Svet
13.02.2026. 20:41
Svet
27.02.2026. 18:16
Marko R. Petrović
Poslednji evropski krug
Šta je suština ideje o "dvoslojnoj EU"
Proces proširenja Evropske unije odavno je skoro pa zakočen.
Uskoro će da prođe punih 13 godina od kako je Hrvatska postala poslednja punopravna članica Unije. Istina, nije taj proces nikada išao nekakvim ujednačenim tempom, već je sve to bilo na mahove. A svaki period izeđu dva proširenja karakterisali su neki "prelazni“ planovi kojima bi, navodno, bio "održavan momentum“.
Takve su bile i inicijative "Evrope u više brzina“, "Jezgra Evrope“, "Evrope koncentričnih krugova“, a čija je ideja bila u suštini identična: ekonomski najrazvijenije države prestavljale bi osnovno pokretačko jezgro, dok bi ostalim manje razvijenim zemljama pridruživanje bilo šansa da se razviju.
Potom je pre nekoliko godina francuski predsednik Emanuel Makron predstavio ideju Evropske političke zajednice, a sada se govori o novoj ideji "dvoslojne Evropske unije“. A njena suština bila bi i u uvođenju novih pravila za buduće članice EU. Tačnije, država bi mogla da postane članica EU čak i ako nije ispunila sve zadate kriterijume, ali ne bi imale pravo veta. Dakle, bile bi punopravne, ali ne i ravnopravne članice Unije.
Nema sumnje da bi na ovaj način proces proširenja Evropske unije bio ubrzan, da bi "pod evropske skute“ ušle praktično i sve države koje su danas u statusu kandidata, ali različitim tempom i na različitim nivoima.
Beograd i Tirana su ovakvu ideju pozdravili, dok Podgorica koja je realno najbliža statusu punopravnog člana EU, pokazuje određene rezerve.
No, pre nego što se poradujemo, potrebno je da se dobiju odgovori na nekoliko pitanja, a osnovno je – da li je realno da Evropska unija uopšte usvoji ovakvu inicijativu.
Štefan Lene, predavač na Diplomatskoj akademiji u Beču i viši saradnik u Karnegi Evropa, izjavio je za "Demostat“ da prema njegovim saznanjima ne postoji ozbiljno razmatranje trajne "dvoslojne EU“.
On navodi da "postoje izvesne spekulacije da bi Komisija mogla da predloži da se u ugovore o pristupanju uključe odredbe koje bi na određeni vremenski period ograničile pravo glasa novih zemalja članica (bez veta) i da se nametne – ponovo na privremenoj osnovi – jača uslovljenost vladavinom prava. Primarna ideja je da se smanje rizici od vraćanja novih zemalja članica unazad. Ali postoji i nada da bi takve odredbe olakšale skeptičnijim zemljama članicama EU da podrže i ratifikuju ugovore o pristupanju“.
"Kao što znate, reakcija kandidata na takav pristup bila je pomešana. Albanska vlada je, na primer, signalizirala fleksibilnost, dok je crnogorska zauzela prilično skeptičan stav. Za sada je, međutim, sve ovo samo spekulacija. Komisija bi trebalo da otkrije svoje prave namere kada podnese svoje ’analize javnih politika’ u narednim nedeljama“, rekao je Lene.
Sumnjičavost prema ovakvoj ideji pokazuje i dr Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije u Beogradu, i to pre svega zbog činjenice da bi se oko nje moralo složiti svih 27 država članica Evropske unije, a što bi bilo vrlo teško.
"Za mene je to odraz njihove ukočenosti da ponešto reformišu tokom poslednjih godina“, kaže dr Igrutinović za "Ekspres“ i dodaje: "Sve priče koje čujemo mene podsećaju na zidara koji nabacuje malter na zid, pa će možda nešto da ispadne od toga. Ljudi sad nabacuju teme kako im je srcu drago, ali ne postoji nikakva vrsta strukturne debate unutar EU gde će da kažu – pričamo naredna tri meseca o tome i kada se dogovorimo nešto, to ćemo da provedemo. Svaka ozbiljna promena podrazumeva promenu ugovornog odnosa, a to podrazumeva da se sve članice oko toga saglase. Ja mislim da nije realno išta da urade i verujem u dugoročnu ukočenost tekućeg pravnog poretka kod njih.“
Jedina ozbiljna debata o odnosima unutar EU je, prema njegovim rečima, bila Konferencija o budućnosti Evrope, početkom 2020. godine, koja je, međutim, protekla potpuno u senci zdravstvene krize izazvane pandemijom korona virusa i ništa nije donela.
