OVAKO JE IZGLEDALA PROŠLA 2017.

Počela je 2017. godina u sudu, slobodom za Haradinaja, a završila se u sudu, presudom Mladiću i samoubistvom Praljka

Od pritvorenika do premijera
Nova 2017. godina počela je eksplozivno. Već 4. januara na aerodromu Bazel-Miluz, na istoku Francuske, uhapšen je Ramuš Haradinaj po poternici koju je za njim izdala Srbija. Posle sedam dana provedenih u pritvoru, pušten je da na slobodi, uz kauciju, sačeka odluku o izručenju koje je tražila Srbija. Tri i po meseca trajala je ta priča, sve dok 27. aprila Apelacioni sud u gradu Kolmaru nije odlučio da lidera Alijanse za budućnost Kosova oslobodi. Osim što su procenili da Srbija nije dala nove dokaze na osnovu kojih bi ga zadržali, jedan od razloga za njegovo puštanje bila je i procena da „ne bi imao fer suđenje u Srbiji". Nepuna dva meseca kasnije, koalicija oko Haradinaja pobedila je na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu. Krug je zatvoren 9. septembra novim Haradinajevim izborom za kosovskog premijera.

Neznanje i moć
Donald Tramp položio je zakletvu ispred Kapitol hila u Vašingtonu i tako i zvanično postao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. „Ovaj dan će biti upamćen po tome što je narod postao vladar zemlje", rekao je Tramp tog 20. januara i istakao da će Amerika, koja je, kako je rekao, vodila tuđe ratove i koja je učinila druge zemlje bogatim, biti na prvom mestu. A onda je krenuo cirkus. Trampovi najbliži saradnici menjali su se kao na traci. Početak njegovog mandata pratile su optužbe da su prste u američke izbore upleli ruski agenti. Tramp je istovremeno morao da se suoči i s pretnjama lidera Severne Koreje Kim Džong Una da je Amerika na nišanu njegovih balističkih raketa. Tramp, srećom, nije ostvario svoje najave da će bombardovati Koreju i Iran. Generalni utisak koji je ostavio jeste da se ponaša kao šarlatanska parodija na američkog predsednika, koja spaja moć i neznanje u zabrinjavajućoj meri. Takođe je delovalo da su se njegovoj pobedi više radovali u Srbiji nego u SAD.

Predsednički troskok
Aleksandar Vučić izabran je za novog predsednika Srbije. A do kabineta na Andrićevom vencu je došao „u dva-tri skoka". Prvo je ubedljivo pobedio na izborima 2. aprila, osvojivši već u prvom krugu 55,08 odsto glasova izašlih birača. Daleko iza sebe ostavio je Sašu Jankovića i Vuka Jeremića. A onda je, posle gotovo dva meseca, 31. maja položio zakletvu pred poslanicima Skupštine Srbije, da bi sve bilo zapečaćeno svečanim prijemom organizovanim za oko 5.000 zvanica u Palati „Srbija" 23. juna. Među brojnim gostima bili su predsednici Hrvatske i Crne Gore, Kolinda Grabar Kitarović i Filip Vujanović, sva tri člana Predsedništva BiH: Mladen Ivanić, Dragan Čović i Bakir Izetbegović, premijer Mađarske Viktor Orban, premijer Austrije Kristijan Kern, premijer Gabona Emanuel Isoze Ngonde, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, potpredsednik vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin, izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa Hojt Brajan Ji, potpredsednik Svenarodnog kineskog kongresa Đi Bingsjuen... Šest dana kasnije, Srbija je dobila i prvu ženu na mestu premijera, Anu Brnabić.

Srebrni košarkaši
Košarkaši Srbije ponovo su došli do srebrne medalje, nakon što je od njih u finalu Evropskog prvenstva u Istanbulu bila bolja Slovenija rezultatom 93:85. U veoma uzbudljivoj utakmici, Slovenija, predvođena Goranom Dragićem i Klemenom Prepeličem, tokom većeg dela meča je vodila, ali je Srbija u poslednjem kvartalu stigla do izjednačenja. To je prva medalja za Sloveniju u istoriji, a za nju je zaslužan i srpski trener Igor Kokoškov. Srbija osvaja svoju četvrtu srebrnu medalju od osamostaljenja 2006. godine. Iako su otišli s „trećim timom" zbog brojnih otkaza igrača, košarkaši Srbije ispraćeni su s pritajenom nadom da mogu i do medalje, mada je i prolazak u četvrtfinale doživljen kao uspeh. Kockice su se, ipak, tako složile da smo stigli do finala. Slovenci su, međutim, odigrali odlično i zlato je otišlo u Ljubljanu.

Haški novembar
Novembar je bio mesec haških presuda. Veliko finale Haškog tribunala, koji 31. decembra prestaje s radom, počelo je izricanjem prvostepene presude generalu Ratku Mladiću, koji je 22. novembra osuđen na doživotnu kaznu zatvora po 10 od 11 tačaka optužnice, pored ostalog i za genocid u Srebrenici. Krešendo je, ipak, usledio sedam dana kasnije, kada je Slobodan Praljak, jedan od šestorice hrvatskih lidera Herceg-Bosne, nakon što mu je pročitana presuda kojom je pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora u sudnici popio otrov. „Slobodan Praljak nije ratni zločinac. S prezirom odbacujem vašu presudu", rekao je on, podigao bočicu i popio otrov. Par sati kasnije saopšteno je da je preminuo. Tako je malo u zapećak pala presuda preostaloj petorici bosanskih Hrvata, kojom je potvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat, na čijem čelu je bio Franjo Tuđman, te da je Hrvatska izvršila agresiju na BiH.