Svet
21.09.2024. 22:40
Svet
30.09.2024. 21:05
Boško Vukčević
Nova Francuska vlada
Potez očajnika ili virtuozni politički manevar Makrona
Skoro tri meseca nakon prevremenih opštih izbora, francuski predsednik Emanuel Makron predstavio je novu vladu koja označava snažan pomak udesno.
Uprkos partnerstvu između Makronove centrističke stranke i desnice, parlament će i dalje morati da se oslanja na podršku drugih stranaka za usvajanje zakona.
Nova vlada suočava se s dva izazova u narednim sedmicama: rizikom od izglasavanja nepoverenja i kratkim budžetskim rokom. To dolazi u trenutku kada Evropska unija upozorava Francusku o njenom rastućem dugu, koji sada daleko premašuje pravila Brisela, pišu svetski mediji.
Francuski premijer Mišel Barnije predstavio je 21. septembra novu vladu, nastojeći da okonča višemesečnu političku neizvesnost, piše “Vašington post“, ističući da Barnijeov novoimenovani kabinet označava zaokret udesno i da će morati da obezbedi dovoljnu podršku u skupštini kako bi izbegao raspuštanje glasanjem o nepoverenju.
Članovi levičarskog saveza koji je osvojio najviše mesta na parlamentarnim izborima u julu ‒ i predvodio napore da krajnja desnica ostane izvan vlasti ‒ prigovorili su da je spisak ministara nedemokratski te da predstavlja gubitnike izbora.
Francuska je, pojašnjava list, imala samo vršioce dužnosti od vanrednih izbora održanih u julu kada nijedna stranka nije osigurala većinu mesta. Istovremeno, produžena neizvesnost ostavila je Francusku bez kormila te država nije bila u stanju da unapredi budžet za 2025. ili da krene u rešavanje problema sve većeg budžetskog deficita.
Francuski predsednik Emanuel Makron imenovao je Barnijea, koji je svojevremeno bio i pregovarač Evropske unije o Bregzitu, rekavši da ima najbolju šansu da ponovo uspostavi političku stabilnost.
Dvonedeljni razgovori sa raznim blokovima rezultirali su imenovanjem 39 ministara. U središtu je 17 visokih članova kabineta, koji zajedno čine vladu pretežno desnog centra: sedam ministara u kabinetu su iz Makronovog centrističkog pokreta, koji je završio na drugom mestu na izborima, a tri su iz Barnijeovih konzervativnih republikanaca, koji su završili na dalekom četvrtom mestu.
Nijedan od ministara ne predstavlja krajnje desničarsku stranku Nacionalno okupljanje Marin le Pen, koja je zauzela treće mesto. Ali isključeni su i predstavnici levičarske alijanse Novi narodni front, koja je bila prva na izborima.
Duboke podele mogle bi dugoročno da ugroze opstanak vlade, ukazuje “Vašington post“ na ocene analitičara, dodajući da zvaničnici krajnje levice i krajnje desnice prete da će je srušiti.
Sa ovim se ne slaže analitičar i karijerni diplomata Zoran Milivojević koji smatra da je Makron ipak uspeo da obezbedi pouzdanu većinu u parlamentu dogovorivši nešto sa Marin le Pen.
“Verovatno su dogovorene dve-tri stvari među kojima i politika prema migrantima. Iako nema ministre, Nacionalno okupljanje će pružiti podršku novoj vladi“, objašnjava Milivojević.
On takođe smatra da tu uopšte nije reč o skretanju udesno, već da je reč o Makronovom političkom manevru.
“Uz Makronove saveznike na ključnim mestima i koji čine temeljni deo kabineta, Makronov uticaj će se sigurno i dalje osećati u ovoj vladi“, rekao je Mujtaba Rahman, izvršni direktor za Evropu konsultantske kuće “Eurasia Group“.
Među onima koji su dobili poziciju u novoj vladi je i Bruno Retajo, ključni član konzervativne Republikanske stranke koju je osnovao bivši predsednik Nikola Sarkozi. Imenovan je za ministra unutrašnjih poslova, što uključuje i imigraciju.
Ukupno 10 republikanskih političara dobilo je poslove u vladi, iako je Makron zadržao brojne odlazeće ministre na ključnim pozicijama, ističe BBC.
Bliski Makronov saveznik Sebastijen Lekornu ostao je na mestu ministra odbrane, a Žan-Noel Baro, odlazeći ministar za evropske poslove, unapređen je u ministra spoljnih poslova.
Samo jedan levičarski političar dobio je mesto u vladi, nezavisni Didje Migo, koji je imenovan za ministra pravde.
Mesto ministra finansija pripalo je Antoneu Armanu, članu Makronove stranke Preporod koji je do sada bio malo politički poznat. Arman ima zadatak da izradi nacrt zakona o budžetu pre Nove godine da bi se rešio strašni deficit Francuske.
Pre prevremenih izbora, izvršna vlast EU upozorila je Francusku da će biti disciplinski kažnjena zbog kršenja finansijskih pravila bloka.
