Svet
19.12.2023. 16:00
Aleksandar Stanković

Gde će nastaviti?

Izazovi i odluke koje očekuju Ursulu fon der Lajen

Ursula fon der Lajen
Izvor: Shutterstock

Ko god se našao u Kelnu, velike su šanse da je obišao legendarnu katedralu, a sigurno se osetio malim i nebitnim stojeći u podnožju njenih kula koje dohvataju nebo.

Za ambicioznije ljubitelje istorije izazov nije predstavljao ni obilazak crkve posvećene Svetoj Ursuli koja je prema mitskom predanju postradala sa 11.000 devica u Kelnu od ruke Huna koji su grad držali pod okupacijom. To je jedno od prvih pominjanja ovog imena, koje danas pre povezujemo sa prezimenom nemačke plemićke porodice Fon der Lajen.

Nije morala Ursula da se uda da bi se istakla, s obzirom na to da je njena porodica, takođe, pripadala višoj klasi kroz istoriju. Ipak, brakom, aktuelna predsednica Evropske komisije dodala je još jednu notu prefinjenosti svom imidžu.

Prepoznajući njen uticaj, magazin "Forbs“ je već drugu godinu zaredom proglašava najmoćnijom ženom na svetu.

Verovatno da "Ružica“, što je bio nadimak male Ursule, u pojedinim trenucima svog života nije mogla ni da sluti do kojih će se visina popeti. Zanimljivo je da nadimak, ali i njeno ime koje sa latinskog prevedeno označava "malog ženskog medveda“, ne odražavaju onu latinsku Nomen est omen, pošto je reč o deminutivima koji nikako ne odgovaraju njenom položaju na Olimpu moći.

Planina na kojoj sedi Ursula fon der Lajen nije samo krov Evrope, već i celog sveta. Na njoj se učvrstila uprkos bledim i teškim početnim koracima. Izrasla je ova doktorka medicine, rođena u Belgiji, u pravu liderku Evrope, ali joj, mora se priznati, fali još rada da popuni cipele iz kojih je ispadala noga čak i Angeli Merkel na kraju njene političke karijere. Pominjući bivšu kancelarku, mora se osvrnuti na činjenicu da ima nešto u tim Nemicama, prirodnjakinjama, naučnicama, pre svega.

Iako nije uživala snažnu podršku kao što je to bio slučaj sa Anegret Kramp-Karenbauer, pronašla je svoj put gospođa Fon der Lajen i opravdala poverenje koje joj je ukazano u francusko-nemačkim previranjima, ali i borbi sa sujetom iskusnog političkog jastreba Manfreda Vebera. S ove tačke gledišta, može se reći da je Angela Merkel promašila u usmeravanju svojih štićenica, ali možda Ursula fon der Lajen ne bi postala ovo što je danas da je ostala u zemlji.

Sa debaklom na izborima i ostavkom na mesto predsednice stranke, AKK je ozvaničila početak kraja merkelista, a apsolutni promašaj sa podrškom Arminu Lašetu omogućio je "momačkom savezu“ Fridriha Merca povratak na čelo CDU/CSU-a. Dugo je ovaj biznismen čekao svoju osvetu i na kraju je poslužio ledeno hladnu.

Za to vreme, Ursula fon der Lajen predstavljala je krhku zaostavštinu Angele Merkel, s obzirom na to da su te 2019. godine mnogi bili iznenađeni kako je ministarki odbrane ukazano poverenje i šta je dovelo do tolikog popuštanja Makronu koji se nikako nije slagao sa izborom Manfreda Vebera. On je morao da proguta žabu i pruži snažnu podršku kandidaturi Ursule fon der Lajen na mesto predsednice EK, kako je to primetio dopisnik "Dojče velea“ Bernd Rigert.

Malo poznata, buduća pobednica tih igara nikako nije bila politički naivna. Tako je pomenuti korespondent opisao njeno shvatanje političkih procesa kroz odluku da ne odstupi sa mesta ministarke odbrane iako su postojali pritisci da to učini. Shvatala je gospođa Fon der Lajen šta znači imati sigurno ostrvo, a razlog više da se čvrsto drži za svoju poziciju predstavljali su i problematični ugovori o nabavci naoružanja koje je odobrila, ali i pojedini koje je potpisala sa savetnicima.

Takođe, poznat je i problem manjkavosti u njenoj doktorskoj disertaciji, ali joj titula nije oduzeta jer je procenjeno da nije namerno varala.

