Svet
14.08.2024. 21:05
Svet
08.09.2024. 19:05
Boško Vukčević
Pogled na američke izbore
Šta bi za Kinu mogla da znači eventualna pobeda Kamale Haris
Kandidatkinja za predsednicu SAD Kamala Haris velika je nepoznanica za Kinu zbog čega ova velesila sa pažnjom prati njenu kampanju.
Jedno od glavnih pitanja koje kineski politički vrh razmatra je kako bi administracija Kamale Haris u budućnosti mogla da upravlja američkim odnosima sa Pekingom i ko će biti njeni najbliži savetnici.
Upravo je odgovor na ovo pitanje i pokušaj da se Kina umiri i bio jedan od razloga za posetu američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana Pekingu i susret sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Kako prenosi “Fajnenšal tajms“, Saliven je u Pekingu pokušao da odobrovolji Kineze, pa je njihovom političkom vrhu rekao da će Kamala Haris, ako pobedi, biti posvećena “odgovornom upravljanju“ odnosima između Vašingtona i Pekinga.
U dosadašnjem toku kampanje ona je samo jednom spomenula Kinu u govoru i to na demokratskoj konvenciji. Tom prilikom obećala je da će osigurati “da Amerika, a ne Kina, pobedi u takmičenju za 21. vek“.
Saliven je, nakon sastanka sa predsednikom Sijem, rekao da “Harisova deli stav predsednika Bajdena da je od suštinskog značaja odgovorno upravljanje ovim rivalstvom kako ne bi došlo do sukoba ili konfrontacije.“
“Ona takođe misli da je održavanje otvorenih linija komunikacije na visokom nivou jedan od načina da se postigne to odgovorno upravljanje“, istakao je Salivan.
Kanali komunikacije između SAD i Kine su od 2016. godine, dok je predsednik SAD bio Donald Tramp, bili prekinuti. Ujedno, SAD su u tom periodu uvele do tada neviđene namete na kinesku robu. Uvedene su carine u vrednosti od 200 milijardi dolara na kineske proizvode.
Nameti su se odnosili na skoro 6000 proizvoda, što ih čini najvećim nametima koje je Vašington uveo nekoj zemlji. Ni Kina nije ostala dužna, pa je uzvratila tako što je 60 milijardi dolara američke robe dodatno ocarinila. Uvela je dodatnih pet odsto carine na američku robu, uključujući manje avione, računare, tekstil i još dodatnih 10 odsto na hemikalije, meso, pšenicu i vino.
Mnogi smatraju da su SAD na ovaj način započele “najveći trgovinski rat u ekonomskoj istoriji“.
Tek dolaskom Bajdena na mesto predsednika SAD ponovo su uspostavljeni kanali komunikacije. Prvo na nižim nivoima, a onda i na visokom nivou.
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu za “Ekspres“ kaže da poseta Džejka Salivena Pekingu predstavlja vid obnovljene bezbednosne komunikacije koja nije postojala od 2016. godine.
“Od tada se mnogo toga dogodilo, a samit Bajden ‒ Si u San Francisku u novembru 2023. godine pružio je malo razloga za optimizam”, kaže Obradović.
Dodao je da, u prvom redu, većina država zapadnog sveta Kinu ne vidi kao klijenta i partnera već kao konkurenta domaćim ekonomijama.
“Teze na kineski račun koje je lansirao Tramp kao predsednik SAD sada ponavljaju u Meksiku, Čileu, Brazilu, Indoneziji i Turskoj. Članice G7 i EU više nisu usamljene u kritikama na račun Kine. Kritike sada stižu iz ekonomija u razvoju koje su imale velika očekivanja da će iskoristiti ogromno kinesko tržište. Kako će se svet postaviti prema Kini u najvećoj meri zavisi od toga koju će strategiju odabrati Amerika“, podvlači Obradović.
Svet
25.07.2024. 15:00
Tramp o Kamali Haris: "Ludača..."
Ističe da je u ovom trenutku Amerika odabrala pristup predvidljivog nadmetanja, odnosno “vođenog rivalstva“ sa naglaskom na izbegavanju novog hladnog rata.
“U užem smislu, Tajvan i ruska agresija na Ukrajinu su dve vruće teme za nacionalnu bezbednost. Salivenov zadatak je vrlo verovatno bio da tokom posete uveri kinesku stranu da nadmetanje sa Amerikom nije opasnost za opstanak komunističkog rukovodstva. Ukoliko komunistička partija percipira u okviru fon Nojmanove ’Teorije igara’, da će potezi Amerike dovesti do njenog urušavanja, vrlo verovatno će odgovoriti na radikalan način. Americi nije u interesu da rivalstvo sa Kinom preraste u još jednu globalnu bezbednosnu krizu kao što je ruska agresija na Ukrajinu, uz ogradu da američko-rusko nadmetanje nije uzrok agresije“, rekao je Obradović.
On je dodao i da je Saliven u Pekingu najverovatnije i upozoravao, i slušao, i pretio i nudio podsticaje.
“Predsednik Bajden je 13 dana pre ruske agresije na Ukrajinu objavio svoju indo-pacifičku strategiju. Globalne ambicije Kine prevazilaze unutrašnja pitanja i Kina sve više postaje zainteresovana za globalno preoblikovanje sveta u skladu sa komunističkim vrednostima“, objašnjava Obradović.
Podseća da je američki predsednik Džorž V. Buš svojevremeno izjavio da kad je reč o Kini ne treba raditi ništa jer vreme radi za Ameriku.