Predviđa se da će deficit francuskog javnog sektora dostići oko 5,6 posto BDP-a ove godine i preći preko šest odsto u 2025, javio je BBC naglasivši da EU ima ograničenje deficita od tri posto.
Šta čeka novu vladu
Dugotrajni pregovori Barnijea o pronalaženju održive koalicije u rascepkanom parlamentu izazvali su tenzije sa Makronom, naglašava “Njujork tajms“ dodajući da su pregovori takođe otkrili razmere političkih podela koje će novu vladu u svakom trenutku učiniti ranjivom.
Kašnjenje je, napisao je list, bilo najduže u istoriji Pete republike, nakon najdužeg vremena koje je predsedniku ikada bilo potrebno da imenuje premijera.
Dogovor o budžetu biće prvi prioritet vlade, a dug i budžetski deficit zemlje rastu usred rastuće međunarodne zabrinutosti.
Međutim, s levicom koja se neumoljivo protivi novoj koaliciji, vlada s Barnijeom na čelu mogla bi pasti u svakom trenutku naročito ako Nacionalno okupljanje Marin le Pen odluči da se pridruži glasanju o nepoverenju.
Le Penova, kao i njen štićenik Žordan Bardela, u subotu su sugerisali da nemaju nameru da pomognu premijeru Barnijeu.
Bardela, predsednik Nacionalnog okupljanja, napisao je na Iksu da je kabinet rezultat “jadnih političkih igara i kalkulacija“ i da “nema budućnosti“.
Barnije (73) mora uskoro da predstavi svoju viziju Francuske u govoru o politici (1. oktobra) koji bi mogao da bude praćen glasanjem o nepoverenju koje bi inicirali njegovi protivnici, napisao je “Njujork tajms“ dodajući da je Novi narodni front, neugodna levičarska alijansa, i dalje ljut što je Makron odbio da izabere nekoga iz njegovih redova za premijera jer je do sada uvek bila praksa da premijer dolazi iz strukture koja je osvojila najviše glasova.
Makron je želeo što širu koaliciju da bi osigurao stabilnost, ali se Barnije borio da namami umerene socijaliste u vladu.
Levičarski demonstranti demonstrirali su na ulicama Pariza i drugih gradova u znak protesta zbog nove vlasti, uz skandiranje “Koji je smisao glasanja?“.
“Ova vlada nije legitimna“, rekao je levičarski lider Žan-Lik Melanšon novinarima na protestu u Marseju.
Međutim, kako je istakao “Njujork tajms“, dogmatizam i podele levice odigrali su veliku ulogu u njenom neuspehu da ostvari snažne rezultate na izborima.
U prošlosti je samo umerena levica, pod predsednicima Fransoa Miteranom i Fransoa Olandom, bila ta koja je ostvarila dovoljan konsenzus da može da vlada.
Ako nova vlada preživi bilo kakvo glasanje o nepoverenju, mora požuriti s usvajanjem budžeta do kraja godine, ukazuje list uz ocenu da se dogovaranje o načinima smanjenja potrošnje i eventualnog povećanja poreza uz izbegavanje široko rasprostranjenih društvenih protesta trenutno čini delikatno.
Makron kaže da će sada vladati više kao arbitar i garant Republike, nego kao lider koji vodi odozgo prema dole, kao što je imao tendenciju otkako je preuzeo dužnost 2017. godine.
Zoran Milivojević pak smatra da je prihvatanjem prećutne podrške desnice i verovatno obećanjima nekih ustupaka Makron rešio veliki deo posla.
“Naravno, ni njoj ne odgovara leva opcija jer bi dolaskom na vlast levica ojačala i mogla bi na sledećim izborima da iznedri ozbiljnog kandidata“, smatra Milivojević.
Dodaje da je Makron i pored svega zadržao poluge vlasti i da ima ministre odbrane i spoljnih poslova.
“Ujedno, na istoj je liniji kao i Barnije, koji ima određenu dozu integriteta i učestvovao je u pregovorima oko Bregzita“, objašnjava Milivojević.
Naglašava da je ovo, u svakom slučaju, interesantan politički kompromis.
“Levica, koja je osvojila najviše glasova je, ispostavilo se, gubitnička opcija“, kaže Milivojević.
Pojašnjava i da Makron želi da istera da kraja svoj politički program. Kaže da je Makron načelno prihvatio proširenje EU, ali da insistira i na reformama.
“Ono što je postavio kao uslov jeste da proširenje zavisi od uspešnosti reformi“, ističe Milivojević.
Druga važna stvar za Makrona, dodaje Milivojević, jeste strateška neutralnost ili strateška nezavisnost.
“EU mora biti subjekat sam po sebi. Makron želi jaku Evropu koja neće zavisiti od SAD i slušati naloge Vašingtona, već će biti ravnopravni partner, pre svega kroz tu stratešku neutralnost“, zaključuje Milivojević.
Svet
05.09.2024. 14:35
Makron imenovao novog premijera
Komentari
