Više od 300 učenika i nastavnika oteto iz katoličke škole

Prethodno je Asocijacija javila da u jučerašnjoj otmici oteto 215 dece i 12 nastavnika.

Novi broj je saopšten posle provere i konačnog prebrojavanja, rekao je Bulus Dava Johana, predsedavajući Acocijacije za državu Niger, koji je juče posetio školu, prenosi agencija AP.

On je rekao da su napadači uhvatili još 88 dece koji su pokušali da pobegnu tokom napada.

Radi se i o dečacima i o devojčicama starim od 10 do 18 godina. 

U Nigeriji, najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji su česte masovne otmice, posebno posle slučaja otmice gotovo 300 učenica u Čiboku na severoistoku zemlje 2014. godine, koju su izvršili pripadnici ekstremističke grupe Boko Haram, prenosi Frans pres. 

Vlasti Nigerije nisu za sada saopštile koliko je dece oteto, a vlada te nigerijske države je naredila privremeno zatvaranje svih internata u toj oblasti.

Ova otmica dogodila se četiri dana posle otmice 25 učenika pod sličnim okolnostima u susednoj nigerijskoj državi Kebi, u gradu Maga koji se nalazi na 170 kilometara od mesta najnovije otmice.

Za sada nijedna grupa nije preuzela odgovornost za otmice a vlasti su saopštile da su taktičke jedinice raspoređene zajedno sa lokalnim ljudima u nastojanju da spasu decu.

Johana je opisao kao lažne tvrdnje vlasti te nigerijske države da je škola ponovo otvorena uprkos ranijem upustvu školama u tom delu savezne države Niger da se privremeno zatvore zbog bezbednosnih pretnji.

"Nismo dobili nikakvo uputstvo. To mora da je pokušaj da se prebaci odgovornost", rekao je on i pozvao porodice da ostanu "smirene" i da se mole. 

Otmice u školama definišu nesigurnost u toj zemlji, a oružane bande vide škole kao "strateške" ciljeve za privlačenje više pažnje. 

Nigerijski predsednik Bola Tinubu juče je otkazao najavljena putovanja izvan zemlje. Nigeriju će na samitu G20 u Južnoj Africi predstavljati potpresednik Kašim Šetima.

Dve otmice kao i napad na školu u Erukuu na zapadu Nigerije događaju se u vreme kada je američki predsednik Donald Tramp zapretio da će vojno intervenisati u Nigeriji zbog navoda o progonu hrišćana u toj zemlji. U Vašingtonu tu retoriku zastupaju konzervativni poslanici kao i udruženja za odbranu hrišćana.

Nigerija negira te navode ali je potvrdila da je u razgovorima sa američkom vladom oko saradnje po pitanju bezbednosti ukazujući da napadi pogađaju sve Nigerijce bez obzira na veru.