Bezbednost, pre svega

O novoj crnogorskoj vladi Skupština u Podgorici trebalo bi da veća naredne srede, 2. decembra. Do poslednjeg trenutka ostalo je nepoznato ko će biti kandidati za prve ljude tzv. ministarstava sile – odbrane i unutrašnjih poslova.

Sve što se moglo čuti u raznim spekulacijama jeste da kao čovek sa najviše šansi da preuzme resor vojni slovi Krsto Perović, sadašnji savetnik u Ministarstvu odbrane, svojevremeno i predstavnik Crne Gore u NATO.

Sa druge strane, na čelo MUP-a bi mogao da dođe lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović. Mandatar Zdravko Krivokapić to niti demantuje, niti potvrđuje, ali ističe da će Abazović, kao potpredsednik Vlade, biti koordinator svih sektora bezbednosti.

„Njegova uloga bi bila koordinacija svih sektora bezbednosne strukture. Postoje tri dela, jedan koji se nalazi u okviru Agencije za nacionalnu bezbednost, drugi u okviru Uprave policije i treći se tiče Ministarstva odbrane i vojno-obaveštajnih aktivnosti“, saopštio je Krivokapić.

Po oceni ostalih članica nove parlamentarne većine, kandidovanjem Abazovića u tim Zdravka Krivokapića gubi se smisao postojanja ekspertske vlade. Radi mira u kući, ali i zbog toga da se ne dozvoli nova šansa DPS Mila Đukanovića da se oporavi od izbornog nokauta 30. avgusta, svi poslanici novouspostavljene većine najavljuju da će glasati za novu vladu.

Povezane vesti - Još ne sviće 6. oktobar

Upadljivo je, ipak, da se koplja najviše lome upravo oko sektora bezbednosti. Pritom je novom vođstvu u Podgorici sa više mesta, pre svega iz inostranstva, saopšteno da jedino ne dolazi u obzir da u tom sektoru glavnu reč vode ljudi bliski prosrpskom Demokratskom frontu.

Za Nikolu Markovića, zamenika glavnog i odgovornog urednika lista „Dan“, toliko interesovanje za resor bezbednosti među predstavnicima nove vlasti nije nikakvo iznenađenje. A razlozi su različiti. Od želje da se „demontira“ sistem koji je DPS gradio poslednjih 30 godina, u kojem su stranka i država praktično srasli, do toga da se pod kontrolom drži očekivana reforma bezbednosnog sektora.

„Svako bi bez sumnje voleo da upravlja reformom bezbednosnog sektora, a naročito da ima uvid i u arhive, pre svega Agencije za nacionalnu bezbednost“, kaže Marković za „Ekspres“.

Podsetimo, slična je situacija bila i u Srbiji posle 5. oktobra kada su se mnogi utrkivali ne bi li došli do dosijea koje je vodio tadašnji Resor državne bezbednosti MUP-a. Neki su to uspeli, drugi su se razočarali jer su ustanovili da ipak nisu bili toliko „bezbednosno interesantni“ koliko su mislili, a treći su mudro ćutali ne insistirajući na otvaranju dosijea, jer su možda isuviše dobro znali šta o njima u tim papirima piše.

Povezane vesti - Sigurnu mafijašku luku ruši samo reforma ANB

Marković dodaje i da se postavlja pitanje koliko će iko od budućih ministara biti sposoban da na pravi način rukovodi poverenim mu resorom. Prvo, mnogi od njih do sada nisu na taj način imali iskustva sa državnom službom, jer su te pozicije uvek bile rezervisane za proverene kadrove Đukanovićevog DPS-a.

„Sa druge strane, slična je situacija i sa ljudima na nižim pozicijama u ministarstvima, direktorima direktorata, pomoćnicima ministara... Sve su to ljudi koji su postavljeni na konkursima i koji se ne mogu tek tako pomeriti. A reč je, opet, o osobama koje su postavljene u vreme DPS-a, dakle o njihovim kadrovima. Oni su verovatno i razlog što DPS preterano ne opstruira rad na sastavljanju nove vlade, jer računaju na njih i kada doskorašnja opozicija formira novu izvršnu vlast“, kaže Marković.