Uranijumski tragovi nastanka "Ruso Afrike“

Šef predsedničke garde koja je ranije ove sedmice svrgnula predsednika Nigera general Abdurahman Čijani, izjavio je da su se vojnici odlučili na takav potez kako bi sačuvali nacionalnu bezbednost. On je takođe kritikovao nedostatak "istinske saradnje” sa vojnim vladama u Maliju i Burkini Faso u borbi protiv pobunjenika.

Odavno nijedan državni udar nije izazvao toliki bes Evropljana, a posebno Francuza. Pod francuskim uticajem, EU je zaustavila celokupnu humanitarnu i razvojnu pomoć ovoj zemlji dok se ne obnovi vlast svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma, što je saopštio Žozep Borelj.

Francuska istovremeno najavljuje vojnu intervenciju, zajedno sa drugim državama zapadne Afrike koje se nalaze pod francuskim uticajem. "Ko napadne građane, vojsku, diplomate i interese zemlje, odmah i beskompromisno će dobiti odgovor Francuske. Predsednik republike neće tolerisati bilo kakve napade na nju i njene interese“, navodi se u saopštenju Jelisejske palate.

Ekonomska zajednica zapadne Afrike, u kojoj se nalazi 15 država bivših francuskih kolonija, obustavlja sve komercijalne transakcije sa Nigerom i zamrzla je imovinu vojske uključene u državni udar u zemlji. Zapadnoafrička zajednica daje nedelju dana Nigeru da vrati predsednika na vlast, a zatim insinuira da može da preduzme ozbiljne mere, uključujući vojnu intervenciju.

Ali, Niger je takođe ključni snabdevač uranijumom za 56 francuskih nuklearnih reaktora. "Orano“ – francuski državni proizvođač nuklearnog goriva – vlasnik je više rudnika u pustinji bogatoj uranijumom u Nigeru. Portparol "Orana“ rekao je da kompanija nastavlja svoje aktivnosti u Nigeru i prati situaciju, dodajući da će obezbeđenje u rudnicima, koje pružaju privatni čuvari, biti "pojačano“.

Kako će puč u Nigeru uticati na migrante

U fokusu

U fokusu

Svet 03.08.2023. 15:45

Kako će puč u Nigeru uticati na migrante

Zapadni uticaj u severnoj Africi je uveliko oslabio u poslednjih nekoliko godina. Bazum je poznat po profrancuskom stavu i bliskim vezama sa SAD i Britanijom. Na primer, francuske trupe su bile stacionirane u Nigeru nakon što su napustile Mali. U zemlji se nalaze i američke vojne baze. Jedan politički analitičar u Nijameju rekao je da je Bazum "skoro jedini zapadni saveznik u regionu koji još uvek postoji“. Bazum se borio protiv pobuna džihadista u regionu Sahela. Takođe je smanjio broj imigranata koji koriste Niger kao tranzitnu zemlju za Evropu.

Padom Bazuma izgleda da će Evropa zauvek izgubiti uporište u regionu. Ali region Sahela je previše važan za Evropu da bi jednostavno otišla. Državni udar u Nigeru mogao bi da bude poslednja kap koja je prelila čašu koja će pokazati Evropi da njeno vojno prisustvo u regionu treba pojačati. Sve veće prisustvo Rusije u severnoj Africi potiskuje Evropu. Gubljenje Afrike bilo bi pogubno za Evropu. U međuvremenu, islamistički terorizam u Sahelu raste.

Treba gledati Evropu. Afrička politika koju je do sada vodila propada. Verovatno je da će se uskoro pojaviti nova evropska strategija koja će se oslanjati na mnogo snažnije vojno prisustvo.

Bezbednost u Nigeru bila je veliki problem i nakon što je Bazum 2021. izabran za predsednika, usled stalnih napada džihadista iz susednog Malija, koji su od 2012. ubili na hiljade i doveli do raseljavanja više od šest miliona ljudi.