Moguće je da profesor Slobodan Samardžić sa Fakulteta političkih nauka u jednom svom radu iznosi ispravno viđenje u vezi sa upitnošću kvalifikacija Ursule fon der Lajen, ali nikako joj se ne može osporiti politički njuh koji ju je doveo do trenutka u kome ona akumulira veliku količinu moći i uticaja. Kroz ove četiri godine, od kada je napravila veliki iskorak na scenu svetske politike, predsednica Evropske komisije je naporno radila kako bi se dokazala i učvrstila svoju reputaciju koja je lelujala dok se politikom bavila samo u Nemačkoj.

Kristof Štark, još jedan novinar "Dojče velea“, pišući o njenom profilu veoma tačno uviđa da je po dolasku u Ministarstvo odbrane ona bila viđena kao "izvršiteljka“ koja je zaustavila osipanje i unapredila kapacitete Bundesvera, ali što je vreme više odmicalo tako je njena aura bledela, a ona je izazivala nezadovoljstvo kod pripadnika sektora odbrane.

Postoji mogućnost da je Ursula sve to shvatala i naslućujući u kom pravcu će se kretati politička previranja u Nemačkoj, rešila je da svoju karijeru nastavi malo dalje od kuće. Ili je gospođa Fon der Lajen baš došla kući, s obzirom na to da je dobar deo svog detinjstva provela u predgrađu Brisela jer je njen otac bio visoki službenik u Evropskoj ekonomskoj zajednici, prethodnici EU.

Dakle, gospođu FDL su geni, na neki način, usmerili ka bavljenju visokom politikom i mora se priznati da je ona ostvarila veće domete od svog oca. Prešla je Ursula trnovit put da bi to postigla. Svi izazovi sa kojima se suočila u Nemačkoj nisu predstavljali ni deo onoga što ju je sačekalo po preuzimanju funkcije predsednice Evropske komisije. Početak njenog mandata podudario se sa pandemijom korona virusa. Pozicija nije mogla da joj bude teža. Bila je kompromisno rešenje, većina od onih koji su je podržali videli su je kao gorku pilulu koja se morala progutati.

Pandemija zaista jeste predstavljala ozbiljan izazov i njoj i institucijama EU. Početak je bio katastrofalan jer je ogolio svu egoističnost članica koje su panično počele da zatvaraju svoje granice ne misleći o drugima. Sa zaustavljanjem tog trenda, EK sa gospođom Fon der Lajen na čelu uspela je da usvoji određene mere, među kojima je prekretnica, izgledno, bila odluka da se vakcine nabave zajedno za sve države članice. Ona je uspela da prevaziđe sve izazove, ali i da širim projektima odagna nepoverenje koje su joj mnogi ukazivali.

Danas iza Ursule ostaje "Zeleni dogovor“ što je činjenica koja diskvalifikuje prvobitna protivljenja njenom imenovanju u redovima zelenih.

Istraživački centar "Pju“ je praveći opsežno poređenje u proleće ove godine prikazao vrlo interesantne podatke.

Mišljenje građana o Evropskoj uniji 2016. godine dotaklo je istorijski minimum, što se podudaralo sa napuštanjem Ujedinjenog Kraljevstva, a 2022. godine doseglo je krovne granice. Razlog za porast pozitivnog mišljenja svakako jeste pandemijska kriza i upravljanje njom čije lice je bila Ursula fon der Lajen. Ono što je posebno zanimljivo, ali i ohrabrujuće za poziciju EU, jeste što su rezultati ispitivanja pokazali da u svakoj ideološkoj niši pozitivno viđenje Evrope prelazi polovinu podrške.

Opravdan je u potpunosti naslov časopisa "Politiko“ u kome autori navode da će se u izborima za čelnu poziciju EK Ursula fon der Lajen boriti za "dušu konzervativizma“, a jedan od glavnih protivnika ponovo će joj biti Manfred Veber koji skreće sve više desno.

Isti magazin citira lakonsku izjavu Henrija Kisindžera koji se zapitao koga treba zvati ako se želi razgovor sa Evropom i ukazuje da se sada može pozvati gospođa Fon der Lajen. Predsednica Evropske komisije nije samo zauzela dominantnu poziciju unutar EU, već je povezuju sa prelaskom u neke šire sisteme poput NATO-a. Ona, međutim, iskusno drži sve opcije otvorenim, pa tako izbegava da direktno potvrdi da li će ući u trku za još jedan mandat. Ipak, na velikoj konferenciji "P 28“ koju je "Politiko“ organizovao krajem novembra postavljeno joj je pitanje šta će promeniti u svom drugom mandatu. Znajući kontekst, ovo je nasmejalo sve prisutne, ali i samu predsednicu, a njen odgovor se može tumačiti kao da u ovom trenutku blago naginje ka još jednoj kandidaturi.

