Vesti
14.02.2025. 15:40
Vesti
16.02.2025. 00:41
Marko R. Petrović
Ognjen Gogić
Da li Kurti prelazi u opoziciju, šta čeka Srpsku listu, da li će se formirati ZSO... pitali smo politikologa
Albin Kurti je, očekivano, dobio manje glasova na tek održanim kosovskim izborima. Činjenica, ipak, jeste da je njegovo Samoopredeljenje i dalje najjača politička stranka, ali ovog puta bez mogućnosti da samostalno formira vladu.
Da li će uopšte pokušati da uz pomoć drugih albanskih partija ili uz pomoć manjinskih zajednica oformi većinu u skupštini, ili će se povući u opoziciju, i šta ovi izbori znače za kosovske Srbe za "Ekspres“ govori politikolog Ognjen Gogić.
"Još čekamo da vidimo kada se prebroje glasovi, pošto tek treba da se uključe glasovi iz dijaspore. Očekuje se da će oni podići Kurtija, ali ne znamo koliko. Zašto to govorim? Zato što je relevantno da li će on, recimo, da dobije toliko mandata da može da formira vladu sa manjinama. Kada kažem manjine, mislim na manjinske zajednice koje imaju deset poslaničkih mesta. Jedno pripada Gorancima, oni neće sa Kurtijem ići, oni su uz Srbe. Znači, ima devet mandata faktički, i možda Nenad Rašić bude deseti, ako uđe. Matematika je takva. Prva opcija koju bi Kurti hteo jeste da on formira vladu sa manjinama, ali kako stvari stoje, to verovatno neće biti moguće“, kaže Ognjen Gogić, politikolog, na početku razgovora za "Ekspres“.
Njemu je potreban 61 mandat, a sada mu predviđaju 47-48 mandata.
"Kažu da može do 50 da ode ako dijaspora bude u velikoj meri za njega. Ali, to opet nije 61. Tako da onda tu postoji opcija da uzme nekog iz opozicije. To, iskreno, jedino vidim da može da bude Haradinajeva koalicija, gde Fatmir Ljimaj ima par poslanika, ili koaliciju u celosti. Ali, mislim da on to neće hteti. Mislim da neće hteti da sada skrpi kako zna i ume to, već će pustiti da opozicija proba da formira vladu, a da se onda ide na nove izbore ako to ne uspe. Ili da se formira nova vlada, koja bi bila nestabilna, pa da se posle njenog pada ide na nove izbore na kojima bi se on vratio na vlast.“
Da se vrati kao veliki pobednik?
"Da. Da ih pusti da se razlupaju, pošto su oni generalno imali takva iskustva i ranije. Ono što razlikuje njegov prethodni period jeste to što je ta vlada bila stabilna, trajala je četiri godine. To nikada na Kosovu nije bilo. Ranije koalicije su pre ili kasnije padale. Nije zadovoljan rezultatima ni on, a ni opozicija, da se razumemo. Ali, on neće po svaku cenu da proba da namakne većinu. To hoću da kažem. Tako da mislim da je ona druga opcija verovatnija, a to je da tri opozicione koalicije PDK i LDK i Alijansa probaju da formiraju vladu. Njima će za to, kako stvari stoje, trebati isto zajednice, znači devet ili deset njih.
I onda je pitanje samo za srpsku zajednicu da li će deset mandata imati samo Srpska lista ili da li će onda moći samo sa Rašićem pošto će oni pre hteti sa Rašićem nego sa Srpskom listom. Ali, ako deset mandata bude pripalo Srpskoj listi, pitanje je da li bi hteli sa njom da prave koaliciju, ili da im ona samo delegira ministra. To su sve neke nepoznate, ali ja bih ipak rekao da ni te tri stranke neće hteti zvanično da budu u koaliciji sa Srpskom listom, ako ne budu morale.“
Zašto?
"Zato što je to dosta nepopularna stvar. Tu bi onda Kurti imao zicer. On bi njih prozivao da su oni na vlast doveli Srpsku listu koja je teroristička organizacija i slično. Ja mislim da će ove tri stranke probati da uzmu zajednice i da uzmu Rašića ukoliko on uđe u parlament i to im je dovoljno za većinu.“
Vesti
11.02.2025. 19:35
Izbori na Kosovu: Da li počinje "smena epoha“?
Vesti
11.02.2025. 16:43
Koliko je birača iz dijaspore glasalo na izborima na Kosovu
U Beogradu tvrde da je Srpska lista osvojila svih deset mandata.
"Evo, baš sada sam čitao izjavu Dragiše Milovića da se događa prekrajanje. Oni su to objavili pre zvaničnih potvrda. Još se broji, još stižu glasovi. Sada, kako stvari stoje, po podacima CIK-a, oni imaju devet mandata. To uvek može da se promeni.“
Šta je, ako možemo da govorimo o tome, za Srbe bolja opcija. Kurti sa nekim ili...
"Sada se Kosovo vraća u period one parlamentarne nestabilnosti, kada zapravo ne postoji više tako dominantna većina i oni će proći kroz to što su prolazili i ranije. Iskreno rečeno, čekam prevremene izbore, možda u narednih godinu dana. Važan faktor u igri su izbori za predsednika, zato što se on bira u parlamentu. Za to je potrebna dvotrećinska većina. Ako se ne izabere predsednik, onda se raspušta parlament. A ako Kurti, recimo, ostane u opoziciji, može da blokira izbor predsednika. Tako da mislim da su novi izbori neminovni u nekom narednom periodu.
E sada, kada je reč o Srbima, naravno da mislim da je najbolje da Kurti bude u opoziciji. Sve ove druge stranke imale su premijere tokom poslednjih 15 godina, Haradinaj, Tači, Isa Mustafa, i svi su bili manje agresivni, povoljniji, da tako kažem, za Srbe. Niko nije bio toliko agresivan, toliko ofanzivan prema Srbima kao Kurti. Za Srbe uopšte nema dileme da je bolje da ostane opozicija. I pri tom, ne samo što su oni tako tolerantniji, umereniji su ljudi, a drugo, što će imati malo nestabilniju vlast i neće moći toliko da se bave srpskim sredinama, moraće da se bave sobom.
I treće je to što su oni mnogo osetljiviji na ono što dolazi spolja kao reakcija međunarodne zajednice. Oni neće hteti tu baš da rizikuju da pogoršavaju odnose sa Zapadom zbog Srba, to njima nije vredno toga. Apsolutno su povoljniji. Najbolja bi bila varijanta kada bi Srpska lista bila deo te koalicije. Pretpostavljam da bi se ona angažovala da traži neka prava i neke ustupke za Srbe, ali to je malo verovatno. Znači, najbolje bi bilo ako Srpska lista bude deo koalicije koju bi činila opozicija, a druga najbolja opcija bila bi da zapravo opozicija formira vladu.“
Da li je to, da kažemo, možda bolje kratkoročno, ako pretpostavimo da će u nekom narednom izbornom ciklusu Kurti da pobedi, ukoliko ova vlada bude nestabilna i ne uspe da izdrži pun mandat?
"Da, na kratke staze u datim okolnostima jeste bolje. Ali, jednostavno mislim da Kurtijevo vreme na Kosovu nije prošlo. On je nezgodan i u opoziciji, ali dugoročno gledano jeste cilj da se pacifikuje taj albanski nacionalizam. Mada, mislim i da promene koje su nastupile u Beloj kući, generalno, i dolazak Trampa, imaju psihološki efekat na Albance. Čak ni Kurti neće sada da bude toliko svojeglav. Ipak je on bio Bajdenov čovek, to se pokazalo. I mislim da neće biti baš toliko svojeglav, čak i da je na vlasti.“
Za same građane srpske nacionalnosti šta predstavljaju ovi izbori na Kosovu? Koliki je bio odziv Srba uopšte?
"Po onome što vidim, mislim da je manja izlaznost nego na prošlim parlamentarnim i lokalnim izborima 2021. godine. U velikoj meri su došli ljudi iz centralne Srbije, i njih je to izvuklo. Bio je organizovan dolazak Srba iz centralne Srbije i nisu ih ometali. To je podiglo izlaznost. Ja mislim da Srbi, generalno, ništa ne očekuju, da njih ne zanimaju kosovske institucije, nikada ih nisu ni zanimale, a posebno sada jer su prosto imali posebno loše iskustvo poslednjih nekoliko godina. I niko ne očekuje da neko uđe u institucije pa da se sada bori kroz institucije. To nikoga više ne zanima. Niti je na tome Srpska lista dobila glasove.
Srpska lista dobila je glasove na tome što je rekla – mi smo veza sa Srbijom. Njima je Srpska lista, zapravo, saopštila da ona garantuje da će te veze sa Srbijom da opstanu. Jer, sve vreme Kurtijeva poruka bila je – ja izbacujem Srbiju sa Kosova, njene preostale institucije, koje su Srbima vitalne za opstanak. Onda je Srpska lista rekla – ne, Srbija je tu preko nas i ona je na neki način garantovala da će da se nastavi sa nekim primanjima, plate, penzije, socijalna davanja, da će da ostanu institucije koje ima Srbija – obrazovanje, zdravstvo... Ona je na neki način bila glasnogovornik Beograda, oni su zapravo za to glasali. Da Srbija ostane u njihovim životima. E sada, kada bi Srpska lista rekla – mi ćemo da uđemo u kosovske institucije, pa se borimo za manjine, za prava Srba na Kosovu... To nije bila njihova poruka. Oni su pojačali vezu sa Srbijom na taj način i očuvali je.“
Tako da uopšte nema moguće saradnje između Kurtija i Srpske liste. To su dva pola.
"Između ta dva aktera apsolutno nema. Oni se na neki način i slažu. Kurti je rekao – Srpska lista je Srbija, a ja neću Srbiju na Kosovu, pokušaću da je eliminišem. Oni kažu – mi smo Srbija i ostaju kao Srbija ovde.“
On je na tome gradio i svoju politiku, iako Kosovo ima mnogo većih problema što se tiče same unutrašnje organizacije, korupcije, itd.
"Najveći broj Albanaca uopšte i ne zanimaju te srpske sredine. To je bilo zanimljivo Albancima iz južne Mitrovice. Njima je to značilo što se Severna Mitrovica vodi drugačije, što više Albanaca ima tamo, više dolaze. Ali, većinu Albanaca dole po dubini Kosova to uopšte ne zanima. Apsolutno su imali preče stvari. Ali, opet je uspeo da ih mobiliše nacionalistički. Opet je uspeo da kroz te akcije podigne nacionalnu strast i da na taj način dobije glasove.“
Ali, dobio je znatno manje nego prethodni put, oko 10 odsto manje.
"Da, znatno manje. Ali on je prosto postavio visoko lestvicu. Svi sad to predstavljaju kao njegov poraz. Nije to poraz, 40 odsto je savršen rezultat. Svako može da se nada tome. Nego je on postavio visoku lestvicu prošli put, ono je bilo nerealno koliko je dobio. Sad ima znatno manje, ali daleko od toga da je loše.“
Rekli ste da su opozicione kosovske stranke trenutno manje otporne na pritiske iz inostranstva.
"Odnosno da su podložnije pritiscima. Prijemčivije su za ono što dolazi sa Zapada, kao poruka.“
Da li bismo, u slučaju da oni formiraju vlast, možda mogli da očekujemo i formiranje Zajednice srpskih opština?
"Mislim da možemo da očekujemo to da oni upute Nacrt statuta Ustavnom sudu, o tome se govori. Neće oni da pohitaju da formiraju Zajednicu, ali će verovatno pokušati da umire Zapad time što će da urade neke minimalne ustupke, naprave neke korake... Ali da oni sada krenu da rade na tome, prvo će im reći da moraju se promene vlasti u severnim opštinama. Ima mnogo prethodnih koraka, prethodnih radnji koje treba da se obave pre nego što se krene sa formiranjem Zajednice i tu oni mogu da se vade, da kupuju vreme. A ako budu imali Kurtija u opoziciji, on bi bio toliko jak da bi ih blokirao. Mislim da se ne bi usudili da idu ozbiljnije sa tim jer znaju kako bi prošli sa njim u opoziciji. Oni bi i kupovali vreme, ali ne bi formirali Zajednicu.“
Kada govorimo o opštinama na severu, šta će se tu dešavati što se tiče lokalne vlasti?
"Na Kosovu predstoje redovni lokalni izbori u oktobru. Tamo su lokalni izbori fiksni, svake četiri godine. Šta to znači. To znači, recimo, ako imate prevremene izbore, onda mandat nove vlasti ne traje četiri godine nego do tih redovnih lokalnih izbora. Srbi mogu da povrate vlast u četiri opštine sada na ovim redovnim lokalnim izborima, oni su neminovni. Mogu da izaberu gradonačelnike iz srpskih zajednica i to je prilika da se smeni vlast.“
Vesti
10.02.2025. 08:08
Vučić: "Srpska lista osvojila svih 10 mandata". Kurti: "Mi smo prvi"
Kako će to da se odrazi da kažemo, na ukupnu kosovsku sliku?
"Mislim da Priština neće da ometa taj proces nužno, mada će verujem, albanske stranke sa Bošnjacima da probaju da poremete planove. Boriće se za opštine, to je sigurno. Uspeli su da promene prebivališta određenog broja ljudi, da povećaju broj Albanaca i Bošnjaka u tim opštinama, i oni će probati da se bore da preuzmu tu vlast. Rekao bih da su moguće neka iznenađenja u tom pogledu. Ali bi, ako bi se vratili gradonačelnici Srbi, bilo malo relaksiranije na severu.“
Jedna od stvari koja je obeležila prethodnu godinu, prethodni period, jeste totalno preuzimanje institucija nad kojima je neku kontrolu imao Beograd.
"Njihovo zatvaranje, zapravo.“
Da li tu može nešto da se promeni?
"Ne, to je svršen čin. To je gotova stvar. Bilo ko da dođe na vlast, neće reći – vratiću Srbiju na Kosovo. Postoje još zdravstvo i obrazovanje, naravno, to niko još nije ni dirao, a valjda i neće. Postoji još poneka institucija... Da ne dajem sad nekome ideje. Neće niko da dođe i da kaže – vraćamo to. To nema šanse da se desi. Tako da je taj posao Kurti završio za sve njih. Jedino što može da se desi, recimo, postoje ljudi koji obavljaju posao od kuće, na primer. Možda ih neće više niko dirati. Možda će se, iako znaju da rade od kuće, praviti da ne znaju. Možda neće biti baš lov na te preostale zaposlene i institucije, ali da se one vrate ponovo, to ne.“
Kurti je bio Bajdenov čovek. Kako će se izbor Trampa reflektovati na Kosovo? I hoće li Kosovo biti negde u vrhu Trampove agende?
"To ja ne znam. Zato što se niko nije oglasio iz Trampove administracije, niko nije dao nekakav nagoveštaj da bi njima Kosovo i dijalog bili tema. Vidite ovu vest da je Grenel dobio neku novu funkciju. On se zapravo više neće baviti specijalnim misijama. Ja čak mislim da je on za ove tvitove koje je pisao bio bukvalno plaćen iz Srbije kao srpski lobista, ili možda albanski. Da je radio kao lobista, a ne kao funkcioner. On jeste lobista, tu nema šta. Niko od njih nije nagovestio da bi se bavili Kosovom.