To, međutim, prema Igrutinovićevim rečima ne znači da oni ne mogu van Evropske unije da urade neke stvari jer, kako kaže, ništa ne sprečava pet ili 15 država da naprave neki sporazum, da unifikuju neke elemente, recimo, zajedničke .
"Ta mogućnost postoji. Cela logika Šengena je počela izvan EU, ’80 i neke godine, pa su se deset godina kasnije unutar EU dogovorili da to što su se neke zemlje dogovorile primene unutar EU. Imaju mogućnost saradnje izvan strogih okvira EU, ali to nije to rešenje“, kaže dr Igrutinović.
Naravno, ono što najviše interesuje Srbiju, ili bi bar trebalo da je najviše interesuje, jeste mogućnost dogovora o "dvoslojnoj EU“, koji bi teoretski malo više odškrinuo evropska vrata Beogradu. No i u tom segmentu sagovornik "Ekspresa“ nije optimista.
"Ne vidim šansu da se 27 zemalja dogovori oko nekih ozbiljnih ugovornih promena. A da bi i za kandidate zemlje promenili režim pristupa, da bi im sutra rekli možete da uđete, ali nemate pravo glasa, nemate komesare, i za to treba svi da se dogovore. To podrazumeva njihov interni dogovor. A to mi se čini da je vrlo teško“, kaže Igrutinović, navodeći i da generalno u evrointegracijama postoje dva nivoa – operativno taktički i nivo političke volje.
"Prvi je nivo Komesarijata za proširenje gde je sada Marta Kos. To je operativni deo, gde ona ima odrešene ruke da sve što može da ’gura’, ona ’gura’ napred. Ako Crna Gora nešto radi 50 odsto, daj neka ide, ima zeleno svetlo. Albanija, takođe. Srbija sama sebi pravi problem, mi smo tu specijalci. Međutim, kada za godinu, dve, tri, oni doteraju taj svoj tehnički put prilagođavanja i ispunjavanja uslova, opet će biti potrebna politička odluka sa vrha EU da se njima omogući ulaz“, dodaje Igrutinović.
Sagovornik "Ekspresa“ razmatra i hipotetički scenario po kojem bi na predsedničkim izborima u Francuskoj iduće godine pobedila Marin Lepen ili Žordan Bardela, u zavisnosti od toga ko bude kandidat bivšeg Nacionalnog fronta.
"Sa njihovom pobedom od proširenja Evropske unije skoro da nema ništa. Bez obzira na tehničku ispunjenost uslova. Oni uopšte ne vide proširenje, na Balkan naročito, u svojim strateškim okvirima. Vide proširenje na Ukrajinu, ali i od tog posla nema ništa. Proširenje sa njihove, odnosno integracija sa naše strane, pate od manjka političke volje sa obe strane. Taktički, ta volja postoji u Tirani i u Podgorici, u Beogradu realno ne postoji.
A da bi se promenio okvir, da možete da uđete ali na specijalnom režimu, i za to moraju da se dogovore. Kao što su se dogovorili 2007. godine za Rumuniju i za Bugarsku, kada su im rekli – ne ispunjavate sve uslove, možete da uđete, ali postoji nadzorni mehanizam koji traje deset godina i kad budete završili nešto, ući ćete u Šengen ili ćete uvesti evro“, kaže Igrutinović.
Svet
10.02.2026. 13:29
Ukrajina bi mogla da uđe u EU po principu "obrnutog proširenja"
Skepsu u pogledu bilo kakvih ozbiljnih dogovora među svih 27 zemalja članica EU, kod Igrutinovića izazivaju i aktuelne političke prilike.
"Mađarsku za nešto više od mesec dana čekaju izbori. Možda Orban više ne bude na vlasti. Ali iskočiće neka druga zemlja. Možda će u Francusku doći na vlast struja koja apsolutno nije zainteresovana za proširenje EU. Francuska je već blokirala Severnu Makedoniju 2020. godine pod Makronom, kada je menjala okvir i uvodila novu metodologiju, zato što je proširenje EU videla kao jednu vrstu geografske i industrijske koristi za Nemačku“, kaže Igrutinović.
Sagovornik "Ekspresa“ ocenjuje i da je, kada je reč o daljem proširenju, "vrlo mnogo interesa, a vrlo malo načelne spremnosti, onako romantične i naivne kao od pre 20–30 godina, evo mi sad imamo proširenje, a vi ispunjavate uslove, demokratija, administracija, pa ćete da uđete“.
