Svet
06.11.2024. 10:57
Svet
08.11.2024. 17:25
Mihailo Paunović
Američki izbori
Trampov povratak
Dok se u pozadini čula pesma “I am proud to be American“, stajao je na bini u Vest Palm Biču u Floridi, ispred svojih pristalica.
Okružen savetnicima, kolegama političarima, porodicom i prijateljima... Bio je to momenat koji je zamišljao poslednje četiri godine.
“Ovo je bio pokret kakav niko do sada nije video, i iskreno, ovo je bio, verujem, najveći politički pokret svih vremena. Nikada ovako nešto nije bilo u ovoj zemlji.“
Bile su prve reči Donalda Trampa dok je proglašavao pobedu na američkim predsedničkim izborima, svega nekoliko sati po zatvaranju birališta, pošto je bilo izvesno da je osvojio tri “kolebljive“ države – Severnu Karolinu, Džordžiju i Pensilvaniju.
“A sada će to dostići novi nivo značaja, jer ćemo pomoći našoj zemlji. Mi ćemo pomoći našoj zemlji… imamo zemlju kojoj je potrebna pomoć, i to joj je veoma potrebna. Popravićemo naše granice. Popravićemo sve u vezi naše zemlje. I mi smo večeras s razlogom ušli u istoriju, a razlog će biti samo to što smo prevazišli prepreke za koje niko nije mislio da su moguće, a sada je jasno da smo postigli najneverovatniju političku stvar“, poručio je Tramp u svom pobedničkom obraćanju, a potom dodao:
“Boriću se za vas, za vašu porodicu i vašu budućnost. Svakog dana boriću se za vas i svakim dahom u svom telu, neću mirovati dok ne izbavimo snažnu, sigurnu i prosperitetnu Ameriku koju naša deca zaslužuju i koju vi zaslužujete. Ovo će zaista biti zlatno doba Amerike.“
Tramp se tako u Belu kuću vraća kao 47. predsednik Amerike, samo tri godine nakon što su njegove najvatrenije pristalice napale Kapitol, u želji da nasilno spreče miran prenos vlasti na Džoa Bajdena nakon izbora 2020. godine.
Ovaj incident ne samo da nije uticao na njegovu političku reputaciju, već ga je veliki deo američkog društva brzo zaboravio. Zaboravio ga je, baš kao i to kolike su šanse Trampu davane u novembru 2022. kada je najavio svoju treću kandidaturu za predsednika Amerike.
Od tada, pa sve do 5. novembra 2024, njegov put ka Beloj kući bio je popločan uspehom. Dominantno je pobedio protivnike unutar Republikanske stranke, naterao je predsednika Bajdena da izađe iz predsedničke trke, da bi na kraju pobedio Kamalu Haris rezultatom koji je premašio očekivanja čak i njegovih najoptimističnijih pristalica.
Za udžbenike
Kako je sedamdeset osmogodišnji Tramp pobedio na ovogodišnjim predsedničkim izborima u Americi tek će se proučavati i govoriti. Iako detaljna analiza tek predstoji, već sada se mogu uočiti faktori koji su igrali ključnu ulogu u njegovoj pobedi.
Mobilisati muškarce i zadržati žene – ovako bi najkraće mogla da se sumira predizborna kampanja Donalda Trampa.
Politički savetnici novoizabranog predsednika Amerike fokusirali su njegovu predizbornu retoriku na “koketiranje“ sa muškim biračima, pre svega onim mlađim od 40 godina, jer su istraživanja pokazala da su ih upravo oni koštali pobede na prethodnim izborima.
Put do obezbeđivanja ovih glasova vodio je preko priče o ekonomiji i imigraciji, što je Tramp neumorno ponavljao.
Činjenica da Amerikanci, većinski, nisu zadovoljni kvalitetom života i skokom cena bila je sigurna karta na koju je Tramp igrao kako bi iskoristio gnev razočaranih birača i ujedno napao aktuelnu administraciju Džozefa Bajdena, a samim tim i Kamalu Haris koja je njen deo.
Išlo mu je naruku to što je politika smanjenja poreza i deregulacije bila jedna od glavnih karakteristika njegove administracije od 2017. do 2021. U to vreme Tramp je sproveo zakon o smanjenju poraza za srednju klasu i bogate Amerikance, a u predizbornoj kampanji najavio je povratak na politiku koja bi olakšala poslovanje velikih kompanija i ohrabrila domaću proizvodnju.
Priča o ekonomiji i nesposobnosti administracije koja vodi SAD ujedno je bila i prilika da se skrene pažnja sa svih nedostataka njegovog prethodnog mandata, ali i sa teme abortusa.
Danas se veruje da je upravo ekonomija ta koja je najviše privukla glasače prema Trampu, naročito kada se uzme u obzir da glasači, upravo skup život u Americi rangiraju kao jedan od svojih najvećih problema.
