Intervju

Aleksandar Cvetković: "Obnova Srpskog pokreta obnove"

Posle pune 34 godine književnik i političar Vuk Drašković, jedan od simbola srpske političke scene u prethodne tri decenije, nije više na čelu Srpskog pokreta obnove.

Nakon, za javnost iznenađujuće Draškovićeve ostavke, za novog predsednika Srpskog pokreta obnove izabran je Aleksandar Cvetković, dosadašnji direktor stranke.

Za 23 godine, koliko je član Srpskog pokreta obnove, Aleksandar Cvetković prošao je sve faze, od običnog člana, preko potpredsednika Opštinskog odbora Voždovac, direktora stranke, do predsednika, a u intervjuu nedeljniku “Ekspres“ otkriva koji će mu prvi koraci biti kao novog lidera SPO-a i kojim će putem nekada velika stranka u budućnosti ići.

Kakav je osećaj nakon gotovo tri i po decenije na čelu SPO-a naslediti Vuka Draškovića?

“Najiskrenije, pomešana su mi osećanja. Gospodin Vuk Drašković je politički obeležio najteži i najznačajniji period u mom životu i bilo je časno biti na toj strani tokom godina borbe protiv režima Miloševića i Šešelja. Imao sam čast i da od 2007. kao saradnik gospodina Draškovića i funkcioner stranke budem u svakodnevnom kontaktu sa njim. Svakako će biti veoma veliki i uzbudljiv zadatak da ispišemo dane, mesece i godine neke buduće istorije SPO-a. Dosadašnji život stranke predvođene Vukom Draškovićem traži mnogo energije na očuvanju tradicije, ideala i programskih ciljeva nekada veoma snažne i uticajne stranke i približavanju naše politike novoj generaciji građana Srbije. Podrška koju mi tokom prethodnih dana upućuju porodica, prijatelji, članovi i simpatizeri SPO-a budi u meni osećaj da sam prihvatanjem ove životne uloge započeo veliki posao. Pa, ajmo polako.“

Da li Vas je Vuk nešto savetovao pre preuzimanja funkcije predsednika i da li ste bili iznenađeni što baš Vi postajete prvi čovek SPO-a?

“Svi koji me znaju znaju da sam član SPO-a postao onda kada je delovalo da se sve raspalo i da je tada ući u tu stranku bilo isto kao i priključiti se vojsci generala Mihailovića 1944. Znaju i da se nikada nisam borio za političke funkcije, ali i da se politikom zaista bavim od mladalačkih dana. Iznenađenje predlogom da budem kandidat za predsednika stranke traje i posle izbora. A ipak sve više preovlađuje osećaj da mi je pripala velika čast da uradim sve što mogu da SPO obnovi prvo sebe, a zatim i da ponudi rešenja građanima Srbije. Što se saveta osnivača i, mogu slobodno reći, istorijskog predsednika SPO-a tiče, zadržaću ih za sebe. Samo mogu da kažem da to što sam u svakom momentu mogao, a siguran sam da ću moći i dalje, da mu se obratim za savet i oslonim na njegovo višedecenijsko iskustvo, uverava me da smo svi zajedno u SPO-u pokrenuli veoma značajne procese osvežavanja i ozdravljenja srpske političke scene.“

Ko je Cvetković?

Aleksandar Cvetković rođen je 1977. godine u Beogradu. Završio je Osnovnu školu “Janko Veselinović“ i Jedanaestu beogradsku gimnaziju, kao i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Govori engleski jezik, a služi se nemačkim i francuskim. Oženjen je i ima dvoje dece.

Šta će biti Vaši prvi koraci kao predsednika Srpskog pokreta obnove?

“Konsolidacija stranke i nešto što nazivam obnovom Srpskog pokreta obnove. Moram obići dobre ljude širom Srbije, čuti šta su njihove ideje, predlozi, osigurati neometano funkcionisanje stranačke infrastrukture i pokušati da u što kraćem periodu Srbiji pokažem koliko normalnih, sposobnih, vrednih ljudi želi da mi pomogne u ostvarivanju zacrtanih ciljeva.“

U javnosti već duže vreme vlada uverenje da je SPO postala stranka od svega “nekoliko članova“, da brojni opštinski odbori po Srbiji više ne funkcionišu... Koliko danas SPO ima članova?

“Svakako da već decenijama svaki član SPO-a ima nezahvalnu ulogu da ljudima koji ga viđaju, poznaju, pričaju sa njim, druže se... mora da objašnjava da on takav zaista postoji. Da pored njega koga znaju, takvih, svakako postojećih žena i muškaraca, dobrih ljudi, članova SPO-a ima širom Srbije... Naravno, vreme je učinilo svoje. Mnogi su posustali, odustali, a najtragičnije je što mnogi nisu više uopšte među nama. Nedostaju nam svakoga dana, ali nam baš oni i sećanje na njih daju snagu da ne odustanemo. I nećemo odustati ma šta bilo ko mislio i čemu god se mnogi nadali. Između mnogih novih, svežih ideja, verujem da ćemo uskoro predstaviti i tim Srpskog pokreta obnove koji će iznenaditi mnoge u Srbiji.“

Da li će SPO i pod Vašim vođstvom slediti krilaticu “I Srbija i Evropa“?

