Ruska crna lista ‒ istorijska frustracija ili realnost

Prema pisanju ovog portala, Rusija tačno zna koja zemlja je više ili manje neprijateljski raspoložena prema njoj.

Zbog toga je i objavio ažuriranu "Rang listu neprijateljskih vlada“, dokument koji, iako nije zvaničan državni akt, odražava stavove dela ruskih analitičkih krugova o državama koje Moskva trenutno smatra najneprijateljskije nastrojenim.

Prema ovoj listi, na prvom mestu država koje Rusija smatra najneprijateljskije raspoloženim nalazi se Nemačka. Odmah iza je Letonija, dok treće mesto dele Velika Britanija i Estonija. Na četvrtom mestu je Francuska.

Peto mesto dele Poljska, Finska, Češka i Švedska, dok je na šestom Litvanija, a na sedmom Belgija, Danska, Španija, Italija i Sjedinjene Američke Države.

Osmo mesto dele Kanada, Holandija i Rumunija, deveto pripada Grčkoj, dok su na desetom Bugarska, Luksemburg, Slovenija i Hrvatska.

Prema obrazloženju portala, jedan od ključnih razloga za ovakvo rangiranje jesu sve intenzivnije vojne aktivnosti NATO-a u blizini ruskih i beloruskih granica.

Kao posebno značajne izdvojene su vazduhoplovne vežbe Ramstein Flag, u kojima je učestvovalo 18 država, zatim pomorska vežba Baltops u Baltičkom moru u blizini Kalinjingradske oblasti, kao i manevri "Galantni vepar“, tokom kojih su jedinice Litvanije, Poljske i Francuske uvežbavale aktivnosti u strateški važnom Suvalskom koridoru.

Politički urednik lista "Vzgljad“ Aleksej Nečajev smatra da opasnost ne predstavljaju samo pojedinačne vojne vežbe, već njihove dugoročne posledice.

"Glavna opasnost ne leži u pojedinačnim vežbama ili oštrim izjavama lidera. Mnogo je važnije što posle njih ostaju pripremljeni štabovi, uigrani mehanizmi saradnje, nova infrastruktura i stečene vojne sposobnosti“, naveo je Nečajev.

Objavljivanje ovakvog rangiranja dolazi u trenutku kada su odnosi Rusije i većine evropskih država na najnižem nivou od završetka Hladnog rata.

Od početka sukoba u Ukrajini, evropske zemlje su povećale izdvajanja za odbranu, proširile vojnu saradnju u okviru NATO-a i pojačale prisustvo snaga na istočnom krilu Alijanse.

S druge strane, Moskva ove aktivnosti tumači kao direktno ugrožavanje sopstvene bezbednosti i nastavlja da upozorava na, kako navodi, rastuću militarizaciju Evrope.

Iako "lista neprijateljskih vlada“ nema status zvaničnog dokumenta ruske države, ona pruža uvid u način na koji deo ruskih političkih i analitičkih krugova procenjuje aktuelne geopolitičke odnose i buduće bezbednosne izazove na evropskom kontinentu.

Komentarišući ovakav stav Rusije i ažuriranu listu neprijatelja, analitičar Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu za "Ekspres“ kaže da Rusija, pravljenjem spiskova neprijatelja, prihvata gubitničku kulturu.

"Sastavljanje spiskova neprijateljskih država ne predstavlja ništa drugo do priznanje kapitulacije i sopstvenog spoljnopolitičkog kraha. Umesto da se bavi stvaranjem prijatelja, partnera i konstruktivnih sagovornika, Rusija je odabrala potpunu konfrontaciju“, smatra Obradović.

On dodaje da je rezultat takvog pristupa očigledan gubitak uticaja u Centralnoj Aziji, na Kavkazu, u Severnoj Africi i Južnoj Americi.

"Lista neprijateljskih država je priznanje poraza ruske diplomatije, koja nije uspela da ubedi većinu svetske javnosti u opravdanost svog agresivnog rata“, kaže Obradović.