Ekonomija pre abortusa
Prema izlaznim anketama, 35 procenata glasača na nacionalnom nivou ocenilo je “stanje demokratije“ kao najvažniji faktor pri svom glasanju. Osamdeset i jedan procenat njih glasao je za Kamalu Haris, a samo 17 procenata za Trampa. Ali ekonomija je bila sledeće najuticajnije pitanje. Među ovim glasačima, Tramp je vodio sa 79 procenata prema 20 procenata. Na kraju, abortus nije dobio toliku važnost koliko su demokrate možda nadale. Svega 14 procenata to je ocenilo kao najveći problem.
Prve analize konačnih glasanja pokazuju da su nadmašena očekivanja prvobitnog plana da se privuku muški glasači, a da se zadrže postojeći procenti ženskih glasova.
Kako “Tajm “piše, ankete su pokazale da je Tramp pridobio veliki broj glasova među latino muškarcima u ključnim državama, poboljšavši svoje brojke sa 27 na 42 odsto u Pensilvaniji. Na nacionalnom nivou Trampova podrška među latinoameričkim muškarcima skočila je sa 36 odsto na 54 odsto.
Sa druge strane, podrška demokratama među brojnim grupama birača, gde spadaju i Latinoamerikanci, nastavlja da opada… Najočigledniji primer je Florida. Okrug Majami-Dejd, koji je nekada bio pouzdano demokratsko uporište sa velikom populacijom Kubanaca sa američkim državljanstvom, sada je nedvosmisleno glasao za Trampa. Kolaps demokrata na predsedničkim izborima zacementirali su rezultati koji su stigli iz Teksasa, Njujorka i Nju Džerzija, gde su imali lošije rezultate nego na prošlim izborima.
Takođe, Tramp je povećao udeo birača bez fakultetskih diploma, stekao podršku među Afroamerikancima u Pensilvaniji I Viskonsinu. Ono što je takođe bilo značajno jeste da je među glasačima koji su prvi put izlazili na izbore Tramp povećao svoju podršku sa 32 odsto pre četiri godine na 54 odsto.
Pored fokusa na mlade muške glasače i priču o ekonomiji, važan tas na vagi predstavljala je i Trampova odluka da se ne fokusira samo na tradicionalne forme medijskih intevjua, već je gostovao i u podkastima, ali i sama činjenica da je u poslednjim nedeljama trke Ilon Mask uložio enormna finansijska sredstva u političku kampanju.
Šta posle pobede
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi velika je i važna iz više razloga. Ne samo zato što je ostvarena ubedljivije nego što se predviđalo, već i zbog toga što govori u kom pravcu američko društvo želi da se kreće u narednim godinama. Taj smer očigledno potvrđuje da je Amerika zemlja u kojoj već skoro deset godina dominira Donald Tramp koji se, odlukom upravo Amerikanaca, vraća na vlast posle četiri turbulentne godine. Budućnost Amerikanaca u narednim godinama zavisiće od njegovih odluka, a neke bi mogle, kako je i sam najavljivao, da podrazumevaju masovno zadržavanje i deportovanje migranata, kao i osvetu političkim neprijateljima putem pravosudnih sistema. Pitanje je da li će Tramp ispuniti sva predizborna obećanja, ali ukoliko ispuni i deo, posledice bi mogle da budu istorijske. Međutim, šta god da uradi i kako god da odluči da oblikuje sudbinu svoje države, moći će da se pozove na moć koju su mu dali upravo glasači.
Kako će izgledati i koji će biti prvi Trampovi potezi ne pitaju se samo Amerikanci. U pravcu Vašingtona gleda i ostatak sveta, naročito sad dok u njemu besne dva rata. I dok se Evropa uveliko sprema za Trampov povratak, u ovom trenutku, pitanje svih pitanja jeste da li će se nastaviti američka podrška Ukrajini.
Svet
06.11.2024. 22:22
Kamala čestitala Trampu, a pozvao ga i Bajden
U ovom trenutku to je pitanje od milion dolara. Volodimir Zelenski dao bi i više samo kada bi odgovor bio potvrdan, ali ako je verovati Trampovim rečima iz predizborne kampanje, neće biti... Tramp je ranije nazvao Zelenskog “najvećim prodavcem u istoriji“ i više puta istakao da za 24 sata može da reši sukob u Ukrajini, ali kada je o Trampu reč, ništa nije sigurno dok se ne dogodi.
Očekuje se da će u fokusu Trampove administracije, makar u početku, ipak biti rat na Bliskom istoku. Od ranije je poznata njegova izjava da ““Izrael mora da dobije rat u Gazi i brzo završiti posao“, a prve naznake u kom pravcu bi sukob na Bliskom istoku mogao da se razvija, možda smo dobili već nakon odluke Benjamina Netanjahua da, dan pred američke izbore, otpusti ministra odbrane Joava Galanta.
Tokom Netanjahuovog mandata, Galant je predstavljao vredan izvor za Amerikance, pružajući im informacije o ratu i pokušavajući da uspostavi pomirljiviju liniju koju promoviše Vašington, uključujući i primirje sa Hamasom. Sa druge strane, njegov naslednik Izrael Kac pokušava da promoviše oštriju ratnu liniju Izraela.
