Vrh ledenog brega

Međunarodni monetarni fond objavio je podatak da će svetska ekonomija pretrpeti štetu od 12 triliona dolara usled promena koje je izazvala pandemija virusa Covid-19. Takođe, procena ove institucije je da će slabašne prognoze rasta razvijenih zemalja poput SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke... biti skoro prepolovljene u odnosu na prvobitne prognoze. MMF procenjuje da će biti potrebno bar dve godine da se autput globalne ekonomije vrati na nivo s kraja 2019. godine i pritom vrlo ozbiljno njegovi stručnjaci upozoravaju da vlade treba da budu naročito oprezne u svojim planovima koji se tiču smanjenja pomoći države posrnuloj privredi.

Mišljenja su da je neophodno da još neko vreme ova vrsta ekonomskih mera bude prisutna da bi se pokušala sačuvati radna mesta i koliko-tolika stabilnost. Prvu prognozu koju je MMF objavio u aprilu ove godine zabeležio je pad globalne ekonomije na nivou od tri odsto, a prema najnovijoj proceni očekuje se da će ukoliko se okolnosti drastično ne promene u odnosu na april, minus biti 4,9 odsto do kraja godine.

Međutim, u ovu prognozu MMF nije ukalkulisao mogućnost sve izvesnijeg drugog talasa na severnoj hemisferi. I pored ove optimističke prognoze, jasno je da su ekonomski pokazatelji daleko od onih od prošle godine. „Pandemija Covid-19 gurnula je ekonomiju u veliku recesiju, koja jeste zauzdala virus i sačuvala živote, ali isto tako postala i okidač za najveću ekonomsku krizu još od Velike depresije“ , izjavila je stručnjak iz MMF-a Gita Gopinat.

Kao jednu od posledica ovog fenomena ona tvrdi da će doći do ozbiljnog pada životnog standarda u više od 95 odsto zemalja u ovoj godini. U svom izveštaju MMF konstatuje da je kriza koju je izazvao Covid-19 prouzrokovala katastrofalan udarac na globalno tržište rada. Svaka od zemalja članica G7, koje predstavljaju skup industrijski najrazvijenijih država, u svojim procenama rasta bile su vrlo skeptične po pitanju prognoza do kraja godine. Ovo je kriza kao nijedna druga. Za ovakvu situaciju ne postoji presedan, tvrde stručnjaci MMF-a. Pad koji je prognoziran od minus pet odsto za ovu godinu je mnogo, mnogo ozbiljniji nego pad od 0,1 odsto koji je zabeležen 2009. godine i koji je predstavljao posledicu globalnog kolapsa bankarskog sistema koji je zabeležen krajem 2008. godine. Od te krize svetska ekonomija se oporavljala bezmalo četiri godine, iako nisu za poređenje i skoro je nemoguće izmeriti moguće koronine efekte 2020. godine, čije ćemo prave posledice osetiti za godinu ili dve, već sada sa pravom možemo reći da je ovo kriza koja će verovatno po svom obimu i efektima biti ubitačnija čak i od Velike depresije. Primera radi, ekonomija Velike Britanije je na dobrom putu da zabeleži pad od 10,2 odsto u 2020.

U proceni od aprila MMF je koristeći pokazatelje koji su u tom trenutku bili prepoznatljivi imao stav da će pad autputa Velike Britanije biti na nivou od 6,5 odsto u ovoj godini. Francuska i Italija takođe će zabeležiti pad BDP-a u visini od 12,5 do 12,8 odsto. Za ekonomiju Kine, odakle je virus i potekao i koja je uvela drakonske mere za njegovo zauzdavanje, očekuje se da će rast biti minus jedan u ovoj godini, dok za sledeću godinu MMF projektuje rast kineskog BDP-a od 8,2 odsto. Američki Volstrit je zabeležio dalji pad vrednosti akcija nakon što su vlasti priznale da im teško polazi za rukom da zaustave epidemiju. Indeks „Standard and Poors“ je pao za jedan procenat, dok su svi veliki benčmarkovi na evropskim berzama pali za dva odsto. Da situacija bude smešnija, ovaj pad indeksa evropskih berzi je delom uzrokovan najavom američkih vlasti da razmatraju uvođenje dodatnih carina na neke proizvode iz Evrope zbog notornog skandala sa proizvođačem aviona „Erbas“. Nervoza zbog neizvesnosti ekonomskih trendova u budućnosti prisutna je i na ostalim finansijskim tržištima. Cena nafte je ponovo u blagom padu, a kamatna stopa na američke državne obveznice je u porastu. Vrednosti akcija tri američka najveća avio-prevoznika – „Delta erlajnsa“ , „Amerikan erlajnsa“ i „Junajted erlajnsa“ u padu su od pet do šest procenata, a akcije kompanija koje se bave turizmom beleže dvocifren pad.

