Svet
22.02.2024. 21:36
Svet
14.08.2024. 14:14
Beta-AP
Šta se sve promenilo
Tri godine TALIBANSKE VLADAVINE Avganistanom
Prošle su tri godine otkako su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom. Ta grupa je pobunom došla na vlast, nametnula svoje tumačenje islamskog zakona i nastoje da ojačaju svoj legitimitet.
Uprkos međunarodnom priznanju da su na vlasti, talibani pre svega uživaju u sastancima na visokom nivou sa velikim regionalnim silama poput Kine i Rusije.
Susrete pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija komplikuje avganistanska odlučnost da ženama i civilnom društvu nema mesta za stolom.
Nema domaćeg izazova talibanskoj vladavini, niti bilo ko iz inostranstva pokušava da ih sruši.
Ratovi u Ukrajini i Gazi odvlače pažnju međunarodne zajednice, a Avganistan ne predstavlja istu terorističku pretnju kao nekada. Ali izazovi ostaju.
Evo pet stvari koje treba znati o talibanskoj vlasti.
Vrhovni vođa talibana je na vrhu vladajućeg sistema koji je nalik na piramidu i on personifikuje vrlinu. Džamije i sveštenici su na jednoj strani, na drugoj je administracija Kabula, koja sprovodi odluke sveštenika i sastaje se sa stranim zvaničnicima.
"Postoje različiti nivoi ekstremizma, a talibani su u nelagodnoj koaliciji vladajućih militanata i političkih pragmatičara. To ih je uvelo u kulturni rat", rekao je Javid Ahmad, naučnik na Bliskoistočnom institutu.
Svet
20.09.2023. 13:51
UN: "Talibani zatvorenike vešaju o plafon, muče strujnim udarima..."
Svet
21.04.2024. 20:35
Zelenski o tome da li će Ukrajina biti "drugi Avganistan"
Malo je verovatno da će bilo kakva politika biti menjana dok je vrhovni vođa Hibatulah Akhundzada na čelu, a vrhovni lideri se ne povlače i ostaju na tom mestu doživotno.
Različita mišljenja neće rasturiti Talibane, rekao je Ibrahim Bahis iz programa Krizne grupe za Južnu Aziju.
"Talibani su ujedinjeni i ostaće politička snaga dugi niz godina. Oni vladaju kao jedna grupa, oni se bore kao jedna grupa", smatra Bahis.
Da bi održali koheziju i osigurali disciplinu, iskusni talibani su sa bojnog polja prešli u birokratiju, na visoke pozicije u vladi.
Državni službenici održavaju funkcionisanje zemlje i dosta njih ima formalno ili tehničko obrazovanje. Ali talibanske vodeće civilne institucije nemaju pravo znanje o tome kako se takvim institucijama upravlja jer njihove kvalifikacije "potiču od Boga".
Talibanski legitimitet da vladaju ne potiče od Avganistanaca, već od njihovog tumačenja religije i kulture, rekla je Lina Rikila Tamang iz Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć.
Ako je vlada definisana poverenjem i prihvatanjem građana, priznanjem od strane međunarodnih sila i legitimitetom kroz procese poput izbora, onda se talibani ne kvalifikuju kao vlada, rekla je ona.
Ekonomija Avganistana je oslabila. U 2023. godini, strana pomoć je i dalje činila oko 30 procenata BDP-a zemlje.
U protekle tri godine UN je uložio najmanje 3,8 milijardi dolara za finansiranje međunarodnih humanitarnih organizacija. Sjedinjene Države ostaju najveći donator, poslale su više od 3 milijarde dolara pomoći. Ali američki posmatrači koji prate taj novac kažu da se mnogo toga oporezuje ili preusmerava.
"Što je novac udaljeniji od izvora, to je manje transparentnosti", rekao je Kris Borgeson, zamenik generalnog inspektora za revizije i inspekcije u Specijalnom generalnom inspektoru za obnovu Avganistana.
Talibani su uveli veliko oporezivanje. Godine 2023. prikupili su oko 2,96 milijardi dolara. Ali to nije mnogo u zemlji sa ogromnim i složenim potrebama. Talibani nemaju sredstava da stimulišu ekonomiju.
Centralna banka ne može da štampa novac. Gotovina se štampa u inostranstvu. Transakcije sa kamatama su zabranjene jer je kamata zabranjena u islamu, a banke ne daju kredite. Talibani ne mogu da pozajmljuju novac jer nisu priznati kao vlada, a međunarodno bankarstvo je prekinuto.
Prirodne katastrofe i Avganistanci koji beže iz Pakistana pod pritiskom da se vrate kući još više tera Avganistan da se oslanja na spoljnu pomoć, da bi se zadovoljile osnovne životne potrebe.
Veliki je rizik ako međunarodna zajednica ne može da pošalje takvu pomoć u budućnosti.
"Znamo da će Avganistan početi da prima manje novca od međunarodne zajednice", rekao je Muhamed Vahid, viši ekonomista Svetske banke za Avganistan.
Još jedan značajan udarac ekonomiji bila je talibanska zabrana ženskog obrazovanja i većine zapošljavanja, čime je polovina stanovništva Avganistana uklonjena iz potrošnje i plaćanja poreza koji mogu ojačati ekonomiju.
Pored toga, talibanska politika protiv narkotika "uništila je egzistenciju hiljada farmera", a stručnjaci upozoravaju da "samo zato što je stanovništvo sada samozadovoljno, to neće ostati tako".
Ali podrška Zapada, posebno SAD, ključna je za "otključavanje" milijardi zamrznutih sredstava i ukidanje sankcija.
Veze talibana sa Kinom i Rusijom su važne jer su to stalne članice Saveta bezbednosti UN. Oni su takođe zauzeli mesta u Odboru za akreditacije Ujedinjenih nacija, koji odlučuje da li će vladi uskratiti ili dati legitimitet.
Ovogodišnji sastanak lidera UAE i talibanskog zvaničnika, koji je na američkoj poternici, naglasio je rastuću globalnu podelu u tome kako se nositi s talibanima.
Talibani žele da naglase koliko su efikasni kao vlada i da pokažu da je zemlja mirna i da se pružaju usluge, rekla je Veeda Mehran, predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Ekseter u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Iako je Avganistan izgubio desetine medija zbog talibanskog progona, vladari zemlje su shvatili uticaj društvenih medija. Njihov sadržaj ima za cilj da normalizuje njihov pristup islamskom zakonu, gde je poruka na arapskom jeziku važna.
Talibani su postavili kontrolne punktove sa oklopnim vozilima, ali zemlja nije bezbedna, posebno za žene i manjine, jer i dalje postoje civilne žrtve od bombaških samoubica i drugih napada.
Islamska država je u više navrata napadala pretežno šiitsku četvrt Dašt-e-Barči u Kabulu. Policija, koja sporo potvrđuje broj napada i žrtava, tvrdi da je istraga u toku, ali ne saopštava da li je neko priveden pravdi.
Komentari
