Vrhovni sud SAD poništio Trampove carine, on najavio uvođenje novih "preko drugih zakona"

Sud je presudio sa šest glasova za i tri protiv da bi tumačenje Trampove administracije da sporni Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) zadire u ovlašćenja Kongresa i krši pravni princip "doktrine važnih pitanja", prenosi agencija Rojters. 

Ta doktrina zahteva da akcije izvršne vlasti od "ogromnog ekonomskog i političkog značaja" mora da jasno odobri Kongres. 

Vrhovni sudija Džon Roberts naveo je da Tramp "mora da ukaže na jasno ovlašćenje Kongresa" kako bi opravdao svoje tvrdnje da je ovlašćen da uvodi carine. 

"To ne može", dodao je sudija. 

Carine koje je Tramp postepeno uvodio i čije iznose je više puta menjao su mu bile važan ekonomski i spoljnopolitički alat, a one su značajno otuđile neke trgovinske partnere Vašingtona, uticale na finansijska tržišta i izazvale veliku ekonomsku nesigurnost širom sveta. 

Vrhovni sud je doneo presudu u pravnom sporu koji su podnele kompanije pogođene carinama i 12 američkih saveznih država. 

Predviđalo se da će Trampove carine tokom narednih desetak godina donositi milijarde dolara američkoj privredi, koja je već najveća na svetu. 

Američki Ustav daje Kongresu, a ne predsedniku, ovlašćenje da uvodi poreze i carine, a Tramp se umesto toga pozivao na poseban zakon IEEPA kako bi, bez odobrenja tog doma, uveo mere skoro svakom trgovinskom partneru SAD. 

IEEPA omogućava predsedniku da reguliše trgovinu u vanrednim situacijama na nacionalnom nivou, a Tramp je postao prvi predsednik koji je to za uvođenje carina, čime je pomerio granice izvršne vlasti. 

Tramp je ranije više puta navodio da su tarife koje uvodi ključne za ekonomsku bezbednost SAD, predviđajući da bi zemlja mogla da bude "bespomoćna i uništena bez njih". 

Tramp je u novembru rekao novinarima da bi se SAD bez njegovih tarifa "ostatak sveta smejao jer su godinama koristili tarife protiv nas i zloupotrebljavali nas". 

Ministar finansija Skot Besent i drugi zvaničnici administracije rekli su da će se Vašington pozvati na druga pravna opravdanja kako bi zadržao što više Trampovih tarifa. 

Trampova sposobnost da trenutno uvede carine na robu bilo kog trgovinskog partnera, pod okriljem nacionalne vanredne situacije, povećala je njegov uticaj na druge zemlje i dovelo do toga da brojni svetski lideri dolaze u Vašington kako bi osigurali trgovinske sporazume, koji su često uključivali obećanja o milijardama dolara investicija ili druge ponude poboljšanog pristupa tržištu za američke kompanije.

IEEPA se tokom istorije koristio za nametanje sankcija neprijateljima ili zamrzavanje njihove imovine, a ne za uvođenje carina, jer on ni ne pominje tu meru konkretno. 

Trampovo Ministarstvo pravde tvrdilo je da IEEPA dozvoljava carine tako što ovlašćuje predsednika da "reguliše" uvoz radi rešavanja vanrednih situacija.

Ukupni neto prihodi od carina u SAD dostigli su 195 milijardi dolara u fiskalnoj 2025. godini, koja se završila 30. septembra, prema podacima Ministarstva finansija SAD.

Tramp se pre oko godinu dana pozvao na IEEPA kako bi uveo tarife Kini, Kanadi i Meksiku, navodeći kao vanrednu situaciju trgovinu fentanilom i drugim vrstama narkotika.

Tramp je izjavio u Vašingtonu da je odluka Vrhovnog suda o ukidanju najvećeg dela carina koje je on uveo na uvozne proizvode "duboko razočaravajuća", i čak je optužio najvišu američku sudsku instancu da je potpala pod uticaj "stranog interesa", prenosi BBC.

Tramp na konferenciji za štampu u Beloj kući nije pružio nikakav dokaz za svoju tvrdnju da je Vrhovni sud SAD - u kojem veliku većinu čine konzervativne sudije - pod uticajem stranaca presudio da je on prekoračio ovlašćenja korišćenjem propisa o vanrednim situacijama i zadiranjem u carinske nadležnosti Kongresa.

Međutim, ukazao je da postoje metode da se uvedu carine koje su drugačije od onih protiv kojih se sud izjasnio. Najavio je uvođenje carina preko drugih zakona, i to "globalne carine od 10 odsto" na osnovu Zakona o trgovini iz 1974.

Izjavio je da će o tome potpisati uredbu koja će na snagu stupiti odmah.

Sudska odluka je doneta velikom većinom od šest prema tri. Protiv su glasala tri konzervativne sudije, Klarens Tomas, Semjuel Alito i Bret Kavano.

Za odluku su bili predsednik suda Džon Roberts, troje liberalnih sudija, ali i dvoje konzervativnih sudija koje je upravo Tramp predložio za te funkcije u svom prvom predsedničkom mandatu (2017-2021).

Liberalne sudije Tramp je nazvao "sramotom", a čestitao je na "snazi i mudrosti" sudijskoj konzervativnoj trojci koja ja glasala protiv odluke o ukidanju carina i svoja mišljenja izdvojio.

Rekao je da ga je sramota zbog toga što su "izvesni članovi suda (sudije) nisu imali hrabrosti da urade ono što je ispravno" za njihovu zemlju.

Tramp je istakao da je 2024. godine pobedio na izborima "sa milionima glasova" ali je dodao da su "ti ljudi nepodnošljivo glupavi i glasni", ne rekavši na koga misli, i nadovezao se na to sa rečenicom: "Mislim da se neke sudije plaše toga, ne žele da urade pravu stvar".

Istakao je da je sud, prema njegovom tumačenju, odlučio da on ne sme da "naplati nijedan dolar drugoj zemlji", pa je iskazao pretpostavku da je to učinjeno da se zaštite druge zemlje.

Tramp je međutim rekao da je njemu dozovoljeno da obustavi svaku trgovinu sa drugim zemljama i da im uvodi embargo. "Drugim rečima", precizirao je, "mogu da uništim trgovinu, mogu da uništim neku zemlju, al' ne mogu da im naplatim neku sitnu paru".