Suprotno početnim nagađanjima i uverenjima da nije sposobna da korača kroz hodnike političke moći Evropske unije, Ursula fon der Lajen nepokolebljivo demonstrira svoju kompetentnost. Potrebno je puno političke zrelosti, pragmatičnosti, ali i socijalne inteligencije kako bi se postiglo sve što je ona ostvarila. Zato je jasna želja Berlina da ona ostane u EK, Fridrih Merc sa svojim kancelarskim ambicijama je čvrsto stabilan unutar CDU-a, ali ne bi trebalo da začudi njen povratak u Nemačku u nekom drugačijem mešanju karata, kao što je Tusk uradio, ako AfD počne da probija trenutni sanitarni kordon koji je postavljen. Već tokom sledeće godine znaće se koji je njen put, mada je sasvim sigurno da sve zavisi samo od ličnog izbora.

Prethodne četiri godine su mnogo jasnijim učinili materijal od koga je sadašnja predsednica EK pravljena. Izazvana pandemijom, ratom u Ukrajini i ovim sada u Izraelu, ona je uspela da održi stabilnost EU i zaradi još jednom epitet najmoćnije žene sveta.

Opisujući je za "Gardijan“ povodom prošlogodišnjeg istog priznanja, Karolina de Grujter zabeležila je da jedan viši zvaničnik EK vidi Ursulu fon der Lajen kao mašinu, tvrdu, fokusiranu i ekstremno efikasnu.

Disciplina koja je krasila njenu mentorku Angelu Merkel krasi i Ursulu. Retko ko bi bez sujete i neke doze osvetoljubivosti prošao kroz skandalozno provokativan doček kao što je ona uradila tokom posete Kini pre nekoliko meseci. U zajedničkom obilasku nje i francuskog predsednika Emanuela Makrona, on je dočekan kao Mik Džeger na Kopakabani. Crveni tepih, ministar spoljnih poslova, gomila ljudi na dočeku, obraćanje studentima, pa čak i skandiranja koja se mogu čuti od publike u transu sa rok koncerata: "Volimo te, Makrone.“ Za to vreme, predsednicu EK dočekao je ministar ekologije na redovnom izlasku za putnike.

Pošto je iskontrolisala svoj ego, kineska predstava je zvanično propala, a Ursulina odluka da u odnosima sa Kinom primenjuje pristup "deriskinga“ pokazala se ispravnom.

Kako interpretira "Fajnenšel tajms“, ovo je značilo da će se, pored ograničavanja finansijskih veza, praviti razlika u relaciji Kine i EU na osnovu onoga što Kina čini i onoga što priča. U odnosu na sličan pristup "dekaplinga“ koji je lansirala američka administracija, "derisking“ je podrazumevao ne potpuno razdvajanje, već pre ujednačavanje i veći oprez u ekonomskim odnosima. Od pokretanja u martu strategiju je prihvatila i američka administracija, ali je Ursula morala da plati svoj "derisking“ ličnim poniženjem u Kini. "Uspeh ima mnogo očeva, dok je neuspeh siroče“, rekao bi Džon Kenedi u ovoj situaciji i sigurno bi bio u pravu.

Ne znajući kako će se "derisking“ razvijati, Ursula je ostala siroče u Pekingu. Osam meseci kasnije, predsednica Fon der Lajen je ponovo posetila Kinu, ovog puta sa Šarlom Mišelom, predsednikom Evropskog saveta, a zajedno su uspeli da se slože sa Kinom da je potrebno uspostaviti balansiranije trgovinske odnose. Kako još prenosi Rojters reči Noe Barkina, višeg gostujućeg istraživača Nemačkog Maršalovog fonda, EU jeste uspela da ostvari svoj glavni cilj ukazivanjem na ozbiljnu zabrinutost povezanu sa disbalansiranim trgovinskim odnosom i kineskom podrškom Rusiji, ali on nije optimističan u vezi sa iskrenim namerama Sija i Kine.

Nasuprot tome, CNN prenosi Sijeve reči u kojima on izražava spremnost za otvaranje na višem nivou i posmatranje EU kao ključnog partnera.

Odnosi dve strane su, najblaže rečeno, složeni, ali je na toj osovini realno tražiti načine za unapređenje. Slično primeru gospođe Fon der Lajen koja je prešla put od izrugivanja do prepoznavanja kao partnera, jedino istrajnost je bila bitna. Dakle, ako ostane na čelu EK, sasvim je moguće da pronađe način za evropsko zauzimanje pogodnije pozicije u interakciji sa Kinom.

