NEREŠENI ZLOČINI: Nepoželjan svedok, ubistvo Vojislava Jekića, nekadašnjeg načelnika lozničke policije
Bivši načelnik lozničke policije tvrdio je da je Arkan uklonjen uz logistiku mafije i vrha tadašnje DB
Vojislav Jekić, nekadašnji načelnik lozničke policije, jedan od ključnih svedoka na suđenju za trostruko ubistvo u hotelu "Interkontinental" kada su stradali Željko Ražnatović Arkan, Dragan Garić i Milenko Mandić, likvidiran je 26. aprila 2006. godine u Novom Beogradu.
Jekić je sedeo u kafiću s prijateljima, posle nekog vremena se pozdravio s njima i krenuo ka svom automobilu. Dok je otključavao vrata vozila, s leđa mu je prišao napadač, ispod dukserice izvukao pištolj i zapucao. Prvi metak je promašio, ali su naredna dva hica pogodila Jekića. Kada je smrtno pogođen pao između svog i susednog automobila, ubica je pobegao kroz prolaz između stambenih zgrada. Jedino što su svedoci uspeli da uoče jeste da je ubica nosio crveni kačket i na sebi imao zelenu duksericu. Neposredno posle zločina stigla je policija ojačana psima tragačima, ali su oni bezuspešno pokušavali da otkriju trag uteklog likvidatora.
Prema informacijama štampe, u Jekićevom automobilu je pronađen svežanj dokumenata i više video-kaseta. Sadržaji su ostali nepoznati. Pojedini Jekićevi poznanici navodno su pričali kako je Jekić bio u kontaktu s Tribunalom u Hagu i spremao se da svedoči o zločinima u BiH, gde je i sam dugo bio. "Od iskaza Jekića strahovali su oni koji su činili ratne zločine a nije ih stigla ruka pravde", izjavio je advokat i Jekićev prijatelj Duško Tomić, napominjući i da je Jekić strahovao i od Andrije Draškovića kojeg je optužio za umešanost u ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.
Bivši načelnik policije u Loznici na suđenju za ubistvo u "Interkontinentalu" govorio je o umešanosti tada prvog čoveka Državne bezbednosti Radeta Markovića i pojedinih funkcionera DB-a, kao i Andrije Draškovića. Prema njegovim tvrdnjama, Marković je organizaciju Arkanovog ubistva poverio Andriji Draškoviću, koji je posao zabrljao. Zbog svojih izjava otišao je u Republiku Srpsku, ali je i napisao izjavu o ovom ubistvu i overio je u sudu u Zvorniku 2000. godine.
Za zločin u "Interkontinentalu" osuđeni su samo izvršioci - Dobroslav Gavrić, Milan Đuričić Miki i Dragan Nikolić Gagi. Na izricanju presude sudija Dragoljub Đorđević je naveo da je "veće svesno da presudom nije potpuno rasvetljen događaj", odnosno da nisu otkriveni nalogodavac i motiv ubistva. "Mi smo sudili na osnovu optužnice, a optužnicom nije ni traženo više od onoga što je urađeno."
U Jekićevoj overenoj izjavi o zločinu između ostalog piše:
"Dana 15. januara 2000, na mobilni telefon pozvao me je Milan Đuričić kog dosta dobro poznajem i pitao me da li može za pola sata da me vidi. Rekao sam da nema problema. Ispred ulaza moje zgrade čekali su me Miki i Dragan Nikolić Gagi, kojeg sam takođe poznavao, ali sam ga ređe viđao. Gagi je odmah rekao: 'Imali smo mali problem, treba nam tvoja pomoć... Dobar drug je upucan i sada je u toku operacija. Čim se završi, moramo ga prebaciti u bolnicu u Bijeljinu'. Rekao je da ovde nema lekova. Pitao sam kako se zove taj drug i gde se dogodilo upucavanje. Rekao je: 'Tu je došlo do svađe u saobraćaju, druga je strana pobegla, a on se zove Dragan Glišić'. Kazao sam da ne dolazi u obzir nikakvo pomeranje, da vidimo o kakvoj se povredi radi. Rekao sam im da se čujemo sutra, trebaće i oni da daju izjavu, pa ako ne bude opasna povreda, pomoći ću im. Dogovorili smo se da se čujemo ujutro...