Evropska unija je sa druge strane izrazila zabrinutost zbog neadekvatnog i usporenog odgovora američke vlasti na širenje pandemije, te su kao moguću meru najavili zabranu ulaska američkim građanima u zemlje EU. Indija je pod sve većim pritiskom da otvori svoj vazdušni prostor za međunarodne transportne avione, nakon što su ih Sjedinjene Američke Države i neke evropske zemlje optužile da zloupotrebljavaju praksu repatrijacije i da na tome zarađuju. Ova praksa čiji smo i sami bili svedoci, a to je vraćanje državljana u svoje matične države organizovanim letovima, prema izjavama američkih zvaničnika zloupotrebljena je od indijskog nacionalnog prevoznika „Er Indija“. Prema tim navodima je prodavala karte na otvorenom tržištu za svoje letove, čak i putnicima koji nisu državljani Indije.

Indijska vlada je suspendovala međunarodni avio-transport 22. marta u okviru mera za borbu protiv širenja koronavirusa. U više navrata kineske vlasti nisu dozvolile evropskim i američkim avio- kompanijama da tzv. repartricioni letovi koriste njihove vazdušne luke i vazdušni prostor. Čak i ako mislite da je jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, američki predsednik Donald Tramp uspeo da izbegne štetne efekte ekonomske krize, varate se. Ubrzo nakon što je pandemija koronavirusa zatvorila sve hotele u SAD, Trampova organizacija je zatražila od svog dugogodišnjeg kreditora Dojče banke zastoj u otplati mesečnih zajmova. Kompanija predsednika Trampa u tom trenutku je dugovala nemačkoj banci više od 300 miliona dolara koji su bili vezani za projekte golf rizorta na Floridi i „Tramp internešenel“ hotela u Vašingtonu. Menadžment Dojče banke je izdao sledeću ponudu Trampovoj kompaniji: banka je spremna da odobri zastoj u plaćanju obaveza na određeni period, ali zajmovi moraju biti isplaćeni u potpunosti u kasnije dogovorenom roku, bez obzira na to kakve će posledice (s obzirom na to da se radi o ugostiteljskoj delatnosti) sam biznis pretrpeti u budućnosti. Banka nije pristala da snizi svoje kamatne stope, niti da otpiše deo obaveza. Prema onome što tvrde upućeni u poslovanje Dojče banke, ovakav aranžman je nuđen manje- više svim klijentima čiji su se biznisi našli u sličnoj situaciji.

Trampova kompanija je odbila predlog, a menadžment se izjasnio da je ponuda Dojče banke neadekvatna. Sa druge strane, menadžment banke je bio vrlo iznenađen da je Trampova kompanija odbila ovaj predlog, koji u svakom slučaju znači finansijsko olakšanje, ma kakvo ono malo izgledalo. Menadžment banke je naglasio da su čak i sa ovakvim predlogom Trampovoj kompaniji imali određene etičke rezerve, s obzirom na to da čine ustupak kompaniji koja je u vlasništvu predsednika čija administracija nadgleda rad banke. Ovo naravno nije prvi put da Trampova kompanija traži restrukturiranje svojih obaveza prema Dojče banci.