Niger je ključni saveznik zapadnih zemalja u borbi protiv islamističkih pobuna u zapadnoj Africi. Tamo se nalazi veliki broj stranih trupa, uključujući one iz Francuske i SAD.

Francuska, koja ima otprilike 1500 vojnika trenutno raspoređenih u bivšoj koloniji, pozvala je na momentalno oslobađanje Bazuma i ponovno uspostavljanje njegove vlade. Nemačka je takođe izgradila snažno vojno prisustvo u Nigeru, posebno nakon što je proterana iz Malija prošle godine.

"Velika ugroženost u Nigeru, koju doživljavaju naše odbrambene snage i stanovništvo, sa velikim brojem smrtnih slučajeva, raseljavanjem, poniženjima i frustracijama, svakodnevno nas podseća na tešku realnost. Kakav smisao leži u bezbednosnom pristupu protiv terorizma koji isključuje bilo kakvu istinsku saradnju sa Burkinom Faso i Malijem, iako delimo zonu Liptako – Gourma, gde je koncentrisana većina aktivnosti terorističkih grupa protiv kojih se borimo?“, zapitao je Čijani.

Kako će puč u Nigeru uticati na ostatak Afrike

U fokusu

U fokusu

Svet 01.08.2023. 08:05

Kako će puč u Nigeru uticati na ostatak Afrike

Razlog za ovaj fokus na zonu Liptako – Gourma je nedavna pojava oružanih ekstremističkih grupa. Kriza u Nigeru, zapravo, jeste samo produžetak dve krize, u Maliju i Burkini Faso. Izbeglice iz Malija koje su u Burkini Faso najčešći su akteri napada u Nigeru preko trougla Liptako – Gourma. Najpoznatija od njih je Katiba Macina iz Hamadouna Koufe, koja je postala saveznik Ansar Dinea u martu 2017. u okviru Grupe za podršku islamu i muslimanima.

Zatim tu su Ansarul Islam Malama Ibrahima Dika, koji je aktivan uglavnom u regionu Sahel u Burkini Faso, i Etat Islamique dans le Grand Sahara (Islamska država u Velikoj Sahari – EIGS), koju predvode Adnan Abou i Valid al-Sahraui i koji su odgovorni za napade u Burkini Faso i Nigeru.

Niger je najveća država zapadne Afrike koja se prostire na 1.300.000 kvadratnih kilometara i ima 25 miliona stanovnika. Evropljani su došli u kontakt sa ovim područjem u 19. veku, a Francuska je započela kolonizaciju na prelazu u 20. vek. Niger je uključen u sastav Francuske zapadne Afrike i doživeo je, slično drugim francuskim kolonijama u Africi, nagli rast broja stanovnika i komercijalizaciju poljoprivrede. Krajem 1950-ih je dobio široku samoupravu, a 1960. i nezavisnost.

Sahel je područje zemalja koje služi kao demarkaciona linija između zapadne i centralne Afrike. Nalazi se između Malija, Mauritanije, Nigera, Čada i Burkine Faso, koje su sve bivše francuske kolonije.

Niger je, međutim, centralna tačka koncepta "francuske Afrike“ koji je iznikao posle Drugog svetskog rata. Odluke o afričkoj politici Francuske su odgovornost (ili „domaine reserve“ na francuskom) francuskih predsednika od 1958. godine. Oni su zajedno sa svojim bliskim savetnicima formirali „afričku ćeliju“, koja je donosila odluke o afričkim zemljama blisko sarađujući sa moćnim poslovnim mrežama i francuskom tajnom službom.