Ističe da kada se govori o neprijateljskim državama, ta ruska lista nije neformalna niti proizvod ostrašćenih propagandista, već predstavlja zvaničnu državnu politiku Rusije, uspostavljenu odlukom ruske vlade broj 430-r od 5. marta 2022. godine.

"Dakle, tada je država čija je ekonomija veličine okoline metroa u Njujorku odlučila da za neprijatelje proglasi države čija ekonomija čini 60 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Ova državna praksa u Rusiji prvi put je započeta u maju 2021. godine, kada su na listi bile SAD i Češka Republika, da bi od marta 2022. godine na listi bile SAD, Kanada, EU, ali i Japan, Južna Koreja, Singapur, Mikronezija, Tajvan, Crna Gora, Severna Makedonija, kneževine Andora i Lihtenštajn, Monako, pa i San Marino“, naglašava Obradović.

On ističe da je to potpuno apsurdan postupak države koja se donedavno promovisala kao predvodnik nekog novog multipolarnog sveta, dok u realnosti svi ruski susedi takav ruski svet odbacuju.

"Ovakvi spiskovi uopšte nisu čudna pojava za ekstremne i militantne državne formate jer se oni uvek bave neprijateljima umesto stvaranjem prijatelja i partnera“, kaže Obradović.

Dodaje da je posebno zabrinjavajuće kako se Rusija odnosi prema onima koje smatra prijateljima.

"Od Bašara al Asada, preko Madura i Hamneija, svi su pretrpeli strateško iznenađenje. I pre agresije na Ukrajinu Rusija nije bila u stanju da ispuni osnovne obaveze prema svojim partnerima, naročito one koje se tiču bezbednosti i odbrane, o čemu svedoči egzodus Jermena iz Nagorno-Karabaha“, podseća Obradović.

Sagovornik "Ekspresa“ ističe i da sastavljanje ruskih spiskova neprijatelja ne proizvodi nikakvo pravno, ekonomsko ni bezbednosno dejstvo izvan Rusije, dok u Rusiji ovo služi kao legalizacija otimanja imovine zapadnim kompanijama i isplata dugova u bezvrednim rubljama.

"Svi sa te liste znaju da je Rusija pretnja i ne žele da sarađuju sa njom dok ne promeni svoj pristup međunarodnim odnosima“, kaže Obradović.

On napominje da i bez tog spiska vlada saglasje na evropskom kontinentu da je Rusija trajna, dugoročna i realna pretnja.

"Posledica svega je isključenje Rusije iz međunarodne i evropske ekonomije, tehnološka izolacija i pojačan kontraobaveštajni rad prema njenim ambasadama i kompanijama“, ističe Obradović.

Obradović objašnjava i da spisak neprijatelja koji je Rusija napravila predstavlja direktnu negaciju Povelje Ujedinjenih nacija, u čijem saglasju, prema članu 51, Ukrajina dobija međunarodnu pomoć kao žrtva agresije.

"Ovakvi spiskovi, koje sada izdaju ruska propagandna glasila, predstavljaju bitnu razliku u odnosu na raniji period. Očigledno je da pojedini krugovi moći okupljeni oko Kremlja shvataju da nemaju kondicije da ovaj rat još dugo vode i da već sada rizikuju rascepljivanje ruske društvene strukture, koja može skliznuti ka anarhiji“, smatra Obradović.

Prema njegovim rečima, posebno deluje iracionalno što je Rusija na spisak neprijateljskih zemalja stavila države sa većinskim pravoslavnim stanovništvom, izuzev Srbije.

"Ovo pokazuje da pravoslavlje za Rusiju nikada nije bilo duhovno jedinstvo, već mehanizam za ostvarivanje uticaja“, kaže Obradović.

On naglašava da se istovremeno potvrđuje da je Rusija u sukobu sa gotovo svim pravoslavnim narodima, od kojih su najbrojniji Ukrajinci, izuzev Belorusa i Srba.

"Iako formalno Srbija nije na listi neprijateljskih država ‒ a šta bi to promenilo ‒ trpi posledice ruskog neprijateljskog ponašanja kroz kratkoročne gasne aranžmane, nerešen status NIS-a i moratorijum na izvoz vojne opreme“, objašnjava Obradović.