Ursula fon der Lajen jeste postigla veliki uspeh, ali pred njom su izazovi koji su jako bitni i za njenu, ali mnogo više za sudbinu Evrope. Koliko god da od njene odluke zavisi gde će dalje nastaviti, nijedno mesto na koje ona pledira nije bez konkurenata ili bez snažnih sila suprotstavljenih interesa. Ilustracija tome jesu nastojanja Viktora Orbana koji je plakatima po Mađarskoj već ušao u antikampanju.

To svakako spada u domen uobičajenih prepiranja između evropskih institucija i Mađarske. Međutim, iz poslednjeg svog obraćanja pred izbore, a koje se tumači kao najava kandidature, Ursula fon der Lajen je otvorila neka pitanja koja bi mogla da joj stvore nove konkurente, ali i argumente za nova prestrojavanja snaga na desnici u okviru grupacija Evropskog parlamenta. Prema uredniku Radija Slobodna Evropa Rikardu Jozvijaku, ona je nedvosmisleno ušla u kampanju, a njena najava oko "promena ugovora“ na kojima počivaju temelji EU izaziva strepnje širom zajednice. Te strepnje bi mogle da pod jedan kišobran stave sve desničare van EPP-a. Viktor Orban, Đorđa Meloni i Marin le Pen dobiće šansu da budu "gejm čejndžeri“.

Ursula je, takođe, naklonjena proširenju EU. Skoro je čak izjavila da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da se vrati, odnosno da bi nove generacije mogle da isprave grešku u kojoj su Britanci napustili Evropsku uniju, što je izazvalo opštu konsternaciju u redovima torijevaca. Ova izjava je interesantna na nivou da je predsednica EK, prepoznajući koliko je ovaj razvod boleo sve, ekonomski ponajviše, spremna da ispravlja greške iz prošlosti. Još dalje, Ursula fon der Lajen je, dakle, spremna da pogrešnim odlukama iz prošlosti pogleda u oči. To se uklapa u njena nastojanja kojima je, za sada vrlo uspešno, Evropu ponovo učinila subjektom međunarodnih procesa. Ipak, glede proširenja na države koje već godinama stoje u čekaonici EU, sve više liči na spisak želja, nego na nešto do čega može doći u njenom sledećem mandatu, najmanje njenom zaslugom jer je proširenje unije kvadratura kruga.

Mora se, pored ovoga, iskazati blagi optimizam jer je Ursula fon der Lajen pokazala visok nivo pragmatizma u rešavanju sporova, konkretno između Srbije i međunarodno nepriznatog Kosova. Helena Ivanova, istraživačica Henri Džekson društva, u izjavi Fonetu vidi mogućnost za realno proširenje EU i konstatuje da je njena poseta poslala poruku "Mi i dalje želimo da pristupite“.

Nezavisno od svog uspeha u hodu kroz balkanske lavirinte, Ursula se već etablirala kao snažna političarka koja zajedno sa svojim koleginicama donosi matrijarhat u Evropu. Angela Merkel bila je žena u muškom svetu, ali gospođa Fon der Lajen ima društvo Roberte Mecole, Đorđe Meloni, Marin le Pen, Kristin Lagard i drugih na nešto nižim pozicijama. Sva je prilika da se Evropa razočarala u mačistički poredak i sve manje ljudi sumnja u kurs kojim žene mogu da upravljaju Unijom. Možda je preterano, ali izgleda da je fatum Evrope da u kriznim vremenima žene isplivaju kao lideri, posebno Nemice.

Poslednja prepreka koja se nalazi pred gospođom Fon der Lajen jeste afera "Fajzergejt“ koja čeka svoj rasplet. Ako se dokaže da poruke koje je razmenjivala sa direktorom "Fajzera“ nisu uticale na cenu i Ursula odluči da trči za predsednicu EK, onda će svi Evropljani Ursulu moći da zovu "tante“, onako kako su Nemci zvali Angelu Merkel "muti“.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ajmo sad malo desnije - zašto je to sad opet popularno
Desničarski pokret

Desničarski pokreti

06.12.2023. 16:00

Ajmo sad malo desnije - zašto je to sad opet popularno

“Glasno, glasnije“, stih dobro poznate pesme “Osmog putnika“ ovih dana, ali i meseci, Evropa peva u slobodnoj interpretaciji: “Desno, desnije, ja ne želim levije.“
Close
Vremenska prognoza
clear sky
19°C
11.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve