Svetsko kulturno blago koje je stradalo u požarima

Požari su nebrojeno puta bili uzrok uništavanja istorijskih spomenika i kulturne baštine. Nekada su oni bili posledica ratova, revolucije, demonstracija. Tako je, pored ostalih, tokom bombardovanja 1941. godine nastradala i Narodna biblioteka Srbije. Tokom ustanka u Pragu 1945. godine izgorela je i gradska skupština, a azjedno sa njom i više od 70.000 dokumenata neprocenjive vrednosti. Mnogi zaboravljaju da je i tokom rumunske revolucije, kada je 1989. godine svrgnut Nikolae Čaušesku, izgorela i Centralna univerzitetska biblioteka sa 500.000 knjiga i 3.700 rukopisa. O tome koliko je srpskih crkava i manastira splajeno i srušeno u nemirima na Kosovu 2004. godine, ne treba ni pričati.

Požari, međutim, često izbiju i kao posledica nesrećnog spleta okolnosti. Istraga će pokazati da li je to slučaj i sa pariskom crkvom Notr Dam.

Mi vam donosimo listu drugih kulturno istorijskih spomenika koji su uništeni ili teško oštećeni u požarima koji nisu bili posledica nikavih sukoba.

HILANDAR

U Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru na Svetoj Gori Atonskoj, u noći između 3. i 4. marta 2004. godine, izbio je požar velikih razmera. Požar je počeo nešto posle jedan sat po ponoći u jednom od dimnjaka severozapadnog. Ubrzo, požar se, zahvativši suvu drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem, proširio i na celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve Svetih Arhangela i pirga Svetog Save. U požaru su izgoreli konaci od kojih neki potiču iz 14. veka, i četiri paraklisa. Više od 70 odsto izgorelog dela kompleksa je obnovljeno.

TEATRO ARGENTINO, La Plata

U požaru koji je izbio 18. oktobra 1977. godine do temelja je izgoreo Teatro Argentino u La Plati, druga najznačajnija opera u ovoj južnoameričkoj zemlji. Zgrada je građena u sitlu renesanse, po planovima italijanskog arhitekte Leopolda Roćija. Izgardnja je počela 1887. godine, i završena je tri godine kasnije.

GARDEN PALAS, Sidnej

Samo tri godine nakon izgradnje izgorela je zgrada Garden palas u Sidneju, izložbeni prostor konstruisan specijalno za održavanje Svetske izložbe u ovom australijskom gradu 1879. godine. Izgrađena je za svega osam meseci i koštala je skoro 200.000 tadašnjih funti. Bila je to prva zgrada u Sidneju koja je imala hidraulični lift. Kako je njena konstrukcija najvećim delom bila od drveta, to je zapečatilo njenu sudbinu u trenutku kada je u rano jutro 22. septembra 1882. godine izbio požar. U požaru u zgradi koju su tada uglavnm koristile vladine službe, nestali su mnogi važni dokumenti, ali i između 500 i 1.000 aboridžinskih artefakata.

MUZEJ MODERNE UMETNOSTI, Rio de Žaneiro

Dela Pabla Pikasa (Portert Dotre Mar) Miroa (Osobe u pejzažu), Salvadora Dalija (Jaje na tanjiru, bez tanjira) imnogih rugih umetnika, uništena su u požaru koji je 1978. godine zahvatio Muzej moderne umetnosti u Rio de Žaneiru. Požar koji je 8. jula 1978. godine izazvala ili cigareta ili kvr na električnim instalcijama u pepeo je pretvorio više od 90 odsto umetničkih dela trenutno izloženih u muzeju. A to uključuje i kompletnu retrospektivnu postavku dela Hoakina Toresa Garsije.

NARODNI MUZEJ BRAZILA, Rio de Žaneiro

Rio de Žaneiro bio je mesto još jednog tragičnog požara. Trideset godina nakon što je u vatri nuišten Muzej moderne umetnsti u ovom gradu, istu sudbinu doživeo je Narodni muzej Brazila. U pitanju je najstarija brazilska naučna insitucija koja se od 1892. godine nalazila u zgradi koja je originalno bila rezidencija portugalske kraljevske porodice. Požar je izbio 2. septembra 2018. godine oko 19.30 u rashladnom sistemu u prizemlju, jer jedan od tri uređaja nije bio pravilno uzemljen. Iako su neka dela sačuvana, veruje se da je više od 92,5 odsto predmeta iz arhive sa oko 20 miliona komada uništeno. Što je najgore, zgrada nije bila osigurana.

NACIONALNI PRIRODNJAČKI MUZEJ, Nju Delhi

Nacionalni prirodnjački muzej u Nju Delhiju izgoreo je do temelja u požaru koji je izbio 26. aprila 2016. godine. U ovom požaru uništena je i vredna kolekcija životnijskih fosila, kao i prepariranih životinja. Požar koji je izbio na šestom spratu zgrade Asocijacije privrednih komora Indije, u kojoj se i muzej nalazio, zahvatio je muzejske prostorije na drugom spratu pre nego što su vatrogasci uspeli da požar stave pod kontrolu. Više od tri i po sata bilo je potrebno timu od 200 vatrogasaca sa 35 vozila da ugase požar. Uzrok požara i dalje je nepoznat.

VESTMINSTERSKA PALATA, London

Mnoga dokumenta iz britanske istorije izgorela su u požaru koji je gotovo potpuno uništio Vestminstersku palatu 16. oktobra 1834. godine. Palata koja je pre svega služila kao mesto na kojem su se sastajala oba doma britanskog parlameta gorela je i ranije, 1512. godine, ali je požar iz prve polovine 19. veka bio još većih razmera. Požar je izbio zbog pregrejane peći u kojoj su spaljivana nepotrebna dokumenta iz poreskih arhiva.

 ZAMAK VINDZOR, Vindzor

Najduže nastanjenu kraljevsku rezidenciju na svetu, zamak Vindzor, 20. novembra 1992. godine zahvatio je požar koji je trajao 15 sati i značajno oštetio gornje delove zamka. Veruje se da je požar izazvao reflektor u jednom apartmana u kojem su u toku bili određeni radovi na, tako što je zapalio zavesu. Vatra se brzo proširila i potpuno uništila devet gčavnih prostorija i teško oštetila više od 100. Na sreću, zbog radova koji su bili u toku, mnoge od prostorija koje su bile blizu one u kojoj je izbio požar, ranije su ispražnjene, pa je tako veći deo kolekcije koja se čiva u zamku sačuvan.

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]