS većom pretnjom nego što zaista jeste. Kampanja dezinformacija targetiraće populaciju država Evrope, u prvom redu Nemačke i Francuske“, ocenjuje Obradović.
Čuvene crvene linije koje je Putin postavljao više niko ne može da izbroji. Ukrajinu čekaju snažni ruski udari kao i svakog puta kada se donose krupne odluke. Administraciju Donalda Trampa sačekaće rezultati ove odluke. Činjenica da je Ukrajina sposobna da odoleva dve godine uticaće na nastavak podrške. Neće biti lako pred očima celog sveta uskratiti pomoć odbrani države sa 40 miliona ljudi. Donald Tramp spominje mir, međutim, nije isto uspostaviti i nametnuti mir. Posle ATACMS-a ne treba se začuditi ako baš administracija Trampa odobri i isporuči krstareće rakete Tomahavk. Američka pomoć nikada neće stati jer Putin neće prihvatiti nezavisnu Ukrajinu kao deo Zapada“, zaključio je Obradović.
Komentari