"To je sada peta liga igre koja se igra. Ako oni ’zakrpe’ mađarsku priču, ako Orban izgubi izbore i prestane da im bude problem i deluju ujedinjeni, podeliće se na drugoj strani. Vrlo sam skeptičan u pogledu mogućnosti da se 27 zemalja oko toga dogovore“, kaže Igrutinović uz ogradu da se Srbije, inače, to malo tiče "jer mi ne idemo u EU u suštini svojom voljom jer se naša politička elita time ne bavi ozbiljno“.
Sve, dakle, podseća na ocenu izrečenu još pre petnaestak godina, o tome kako na obe strane postoji neprincipijelni savez elita – oni se kao pretvaraju da nas primaju, a mi se pretvaramo da ulazimo.
Pitanje je i koji su efekti formiranja Evropske političke zajednice, ali i Berlinskog procesa, koji su često karakterisani kao "utešne nagrade“ za one koji se nalaze u evropskoj čekaonici. Za mnoge, njihovi efekti svode se na zajednička saopštenja sa godišnjih samita EPZ i Berlinskog procesa.
"Utešne nagrade više ne rade. Svi smo 10–15 godina stariji i iskusniji. Postoji jedna stvar koja radi, a to je taj tvrdi proces proširenja. I to je jedino što je važno i što motiviše ljude. Nema više potreba za tim ikebanama sa strane. Svaki od tih formata, doduše, ima svoju sitnu funkciju, ali ključni posao ne može da nadomesti. To je verovatno i zdravije, da se stvari u suštini raščišćavaju i da samo krupna pitanja budu na dnevnom redu. Ko može da se priključuje i ko hoće da prima i kako hoće.
Berlinski proces postoji, bio je samit prošle godine. EPZ postoji, bio je samit prošle godine. Nešto se tu dogovori, ima tu nekih rezultata koji se na terenu primenjuju, ne treba izbacivati te multilateralne formate, ali to prosto nije to. Oni daju neke praktične rezultate koji su vredniji jer ovi veliki procesi ne daju. Bar u Srbiji ne daju. Ostali smo samo sa krupnim pitanjima. Nema više malih odgovora na mala pitanja“, kaže Igrutinović.
Na kraju ostaje pitanje da li bi "dvoslojna EU“ mogla da bude poslednja šansa za Srbiju na putu evrointegracija. Igrutinović ističe da očekuje dug proces "kao i do sada, put pun nekih rupa, što čak ne zavisi samo od nas“.
"Sve to je vrlo načelno. Sa spremnošću da se neke stvari rešavaju na terenu, sa upitnom političkom sudbinom i time da tema proširenja EU u njihovoj političkoj klasi u celini nije doživljena kao nešto što može brzo da se uradi i da pokažu celom svetu da su sposobni da prepakuju njihovo najbliže okruženje koje se 15 godina ’cima’ da nešto uradi. Mi stalno to govorimo ljudima iz Brisela, ako ne možete taj mali Balkan da sredite, kako mislite da se nosite sa Kinom, kako mislite da vas Afrika ozbiljno shvati, kao mislite da vas Tramp shvati ozbiljno, ako ne možete ove sitne poslove kod sebe u kući da završite. Oni to razumeju na argumentativnom nivou, ali nikad ne dolazi na strateški nivo. Njihove političke klase u glavi imaju neke preče probleme. Deset puta više njih interesuje da li će Tramp da se mlati ponovo sa Grenlandom, nego šta će da bude sa Balkanom i šta će biti sa proširenjem. Uostalom, na izborima za EP 2024. godine imamo narativ o proširenju i svi su za, načelno, ali kad se EU iznutra reformiše tako da sama bude sposobna da to primi. Ona nije u procesu unutrašnje reforme koja je strukturisana i vidljiva, nego je u nekoj vrsti šarene, neregulisane debate, u kojoj će Makron nešto da kaže, pa će Merc nešto da kaže, pa će iz Poljske nešto da kažu, pa će Meloni nešto da kaže, pa dođe neka druga kriza, pa su druge teme, a ove su skrajnute. Nijedno od th rešenja koja zaokupljuju medijsku pažnju ne deluje da ima moć da se zalepi i da bude postojano“, zaključuje Igrutinović.
Svet
23.02.2026. 14:31
Island razmatra brzo pridruživanje EU zbog geopolitičke situacije
Komentari