Godine 2008, u vreme ekonomske krize, kompanija je bila u zakašnjenju u otplati zajma kojim je finansirana izgradnja „Tramp internešenel“ hotela u Čikagu. Kompanija američkog predsednika je tužila banku okrivljujući ih da su izazvali finansijsku krizu, a argumentacija im je bila da je kriza bila akt Božje volje, te prema tome viša sila i da se u tim slučajevima ugovorne obaveze drugačije tumače. Ova tužba je na kraju završena poravnanjem, ali nekoliko godina Dojče banka nije sarađivala sa Trampom. Poslovni odnosi su ponovno uspostavljeni 2012. godine kada je banka pristala da finansira izgradnju golf rizorta na Floridi.

No, nije poslovanje sa Dojče bankom jedina stvar koja u ovom trenutku brine američkog predsednika. Prema najnovijim istraživanjima „Njujork tajmsa“ i Sijena koledža, demokratski kandidat za predsednika Džozef Bajden vodi za 14 procenata u odnosu na aktuelnog predsednika. Prema njihovom pulu, Bajden je na nivou od 50 odsto podrške, dok Tramp beleži rezultat od 36 odsto. Prednost Bajdenu po ovim istraživanjima donose „nebelački“ glasovi, glasovi ženske populacije, ali prvi put Bajden beleži značajnu podršku u tradicionalno republikanskim grupama koje više ne podržavaju Trampa, jer smatraju da je njegova politika odgovora na koronavirus neefektivna. Jasno je da je pandemija koronavirusa mnogo negativnije uticala na ekonomiju u prvoj polovini 2020. godine, nego što se to očekivalo, a sa druge strane oporavak je bio mnogo sporiji od očekivanog. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste da u svojim prognozama MMF sada priznaje da je neizvesnost njihovih predviđanja sada veća i da su procene koje se zasnivaju na nekim ključnim faktorima, poput socijalne distance koja postoji i koju nam je pandemija korone uvela u život i samim tim u ekonomiju, zatim smanjenje produktivnosti, primena mera sigurnosti na radnim mestima, u potpunosti promenile osnovni model ekonomskog ponašanja. MMF tvrdi da će i finansijski parametri i uslovi koji su bili olakšani usled intervencija vlada teško biti održivi u ovim okvirima. S toga ova institucija savetuje svim zemljama, uključujući i one za koje se čini da je pik zaraze prošao, da osiguraju da njihovi zdravstveni sistemi budu adekvatno opskrbljeni svim potrebnim materijalnim i ljudskim resursima i apelovali su na razvijene zemlje da omoguće siromašnijim državama pristup adekvatnim količinama vakcina u onom momentu kada one postanu dostupne.

"Tamo gde su restriktivne mere neophodne, ekonomske politike treba da budu zasnovane na tome da ublaže gubitke koje će pretrpeti stanovništvo, kao i da osiguraju mere koje će biti od pomoći kompanijama koje trpe posledice ovih mera. Tamo gde se ekonomije polako otvaraju pomoć treba da bude usmerena tako da postepeno stimuliše potražnju i da olakšava migraciju kapitala iz onih sektora koje je kriza najviše pogodila, ka onim koji pokazuju jasne znake ubrzanog rasta“, stoji u izveštaju MMF-a.

Ova organizacija se takođe obavezuje da će u predstojećem periodu dodatno razviti multilateralnu saradnju koja ostaje vitalna pretpostavka da se čovečanstvo izbori sa posledicama krize koja će najviše pogoditi najsiromašnije zemlje. Napredak koji je napravljen u borbi protiv ekstremnog siromaštva od 1990. godine do danas u potpunosti je doveden u pitanje. Pored pandemije, oni koji kreiraju politike moraće da rade na smirivanju malih ratova koji se vode oko tehnologije i trgovine i koji mogu mnogo da uspore oporavak svetske ekonomije od krize izazvane Covid-19 virusom.

Konstatujući da je u vreme pandemije registrovan rekordan pad u emisiji štetnih gasova na globalnom nivou, MMF predlaže vladama da implementiraju sve regulative vezane za klimatske promene i da pokušaju da u međusobnoj saradnji zadrže ovaj pozitivan ekološki trend.