“Suštinski gledano, izgleda da je bio u pravu. Ekstraktivna priroda kineskog ekonomskog i političkog sistema predstavlja poznate istorijske cikluse, od Španske imperije, do SSSR-a, bez unutrašnje reforme pre ili kasnije suočena sa antidamping barijerama Kina će početi da stagnira.
Istovremeno, Amerika mora da odluči koliko je isplativo ’vođeno nadmetanje’ sa Kinom. Politički rečnik koji se koristi prema Kini više nije u okviru zavijene diplomatske forme.
U prvom redu na samitu NATO-a u Vašingtonu zaključilo se da je Kina odlučujući podržavalac ruske agresije na Ukrajinu, EU jasno adresira problem kineskog viška proizvodnje i nelojalne tržišne prakse.
Dodajmo američke optužbe za prinudni rad u provinciji Ksingjang. Lideri Komunističke partije nemaju mnogo prostora nego da zaključe da ovi procesi ugrožavaju njihov opstanak.
Bez izvoza Kina ne može generisati rast i zaposlenost. Upravo zato Saliven je morao da leti za Kinu kako bi sa kineskim rukovodstvom definisao poziciju Amerike. Ne treba imati nedoumice, Peking ima samo jedan cilj, a Amerika ih ima više“, podvukao je Obradović.
Dodao je da je Saliven imao vrlo težak zadatak da “žonglira“ između zahteva da Kina bude rezervisanija prema Rusiji uz uveravanja da Amerika nema planove i aktivnosti na rušenju Komunističke partije.
“Treba biti realan, Kina ne može ugroziti Ameriku, ali može ugroziti američke saveznike i poredak formiran nakon 1945. godine. Jedna od tema vrlo verovatno bile su crvene linije Vašingtona u pogledu kineskog subverzivnog mešanja u američke predsedničke izbore. Očekuje se da će Peking pokušati da pojača društvene podele informacionim operacijama pre i nakon glasanja“, istakao je Obradović.
Objasnio je i da se od smrti Mao Cedunga 1976. Kina prilagođavala svaki put suočena sa barijerama.
Dodao je i da predviđa da će tako biti i ovoga puta i da će se pre ili kasnije Kina prilagoditi međunarodnim tržišnim principima i prevazići novonastalu krizu jer je alternativa kolaps.
Svet
05.09.2024. 15:05
Koga podržava Putin na predsedničkim izborima u SAD
“Ekonomija je odavno kategorija nacionalne bezbednosti. Teme od zajedničkog interesa na kojima može doći do obostranog razumevanja i ustupaka jesu odnos prema ruskoj agresiji, klimatske promene, javno zdravlje i zelena tranzicija. U slučaju da Kina zauzme otklon od Rusije, može očekivati dodatni transfer savremenih tehnologija u oblasti čipova i poluprovodnika, naravno ne baš najsavremenije generacije. Američki pristup je na duge staze delotvoran, ali izostaje vidljivost strategije“, kaže Obradović.
Naglasio je i da američki biznisi imaju na raspolaganju čitavu paletu alata da utiču na svoje zakonodavce kako bi zaštitili svoje biznise od kineske nelojalne konkurencije.
“Bajdenova administracija donela je zakon o smanjenju inflacije čime se aktivno uključila u trku za kritične mineralne sirovine kako bi se smanjila zavisnost od Kine. Na polju kritičnih sirovina nastaće neka nova partnerstva i šanse gde je Vašington superioran u odnosu na Peking. U oblasti kritičnih sirovina, pre svega litijuma i električnih baterija, Amerika je povećala investicije za 1000 odsto. Američka politika je i evropska politika, kineski model više nije interesantan ni u Latinskoj Americi. Demokratski proces utemeljenja nacionalne bezbednosti predstavlja jednačinu sa mnogo nepoznatih za Peking”, podvukao je Obradović.
Kaže i da je, iako zvuči paradoksalno, Donald Tramp kao izolacionista možda bolja opcija za Komunističku partiju, a reč je o ‒”najantikineskijem“ predsedniku.
“Bajden je nastavio ono što je Tramp započeo. Kineske lobističke aktivnosti više nisu uobičajeni posao već ih sve beleži FBI kao obaveštajne operacije te je lobistički kapacitet znatno smanjen. Pitanje Tajvana jeste pitanje odvraćanja od provokacija. Tajvan je u svakom smislu nezavisna država i vrlo verovatno je Saliven ponovio uveravanja Pekingu da Vašington neće podsticati formalno proglašenje nezavisnosti.
“Izbor Kamale Haris za američkog predsednika dodatno će pojačati inkluzivnost američke spoljne politike. To znači više formalnih partnerstava na indo-pacifiku i razvoj lanaca snabdevanja koji ne uključuju Peking. Izbor Trampa, sa druge strane, može stvoriti pukotine na kritičnim tačkama koje nisu deo zapadnog političkog kruga što će stvoriti geopolitičke džepove i priliku za Peking.
Komunističkoj partiji Kine potrebna je izolacionistička Amerika, ali ne Amerika izolovana od Kine. Razlog je jednostavan, Amerika je prvi ekonomski partner. Postoji mnogo prostora za strateški dijalog dve sile. Smanjenje proizvodnje i kontrola fentinola koji ubija 200 Amerikanaca dnevno jeste nešto što Peking može iskoristiti za trgovinske ustupke.
Pitanje je da li će. Mi u ovom trenutku što više čitamo i analiziramo, manje vidimo jasne strateške konture dve sile”, zaključio je Obradović.
Svet
29.08.2024. 21:42
Topi se prednost Trampa nad Haris
Komentari