Na povratku u stan pozvao me načelnik OUP-a Mali Zvornik i rekao da je bio atentat na Arkana. Sutradan sam dobio informaciju da se u bolnici nalazi Dobrosav Gavrić, a ne Dragan Glišić. Tražio sam Mikija na mobilni, bio je van dometa. Dobio sam ga tek negde oko 12 sati, dogovorili smo se da se odmah vidimo. Pitao sam ga: 'Što vi mene sinoć lagaste i gde je Gagi?' Rekao je da je otišao sinoć sa Andrijom Draškovićem u Beograd. Kod mene se nije još formirala sumnja njihove povezanosti sa slučajem u 'Interkontinentalu'. Rekao sam mu kada se vrati iz Bijeljine da mi se javi. Prošlo je po podne i veče, ali nije se javljao.
Sutradan ujutro pozvao me je na mobilni general Dragan Ilić. Pitao me je da li sam ja u toku u vezi s prijemom povređenog koji se nalazi u bolnici. Rekao sam da nisam i da ću se za nekoliko minuta javiti specijalom. U razgovoru sam Iliću rekao da mi je ovo čudno i da bi ovo lice moglo imati veze sa 'Kontijem'. Rekao mi je: 'Moguće je. Nemoj da se šta dogodi.' Dao sam naređenje da se duplira obezbeđenje u bolnici i da se uzmu duge cevi... Mikija sam uporno tražio na mobilni. Nije bio u dometu. Dobio sam ga negde posle 12 sati. Tražio sam da se vidimo. Rekao je da je preko, da čeka neki lek iz Slovenije koji je neophodan. Pitao sam gde se nalazi, a on mi je odgovorio: 'Dobro, dolazim ja kod tebe.' Sedeli smo i pričali. U jednom trenutku obratio sam mu se najozbiljnije, podsetio ga na neka moja ljudska činjenja prema njemu. Pitao sam ga da li sve ovo što ima veze sa 'Kontijem'. Oborio je glavu i teško izgovorio: 'Pa, ima.' Bio sam iznenađen. Miki mi je rekao da u Beogradu nema nikakve frke i da se Andrija čuje svakih pet minuta sa Radetom Markovićem.
Išao sam četiri puta kod generala Ilića. Kada sam rekao da znam ko je ubica, nije se puno iznenadio... Sa Mikijem se izgubio kontakt. Rekao sam Iliću da imam informaciju da su on i Gagi u Republici Srpskoj.
Koliko dugo poznajem neke učesnike u ovom slučaju napisao sam u izjavi u gradskom SUP-u na pet i po strana i potpisao. Kada sam to pisao, insistirali su da ne pominjem ime Andrije Draškovića. Zbog svega što se događalo ja sam napustio teritoriju Srbije, želja mi je da se suočim s njima javno pred institucijom. Mihajlu, sinu pokojnog Arkana koji je došao kod mene s molbom da sazna istinu o smrti svog oca, dao sam jednu izjavu na video-traci."
NE PROPUSTITE:
NEREŠENI ZLOČINI: Nacionalno prosvetljeni batinaš Bata Trlaja
NEREŠENI ZLOČINI: Pogubna filozofija „neobičnog smrtnika”, ubistvo Baneta Grebenarevića
NEREŠENI ZLOČINI: Loš izbor „dobrog dečka”
NEREŠENI ZLOČINI, UBISTVO ZORANA ŠIJANA: Licitiranje sa imenima ubica
NEREŠENI ZLOČINI, GORAN VUKOVIĆ: Pod senkom ubistva u Frankfurtu
NEREŠENI ZLOČINI: Likvidacija džudo klana
NEREŠENI ZLOČINI: Lažne najave rešenja ubistva inspektora Dragana Radišića
NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo Harisa Brkića, tiho smaknuće velikog sportiste
NEREŠENI ZLOČINI: Teranje pravde s drogom i policijom
NEREŠENI ZLOČINI: Uklanjanje “pozitivne” mafije
NEREŠENI ZLOČINI: Balansiranje između policije i kriminala
NEREŠENI ZLOČINI: Nestanak pokajnika – slučaj Ise Lere Džambe
NEREŠENI ZLOČINI: Fudbal je bio rizično zanimanje – ubistvo Branka Bulatovića
NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe, istragu su vodili kriminalci
NEREŠENI ZLOČINI: Svedok koji nije progovorio – likvidacija Momira Gavrilovića
NEREŠENI ZLOČINI: Sumnjiva smrt sudije Simeunovića
NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, ozbiljna istraga nije ni vođena
NEREŠENI ZLOČINI: Živorad – Žika Petrović, čuvar tajni o iznetom novcu
NEREŠENI ZLOČINI: Tri decenije ni traga ubicama Radojice Nikčevića
NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo RADOVANA STOJČIĆA BADŽE- Između terorizma, šverca cigareta i osvete
NEREŠENI ZLOČINI: Zoran Todorović – ubistvo koje je neobično brzo zaboravljeno