Osnivača afričke ćelije Žaka Fokara, koji je postao specijalista za afrička pitanja, imenovao je predsednik Šarl de Gol. Između 1986. i 1992. godine Žan-Kristof Miteran, sin predsednika Fransoa Miterana i bivši novinar AFP-a u Africi, bio je na poziciji glavnog savetnika za afričku politiku u "afričkoj ćeliji“. Imao je nadimak Papamadi ("papa m’a dit“ u prevodu "tata mi je rekao“). Imenovan je za diplomatskog savetnika za Afriku, ali je razlika u titulama bila samo simbolična. Nakon toga, Klod Gean je služio kao savetnik za Afriku predsednika Sarkozija. Predsednik Makron je 2017. imenovao Franka Parisa na istu ulogu.

Makron je već najavio novi zaokret u francuskoj politici prema Africi na početku svog predsedavanja: u govoru kada se široko raspravljalo o studentima u Burkini Faso krajem 2017. godine, pozvao je na napuštanje "Frankafrike“, francuskog neokolonijalnog uticaja na bivše francuske i belgijske kolonije u Africi, manje vojno prisustvo i više ekonomske saradnje. Vojne baze trebalo bi da se pretvore u vojne akademije.

Puč u Nigeru: Koga podržavaju Amerikanci

(Ne)očekivano

(Ne)očekivano

Svet 29.07.2023. 09:59

Puč u Nigeru: Koga podržavaju Amerikanci

Mnoge afričke zemlje su ekonomski i politički povezane sa Parizom zbog zajedničke kolonijalne prošlosti. Niger se smatra jednim od poslednjih bastiona francuskog uticaja. Nedavno su države "Crnog kontinenta“, jedna po jedna, počele da odbijaju specijalne odnose sa Francuskom, dajući prednost Kini i Rusiji. Mnoge bivše francuske kolonije iskusile su rastuće antifrancusko raspoloženje u poslednjih 30 godina. Ovaj osećaj posebno je prisutan među mlađim generacijama koje nisu doživele kolonizaciju ili period nezavisnosti.

Tako da ovde nije samo u pitanju ugrožavanje francuskih interesa, nego, još više, instaliranje ruskih interesa u vreme kada SAD i EU čine sve što je u njihovoj moći da izoluju Rusiju nakon sukoba u Ukrajini. U isto vreme održan je samit Rusija – Afrika na kojem je bilo 48 država i 15 šefova država. Na njemu se pojavio i sam Jevgenij Prigožin, prvi put nakon "Vagnerove“ pobune u samoj Rusiji.

Da bi se otresle zapadnog uticaja, većina zemalja u Sahelu se okrenula drugim silama u borbi protiv terorizma, posebno Rusiji. Grupa "Vagner“ deluje širom Afrike, a dominantna je u Centralnoafričkoj Republici, Burkini Faso, Libiji, Maliju i Sudanu, a sada i Nigeru. Da bismo imali predstavu o čemu govorimo, reč je o teritoriji od ukupno sedam miliona kilometara kvadratnih, što je gotovo polovina površine same Rusije.

U Centralnoafričkoj Republici, na primer, 1890 ruskih instruktora pomaže vladine trupe u građanskom ratu koji je u toku. Veruje se da se u Libiji do 1.200 Vagnerovih plaćenika bori na strani vođe maršala Kalife Haftera koji kontroliše istočnu Libiju i većinu naftnih nalazišta u zemlji.

Vođa "Vagnera“ Jevgenij Prigožin preuzeo je zasluge za puč, rekavši: "Ono što se dogodilo je borba naroda Nigera protiv kolonijalista... Ovo pokazuje efikasnost ’Vagnera’. Hiljadu ’Vagnerovih’ boraca je u stanju da uspostavi red i uništi teroriste, sprečavajući ih da nanesu štetu civilnom stanovništvu.“ Malo je, međutim, verovatno da "Vagner“ ima veze s pokušajem državnog udara u Nigeru. Između Moskve i Nigera, zapravo, nema značajnijih odnosa. Rusija zapravo ni nema posebno prisustvo u Nigeru.