Želje i čestitke
Dok svet sa nestrpljenjem iščekuje da sazna u kom smeru će se u budućnosti kretati američka spoljna politika, već se čuju prvi odjeci Trampove pobede.
“Ne treba da se pitamo šta će Sjedinjene Američke Države da urade, već šta je Evropa sposobna da uradi. U određenom broju apsolutno ključnih sektora, odbrani, reindustrijalizaciji, dekarbonizaciji, moramo uzeti svoju sudbinu u svoje ruke“, istakla je Mod Brežon, portparolka francuske vlade nakon objavljivanja rezultata u SAD.
Emanuel Makron čestitao je Donaldu Trampu na pobedu putem svog naloga na društvenoj mreži “Iks“.
“Čestitke predsedniku Donaldu Trampu. Spreman sam da radimo zajedno, kao što smo i radili tokom četiri godine. Uz vaša i moja ubeđenja, uz poštovanje i ambiciju. Za više mira i napretka“, napisao je francuski predsednik.
Britanski premijer Kir Starmer u svojoj čestitki istakao je da će odnosi Velike Britanije i SAD nastaviti da se uspešno razvijaju, istakavši da se '“raduje saradnji sa Trampom u narednim godinama“, prenosi Rojters.
Svet
07.11.2024. 23:20
Putin izrazio spremnost da nastavi kontakt sa Trampom
Premijerka Italije Đorđa Meloni u svojoj čestitki napisala je da su Italija i SAD “sestrinske zemlje“.
“U svoje ime i u ime italijanske vlade, najiskrenije čestitam novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu. Italija i SAD su sestrinske nacije, povezane nepokolebljivim odnosom i istorijskim prijateljstvom. To je strateška veza za koju sam sigurna da ćemo je ojačati“, navela je Meloni na svom nalogu na “Iksu“.
“Tople“ čestitke uputila je i Ursula fon der Lajen napomenuvši da su EU i SAD ““više od saveznika“.
“Mi smo obavezani partnerstvom naših naroda, koji čine 800 miliona građana. Hajde da radimo zajedno na snažnoj transatlantskoj agendi koja će raditi za njih“, napisala je predsednica Evropske komisije na društvenoj mreži “Iks“.
Njegovoj pobedi posebno se obradovao Benjamin Netanjahu.
“Čestitam na istorijskom povratku! Vaš istorijski povratak u Belu kuću pruža Americi novi početak i snažnu posvećenost čvrstom savezu Izraela i Amerike. Ovo je velika pobeda!“, istakao je premijer Izraela.
Sa druge strane, palestinski pokret Hamas saopštio je da će stav o izboru novog američkog predsednika Donalda Trampa doneti na osnovu njegove politike prema Palestincima.
“Naša pozicija u odnosu na novu američku administraciju zavisiće od njenih stavova i njenog ponašanja u praksi prema palestinskom narodu i njegovim legitimnim pravima“, navodi se u saopštenju palestinskog islamističkog pokreta.
Prve reakcije stigle su i iz Moskve…
“Rusija će sarađivati sa novom administracijom kada se ona ʼregistrujeʼ u Beloj kući, čvrsto braneći ruske nacionalne interese i usredsređujući se na postizanje svih postavljenih ciljeva Specijalne vojne operacije. Naši uslovi su nepromenjeni i dobro su poznati u Vašingtonu“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Ministarstvo takođe ističe da “ne gaji iluzije o izabranom predsedniku SAD koji je dobro poznat u Rusiji“, kao i o novom sastavu Kongresa, gde republikanci, prema preliminarnim podacima, prednjače.
Svet
07.11.2024. 20:15
Poznato ko je favorit za savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost
“Vladajuća politička elita u Sjedinjenim Američkim Državama, bez obzira na partijsku pripadnost, drži se antiruskih principa i politike ʼobuzdavanja Moskveʼ. Ta politika nije podložna promenama u unutarpolitičkom barometru u SAD, bilo da govorimo o ʼAmerici na prvom mestuʼ, kako tumače Donald Tramp i njegove pristalice, ili o ʼsvetskom poretku zasnovanom na pravilimaʼ, koji su ʼzacementiraleʼ demokrate“, saopštilo je Ministarstvo.
Donald Tramp je u pobedničkom govoru, baš kao i u predizbornoj kampanji, najavio zlatno doba Amerike. Da li zbog ove slatkorečive priče, nedostatka boljeg, ili istinske vere u njegovu politiku, Amerikanci su, većinski, pristali da ih Tramp ponovo vodi. Kakav god da je, Tramp je njihov izbor i iza ove odluke će morati da stoje, makar do narednih predsedničkih izbora. Sa druge strane, ostatak sveta, naročito siromašnije zemlje, suočava se s problemom što mnoge odluke koje će oblikovati njegovu budućnost zavise od predsednika kojeg nisu imali prilike da biraju.
Komentari