On naglašava i da sve ove tri tačke direktno ugrožavaju radna mesta u Srbiji, sa čim zajedljivo sastavljeni spisak neprijatelja nema nikakve formalne veze.

"Kada se argument ’širenja’ NATO-a uzima kao osnova za neprijateljstvo, zaboravlja se da su sve članice NATO-a suverene države koje su od Rusije pobegle pod taj bezbednosni gromobran“, ističe Obradović.

Napominje i da deluje licemerno kada duboko militantna država, na čijim se medijima poziva na bombardovanje Berlina, Londona, Vašingtona i drugih gradova, optužuje druge za militarizaciju i ratne planove.

"Spiskovi neprijateljskih država su jeftin propagandni trik koji ne proizvodi nikakvo dejstvo, ali ide u prilog bezbednosnim parametrima na osnovu kojih se proteruju ruske diplomate zbog ilegalnih aktivnosti“, kaže Obradović.

On smatra i da je rat između Rusije i NATO članica daleko od verovatnog događaja u skorijoj budućnosti.

"Bez obzira na činjenice, vojnu tehnološku prednost, složenost savremenih oružanih konflikata, suočeni smo sa promocijama apokaliptičnih scenarija čiji je jedini zadatak politički pritisak“, zaključuje Obradović.

Hibridni rat na severu Evrope

Na severu Evrope u toku je pravi hibridni rat, a u prilog tome govori i činjenica da je sve veći broj neregistrovanih i neidentifikovanih dronova nad strateškim civilnim i vojnim objektima u zemljama Zapadne Evrope.

NATO je zbog toga odlučio da pojača misiju u Baltičkom moru jednom fregatom za protivvazdušnu odbranu i drugim sistemima.

U saopštenju Alijanse navodi se da je ovakav potez usledio kao odgovor na upade dronova u Danskoj.

Kako se navodi u saopštenju, NATO će kao odgovor na ove incidente sprovesti pojačani nadzor novim sistemima u regionu Baltičkog mora, prenosi Rojters.

U saopštenju se dodaje da novi vojni resursi uključuju "obaveštajne, izviđačke i osmatračke platforme kao i najmanje jednu fregatu za PVO“.

"Pojačane mere uključuju više obaveštajnih, nadzornih i izviđačkih platformi i najmanje jednu fregatu za protivvazdušnu odbranu u regionu zapadno od Rusije“, rekao je portparol Alijanse Martin O’Donel.

Zemlje NATO-a su u okviru te misije rasporedile fregate, patrolne avione i pomorske dronove da bi zaštitile važnu infrastrukturu.

Inače, u poslednje vreme zemlje članice NATO-a sve češće prijavljuju upade ruskih borbenih aviona i dronova u svoj vazdušni prostor.

Ovi potezi Rusije tumače se kao testiranje Alijanse, njene borbene gotovosti i vremena potrebnog da reaguje na znake uzbune.

Najveća vazduhoplovna vežba

Ramstein Flag (Zastava Ramštajna) bila je najveća vežba vazduhoplovnih snaga NATO-a ikad organizovana, u kojoj je učestvovalo više od 200 letelica iz 18 država članica Alijanse.  Vežba je obuhvatala operacije od krajnjeg severa Norveške i Finske do juga Španije, uz izvođenje i do više od 150 letova dnevno. Vežba je uključivala i sletanja na auto-puteve u Finskoj i operacije iznad Severnog i Sredozemnog mora. Cilj vežbe koja je trajala od 8. do 19. juna bio je testiranje integrisane protivvazdušne i raketne odbrane, brzo razmenjivanje informacija i sposobnosti brzog raspoređivanja i reagovanja.

Istovremeno, od 4. do 19. juna organizovana je i vežba pomorskih snaga na Baltiku, BALTOPS 2026, čime je obeležena i 55. godišnjica prve multinacionalne pomorske vežbe u Baltiku. Predvođena Šestom flotom SAD, vežba je okupila oko 6000 vojnika i 20 brodova iz 15 zemalja NATO-a, koji su uvežbavali, pored ostalog, i amfibijsko iskrcavanje na obalama Letonije i Estonije.