Za manje od trećine učenika u Hrvatskoj NDH je fašistička tvorevina

Oko 40 odsto mladih u Hrvatskoj zna kako se biraju ministri, a 57 odsto zna i ko je vrhovni zapovednik oružanih snaga, piše Jutarnji list.

Manje od polovine u stanju je da prepozna definiciju političke opozicije, a još manje - 42 posto - ih zna da se sadašnji premijer Hrvatske zove Andrej Plenković. Manje od toga (38 odsto) zna godinu održavanja prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj. Ipak, zato je za 45 posto njih upotreba pozdrava "Za dom spremni" na spomenicima i iz "Domovinskog rata" opravdana. Neopravdana je za samo četvrtinu ispitanika.

Ovi rezultati pokazatelj su rezultata istraživanja političke pismenosti učenika završnih razreda srenjih škola u Hrvatskoj koje su u martu sproveli istraživači sa Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu, Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu i GONG, na uzorku od 1122 učenika. 

Učenice pritom u manjoj meri nego učenici smatraju ZDS prihvatljivim pozdravom, a gledano regionalno, učenici iz Zagreba u odnosu na vršnjake iz ostalih regija (izuzev Istre, Primorja i Gorskog kotara) u manjoj meri opravdavaju upotrebu ustaškog pozdrava. 

Ratne teme

Iako se često govori o prevelikoj zastupljenosti ratnih tema u javnosti, mladi su po tom pitanju podeljeni: trećina ih se izjasnila da se u javnosti previše govori o "Domovinskom ratu", a približno isti postotak s time se ne slaže. Da se hrvatskim braniteljima trebaju ispuniti svi njihovi zahtevi, smatra 40 odsto učenika, dok Hrvate kao najveće žrtve ratova devedesetih vidi svaki drugi ispitanik. Više od 60 odsto učenika pred završetkom srednje škole veruje da je pobeda ostvarena u pravednom, legitimnom, odbrambenom i oslobodilačkom "Domovinskom ratu", a na tom tragu, 37 odsto ih smatra da Hrvatska nije izvršila agresiju na BiH. Kada je reč o Drugom svetskom ratu, samo trećina učenika pobedu u antifašističkoj borbi smatra temeljem državne suverenosti Hrvatske, ali treba reći da je svaki drugi ispitanik neodlučan po tom pitanju.

Kako Jutarnji list piše nešto manje od trećine učenika smatra NDH fašističkom tvorevinom, a njih više od polovine je neodlučno ili se ne želi opredeliti po tom pitanju. A po pitanju karaktera SFRJ, više od polovine ispitanika smatra da je ona bila komunistička diktatura. S druge strane, svaki drugi učenik vidi tu istu SFRJ kao politički moćniju i nezavisniju od volje velikih sila u odnosu na današnju Hrvatsku.

Poverenje u institucije

Autori istraživačkog izvještaja Nikola Baketa, Kosta Bovan i Jelena Matić Bojić navode da učenici završnih razreda nisu skloni promeni naziva ulica i trgova: oko polovine njih smatra da ne bi trebalo preimenovati ulice i trgove koji nose naziv Josipa Broza Tita, pripadnika ili simbola NOB-a, dok njih 40 odsto isto smatra za ulice i trgove koji nose imena simbola ili pripadnika NDH.

"U poređenju s istraživanjem političke pismenosti pre šest godina, učenici 2021. godine imaju niži nivo informisanosti, osim na pitanja o aktuelnoj vlasti, gde su ti uzorci  sada mnogo veći", navode istraživači. Pretpostavljaju da je pandemija doprinela vidljivosti članova vlasti, pri čemu zapažaju da učenici iz Zagreba imaju veće nivoe znanja od učenika iz svih ostalih regija kada je reč o razumevanju temeljnih političkih pojmova.

Na delu pitanja o poverenju u institucije i izvore informisanja pokazalo se da učenici najmanje veruju političkim strankama, pravosuđu, Saboru, Vladi, predsedniku Republike, televiziji i štampanim medijima. Većinsko poverenje kod mladih uživaju samo vojska i naučnici. Osrednje kod njih prolaze policija i verske ustanove.