“Naravno. Put SPO-a, a i Srbije, utaban je našom istorijom. Putokazi su postavljeni poput krajputaša. Nemamo pravo da zaboravljamo ko smo, šta smo i gde smo se zaputili 1990. godine. Samo, krilatica koje se sećam i koja više odgovara suštinski tom putu i putokazima jeste ’Srbija u Evropi i Evropa u Srbiji’. A mogli bi svi i da pročitaju Ustav Srbije. Srbija je država koja počiva na evropskim vrednostima. Tako bar piše u tom vrhovnom zakonu naše zemlje.“

Kako vidite situaciju sa “Rio Tintom“ i iskopavanjem litijuma u Srbiji?

“Veoma značajno pitanje koje treba rešavati društvenim dijalogom i izbegavanjem politizacije i strančarenja. Pitanje je od najšireg društvenog značaja, pitanje je strateškog opredeljenja naše zemlje i nikako ga, zbog svega toga, ne treba svoditi na prepucavanja tipa ’za i protiv’.“

Da li će, po Vašem mišljenju, naredna godina doneti smirivanje na Kosmetu i formiranje ZSO-a?

“Prvo bih zamolio i ovim putem sve novinare, pa i Vas, da prestanemo da koristimo rogobatnu skraćenicu nastalu u okviru KPJ. Kosovo je ime te teritorije ili i šire ‒ Kosovo i Metohija. Nemojmo prećutkivati istinu. Prećutkivanje istine veoma često nas je mnogo koštalo. Pa i gubljenja državnog suvereniteta Srbije nad Kosovom 1999. Voleo bih, pre svega zbog stanovnika na Kosovu i Metohiji, da smirivanje započne odmah, ali se bojim da je isuviše usijanih glava i zagovornika teorija zla, a premalo ljudi koji su spremni da sednu i dogovaraju se kako olakšavati život stanovništvu. U tom smislu bi mnoge balkanske političare trebalo podsetiti osnovnim postulatima demokratije i političke nauke.“

Kako ste zadovoljni dosadašnjom saradnjom sa SNS-om na čijoj ste zajedničkoj listi izlazili na poslednjih nekoliko izbornih ciklusa?

“SPO je u svim dosadašnjim izbornim koalicijama ostajao najlojalniji koalicioni partner. Tako je i sada. Shodno broju poslaničkih mandata (dva u republičkom i jedan u pokrajinskom parlamentu) ogleda se i naš odnos sa koalicionim partnerima, pre svih sa SNS-om. Verujem u snagu SPO-a i moć da pomognemo u ostvarivanju programskih ciljeva koji su zacrtani u svim programima vlada za koje su naši poslanici glasali, ali u kojima nema nijednog ministra iz redova moje stranke.“

Šta očekujete od predsedničkih izbora u Americi, šta je za Srbiju bolje ‒ da u Belu kuću ponovo uđe Donald Tramp ili da Kamala Haris postane prva predsednica SAD?

“Za Srbiju je dobro da bude saveznik SAD. Time bismo rešili i rešavali mnoga otvorena pitanja koja muče naše društvo i našu državu. S tim u vezi, nadam se da će američki birači izabrati ono što je najbolje za njih, a da ćemo mi imati dovoljno političkog sluha, znanja i iskustva, kao i spremnosti da nacionalne interese i ciljeve naše države ostvarimo kroz saradnju sa budućom administracijom SAD ‒ ma ko da bude pobednik novembarskih izbora u toj zemlji.“

Kako vidite situaciju u svetu u narednom periodu, da li je svetski sukob zaista pred vratima?

“I na kraju ovog razgovora podsetiću na neke reči Vuka Draškovića. On je na izmaku 2022. u jednom intervjuu rekao da počinje da se plaši za milione života i da mu se tada činilo da ulazimo u 1939. godinu ‒ godinu početka Drugog svetskog rata. Ne bih voleo da je bio u pravu jer bi to značilo da nam dogodine stiže 1941. Ako bi tako zaista bilo, nadam se da ćemo ovoga puta znati da izbegnemo istorijski debakl pa da opet umesto svojih interesa u prvi plan stavimo bitku za interese neke strane države. Ma koliko ta država bila draga većini u Srbiji. Srbiju moramo postaviti na pijedestal i pouzdati se da na planeti ima više interesa za mirnodopsku ekonomiju, nego za vihore rata koji mogu biti devastirajući i za one koji mu se nadaju.“

Vuk Drašković posle tri decenije napustio čelo SPO