Međutim, Trampova administracija ima psihološki efekat na Kosovo, to je čak važnije. U njegovoj administraciji su dva premijera oborena. Prvo Haradinaj, pa onda Kurti. I oni znaju da je on buldožer, da kada nešto kaže, to mora da se ostvari. I ja mislim da niko na Kosovu ne želi da rizikuje da Tramp bude redar, da prave neke incidente pa da onda Srbija reaguje i da onda Tramovi ljudi kažu – da vidimo šta se dešava.“
I da dođu u opasnost da budu počišćeni.
"Da, da. Psihološki momenat postoji. Na primer, ovo što se desilo sa USAID-om, što je dao ogromne pare na Kosovu, mnogo veće nego u Srbiji. Dobro, tu nije bilo targetirano Kosovo, ali su svesni da Tramp može da se povuče, kako se povukao iz Avganistana, na primer. I oni neće da rizikuju da stvaraju krize, pa da onda američki vojnici intervenišu, i da Tramp kaže – šta će moji vojnici tu uopšte. I da onda povuče vojsku i da prekine programe naoružavanja, treninge kosovske vojske... Tako da će biti mirniji, niko neće hteti da iskušava.
Kada sam rekao Bajdenov čovek, to može da zvuči grubo, ali Kurti je bio na konvenciji Demokrata. Kurti je pao sa vlasti za vreme Trampa da bi se vratio za vreme Bajdena. Sve vreme su se Bajden i Kurti poklapali na vlasti. Recimo, Netanjahu i Zelenski su primer. Svi kažu da je Bajden bio popustljiv prema svojim saveznicima i zato su oni terali svoje. Tako je i Kurti radio u mikrosredini. Kao što je Tramp uspeo da zauzda i Netanjahua i Zelenskog, tako i Kurti nema čemu da se nada. On je bio Bajdenov čovek, zato što ga je Bajdenova administracija blagosiljala i bila tolerantna prema njemu, gledala ga kao svog saradnika. A Tramp ga ne bi tako gledao.“
Još jedna bitna stvar se dešava, a to su nemački izbori. A koliko znam, Kurti je bio prilično dobar sa Nemcima. Da li bi promena nemačke vlade mogla da utiče i kako?
"Ja mislim da može. To je bila teorija sa terena, da je za akcije koje je Kurti sprovodio imao podršku Nemačke. Znači, Bajden je to tolerisao, a Britanci i Nemci su, zapravo, to podržavali.“
Govorim o preuzimanju srpskih institucija.
"Da. O svim ovim akcijama, ukidanju dinara, o pokušaju uvođenja carina... Za sve što je radio imao je njihovu podršku. U Nemačkoj, koliko sam ispratio, očekuje se da desnica jača CDU i AFD, koji ima generalno antimuslimansku poziciju. Sigurno u njima ne mogu imati saveznike. Sa druge strane, CDU je u partijskim odnosima sa LDK-om oni su centar desno. Ako bi se CDU vratio u Nemačkoj, onda Kurti opet ne bi imao saveznika, kao što ga je imao u socijaldemokratama u Nemačkoj. CDU ima svoj izbor, to je LDK, i on bi otvoreno podržao LDK. A drugo, dolaze ovi radikalni desničari, neonacisti, koji tek neće da podržavaju muslimane na Balkanu. Gubi se uporište. “
Videćemo da li će to da ima nekog efekta na terenu.
"Ako vidite da više nemate saveznika, da nemate one koji vas podržavaju, prosto nećete da rizikujete. To je psihološki, neka samocenzura. Tako to deluje.“
Dakle, ko god da dođe na vlast na Kosovu, da li će to da ostane Kurti ili će da dođe sadašnja opozicija, biće malo oprezniji nego što je bio Kurti do sada?
"Zbog Trampa će biti oprezniji. Zbog Nemaca, recimo, ako dođe koalicija LDK i PDK na Kosovu, a CDU u Nemačkoj, oni će imati bolje odnose. Ali opet, to nisu stranke koje će da sprovode neke dosledne akcije. Neće imati politiku da idu kao đonom. Oni neće radikalizovati. A Kurti, ako se vrati, on će manje radikalizovati jer nema više podršku ni Amerikanaca ni Nemaca za te stvari.“
Komentari
