Svet
26.08.2021. 20:40
Svet
28.08.2021. 07:35
Marko R. Petrović
Daleko je Amerika
Šta će se desiti kada na proleće usledi novi talas izbeglica?
Da li će neko od oko 60.000 Avganistanaca i članova njihovih porodica, koliko ih po procenama čeka da ih Amerikanci razmeste po prijateljskim zemljama, da završi u Srbiji, zavisi pre svega od procene srpskih vlasti ima li za to mogućnosti, ali i interesa.
E, sad, šta će sve da utiče na te procene, drugo je pitanje. U tom smislu za neke je i iskazivanje zahvalnosti američkog ambasadora Entonija Godfrija Vladi Srbije na „svakoj podršci koju može da pruži“ zapravo signal Beogradu da bi trebalo da otvori svoje kapije za izbeglice iz Avganistana.
Godfri je, naime, u izjavi novinarima, upitan da li Srbija, pošto je potpisala zajedničku izjavu o Avganistanu, treba da prihvati izbeglice iz Avganistana, kazao da je odluka o prihvatu na Vladi Srbije.
„Situacija u Avganistanu je veoma izazovna, i to za sve nas saveznike. Zahvalni smo na svakoj podršci koju Vlada Srbije može pružiti. Pozdravljamo odluku Beograda da se pridruži zajedničkoj izjavi“, rekao Godfri.
Odluka da li će Srbija prihvatiti izbeglice je, prema njegovim rečima, na Vladi Srbije, koja u donošenju odluke mora da uzme u obzir svoje bezbednosne prioritete i izazove.
Svet
26.08.2021. 19:40
Talibani: Mi smo upozorili NATO na pretnju
Izrazio je nadu u nastavak razgovora na ovu temu sa srpskim vlastima i iskazao spremnost na saradnju.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović rekao je nešto ranije za „Euronews Srbija“ da u potpisivanju ove izjave nema ničeg spornog i da to ne znači primanje izbeglica iz Avganistana u Srbiju.
„Mi smo tu prijavu pažljivo osmotrili i na kraju odlučili da joj se priključimo. U njoj nema ništa sporno, ali da razjasnimo neke stvari. Niti su Amerikanci od nas tražili da primamo izbeglice iz Avganistana niti smo se mi nudili da to učinimo. Republika Srbija nije ni na koji način bila deo intervencija u Avganistanu i samim tim ne spadamo u red onih država koje osećaju posebnu odgovornost prema Avganistancima koje su sarađivale sa njima“, naglasio je Starović.
Dušan Janjić iz Foruma za međuetničke odnose ističe za „Ekspres“ da je reč o specifičnim izbeglicama, odnosno da su u pitanju ljudi koji su u Avganistanu radili za SAD, NATO i druge međunarodne organizacije.
Svet
25.08.2021. 10:08
Svetska banka obustavila pomoć Avganistanu
Svet
24.08.2021. 23:50
Bajden prihvata rok za evakuaciju Amerikanaca iz Avganistana
„Za njih važe posebna pravila. Njih ne mogu tek tako da prebace iz Kabula u SAD. To je tzv. ’humanitarno izbeglištvo’. Amerikanci se njih ne odriču i oni će, verovatno, nastaviti da rade za njih, odnosno za organizacije za koje su radili, samo na nekom drugom mestu. Pitanje je i američke procene koliko su njima ti ljudi potrebni ovde. Iako ih se ne odriču, mislim da im oni ovde nisu preterano bitni“, kaže Janjić.
On dodaje i da su se SAD, očigledno, u slučaju „udomljavanja“ ovih ljudi oslonili pre svega na partnere iz NATO-a, kao što su na ovim prostorima Severna Makedonija i Crna Gora, „dok se Kosovo prirodno samo ponudilo da priskoči u pomoć Americi“:
„Pitanje je, međutim, šta će biti sa talasom od nekoliko stotina hiljada pravih izbeglica koje se na proleće mogu očekivati iz Avganistana. Oni će ići preko Turske, a kada dođu do granice, više te niko ne pita da li ih želiš ili ne želiš. Videćemo kakva će strategija Srbije biti tada“, kaže Janjić.
Izbeglice su i ranije, pre četiri-pet godina, u jeku prve migrantske krize često spominjane kao moguće rešenje za nedostatak radne snage u Srbiji.
Janjić se slaže da Srbiji nedostaje oko 250.000 radnika koji bi radili na održavanju infrastrukturnih projekata, ali postavlja i pitanje – da li srpska privreda ima mogućnosti da isfinansira toliki broj novih radnika.
Komentari