Zapadnoevropski stručnjaci, pa čak i oni najistaknutiji, poput Marka Galeotija, ne uviđaju ili prosto ne žele da izgovore koji su pravi uzroci ovih promena. Sada može uvek da se proda ideja da Putin i Prigožin korumpiraju neke oficire u afričkim državama, a onda ih usmere protiv svojih bivših kolonizatora. Zar nisu kolonije te koje su bile stotinama godina u stanju da korumpiraju lokalne lidere i stanovništvo na mnogo efikasniji način, pa ipak im ti oficiri i političari okreću leđa i priklanjaju se Kini i Rusiji.

Istina je, međutim, da u Africi nastaje nešto što se može nazvati "Ruso Afrika“ kao kontrast već pomenutoj strategiji "Franko Afrike“ i to baš na njenim područjima. Novi vojni lideri Nigera već su jasno pokazali namere da se povežu sa sličnim upravljačima u susednom Maliju i Burkini Faso gde je ruski uticaj nesumnjiv.

Samit Rusija – Afrika bio je još jedan pokazatelj spremnosti Moskve da učestvuje u međunarodnoj konkurenciji za uticaj na takozvanom globalnom Jugu. Za Rusiju je, između ostalog, važno da zadrži barem neutralnu poziciju većine zemalja „Crnog kontinenta“ po ukrajinskom pitanju. Prema tome, rusko rukovodstvo govori isključivo naglašeno dobronamernim tonom prema afričkoj mirovnoj inicijativi u Ukrajini.

Zapadne zemlje, posebno Francuska, zainteresovane su za odbranu Afrike od terorizma, ne toliko zbog terorizma samog i dobre volje, nego zbog resursa kojima ovaj kontinent raspolaže. Afrika ima najveće rezerve kobalta, dijamanata, platine i uranijuma na svetu. Niger je prošle godine bio sedmi najveći proizvođač uranijuma na svetu, a istovremeno najvažniji snabdevač francuskih nuklearnih elektrana uranom.

To je u velikoj meri posledica strateških rezervi uranijuma u ​​ovoj afričkoj zemlji – ključnog elementa francuske nuklearne energije. Nuklearne elektrane su glavni energetski resurs Francuske. Pariz proizvodi 70 odsto električne energije iz nuklearnih elektrana. Obim prihoda od njihovog rada premašuje tri milijarde dolara godišnje, dok do 40 odsto uranijuma koji troši Francuska dolazi od snabdevanja iz Nigera.

Neposredno pre nego što je Niger stekao nezavisnost, geolozi su 1957. otkrili bogata nalazišta uranijuma u ​​ovoj afričkoj koloniji Francuske. Iako Niger ima pete dokazane rezerve uranijuma u ​​svetu, generalno gledano, zemlja se smatra najsiromašnijom, stalno pati od suše, bori se sa dezertifikacijom, a islamski terorizam još više pogoršava situaciju.

Pod ovim uslovima, Francuska je vodila politiku koju neke zemlje, posebno Rusija, smatraju oblikom neokolonijalizma. Pariz je kontrolisao svoju bivšu koloniju mekom moći: afričkim frankom, francuskim jezikom i ekspedicionim snagama. To je omogućilo značajno smanjenje troškova eksploatacije nalazišta uranijuma u ​​Nigeru u interesu francuske nuklearne energije.

Ali, čak i uz "Vagnerovo“ prisustvo, pa i ako francuske trupe budu povučene iz Nigera, uticaj Pariza u toj afričkoj zemlji neće se smanjiti. Slično se dogodilo u Maliju, odakle je nedavno povučen francuski kontingent, a doveden "Vagner“ radi obezbeđenja. Čak i po ovom scenariju, ekonomija i poslovanje ove zemlje u velikoj meri zavise od Pariza. Pored toga, francuski je glavni jezik u obe zemlje.

Ovakav razvoj događaja dobro se uklapa u novu strategiju Francuske, koju je Makron najavio tokom svoje afričke turneje u martu. Ona podrazumeva smanjenje troškova očuvanja bezbednosti u regionu i povećanje obima ekonomskih projekata.