Rat kome se ne vidi kraj

Ponovo se ispostavilo da zamrznuti konflikt ne može da bude trajno rešenje. Niti će ikada biti, bez obzira na to odakle potiče. Otvorene rane razaraće živote generacija dokle god ne budu sanirane. Jedna takva rana ponovo je prokrvarila na Bliskom istoku, a sukob između Jevreja i Arapa dobio je novo poglavlje.

Napetost koja je tinjala nedeljama prerasla je u sukobe između izraelske policije i ultranacionalista sa jedne i Palestinaca sa druge strane, da bi na ulicama bilo povređeno više stotina ljudi.

A onda. Sirene, plamen, dim, na stotine raketa obojilo je nebo... Rat je počeo. Raketirani su Gaza, Tel Aviv, Jerusalim, napadnuti su vernici u džamiji Al Aksa.

Ko je kriv, u koga upreti prstom? Odgovoriti na ovo pitanje gotovo je nemoguće. Bliski istok je toliko kompleksno pitanje čak i za one koji se njime bave decenijama. Uostalom, za one nevine, koji se ništa ne pitaju, pitanje krivice je kroz decenije izgubilo težinu. Upravo ti nevini su najveće žrtve i ovog rata. U trenutku pisanja teksta u sukobima je život izgubilo više desetina ljudi, mahom civili, deca.

Za Hasana Hajdara Dijaba, hrvatskog novinara, spoljnopolitičkog komentatora i ratnog izveštača „Večernjeg lista“, jedan od onih koji je „zakuvao“ trenutnu situaciju jeste Donald Tramp, bivši predsednik SAD, koji je po njegovim rečima, „dao krila“ premijeru Izraela.

„Nijedna američka administracija od 1967. godine nikada nije pristala na izraelske zahteve da Jerusalim bude glavni grad. A Tramp je to priznao i napravio situaciju kakvu danas imamo“, ističe Dijab, a potom se osvrće i na ulogu Irana.

„Iran je jedini među arapskim državama koji se protivi bilo kakvom sporazumu sa Izraelom jer im je krajnji cilj da unište izraelsku državu. Naoružanje koje Hamas danas koristi je iransko. Sve to naoružanje je u pojas Gaze dopremao upravo Solejmani koga su Amerikanci likvidirali“, ističe novinar „Večernjeg lista“.

Dijab smatra da razvoj situacije, kao i to koliko će sukob trajati zavisi isključivo od Benjamina Netanijahua, odnosno pokreta Hamas. Problem je u tome, kako naš sagovornik ističe, što bi obe strane mogle da imaju interes u ovom sukobu.

„Pitanje je da li premijeru Izraela odgovara da u ovom trenutku obustavi sukob i bombardovanje nakon što nije uspeo da formira vladu. Po svemu sudeći, Izraelci idu na nove izbore, a ukoliko do njih zaista dođe, on pokušava da u tom slučaju dobije legitimitet i podršku ultradesničara Izraela. Sa druge strane, unutar palestinskog korpusa je borba za poziciju. Odnosno postavlja se pitanje da li će Hamas biti legitimni predstavnik Palestinaca. Nažalost, politika igra značajnu igru“, kaže Dijab za „Ekspres“.

Ukoliko Izrael i Palestina nisu sposobni da prekinu sukobe, postavlja se pitanje kakva je uloga međunarodne zajednice, SAD i EU? Da li su zaraćene strane gluve na njihove apele ili poziv na „smirivanje strasti“ u ovom slučaju jednostavno nije dovoljan?

„Amerika u ovom momentu pokušava da bude objektivna. Oni su trenutno u pokušajima da sa Iranom uspostave sporazum oko nuklearnog programa, kao i u pokušaju da sa Sirijom uspostave kanale za pregovore. Pitanje je koliko SAD u ovom momentu odgovara da budu na strani jednih ili drugih. Tu Bajden kalkuliše“, ističe Dijab, a potom komentariše kada bi moglo da dođe do prekida sukoba:

„Do prekida vatre će u nekom trenutku doći. Da li će trajati dva, tri ili pet dana to je neizvesno, ali kompromisa nema. Jer prisutno je toliko različitih stavova, ideologija i pogleda na samo rešavanje palestinskog pitanja“, zaključuje Dijab.