Bildovanje desnice

Kada je pre izvesnog vremena Miša Vacić promovisao slogan „Sa Srpskom desnicom u srpske institucije“, društvene mreže eksplodirale su od komentara u smislu da se sa „desnicom“ ide negde drugde, a ne u institucije.

Danas Vacić uz poruku „Nacionalizam u institucije“ poziva na okupljanje i druge „desnice“ – Milice Đurđević, „Zavetnici“, Jovane Stojković iz Pokreta „Živim za Srbiju“ i Pavla Bihalija iz „Levijatana“. Možemo li zato da postavimo pitanje da li ovo bildovanje desnice zaslužuje podsmeh ili oprez?

Istorijski gledano, ne bi bio prvi put da se ekstremne snage, kojima su se mnogi podsmevali, praktično provuku ispod radara i jednog jutra osvanu najpre u parlamentu, a potom preuzmu i vođenje države. Sve se to, doduše, dešavalo u nešto drugačijim vremenima, u okolnostima koje se ipak znatno razlikuju od današnjih.

Ono što je zajedničko ovim snagama jesu ekstremno desničarski stavovi, ksenofobija, koja se oslikava pre svega kroz pokazivanje izrazite netrpeljivosti prema migrantima, a kod nekih od njih i, recimo, protivljenje vakcinaciji protiv zaraznih bolesti.

Narodne patrole

Realno gledajući, svaki od ovih pokreta nema potencijal da samostalno pređe čak ni smanjeni izborni cenzus od tri odsto. Primera radi, „Zavetnici“ i savez „Levijatan – Živim za Srbiju“ ukupno su osvojili oko 2,25 odsto glasova. Da su kojim slučajem nastupili zajedno, pa još i u koaliciji sa Srpskom radikalnom strankom, mogli bi već da računaju na oko 4,3 odsto, što bi im skupa donelo 11, 12 poslanika.

Povezane vesti - NOVI BROJ EKSPRESA: Zašto raste ekstremna desnica u Srbiji?

Osim ove najave, međutim, mnogo više brige donosi pojačana aktivnost desničarskih grupa – od upada na izložbe čiji im se sadržaj ne dopada, preko prekidanja događaja sa čijim se programom ne slažu, pa do formiranja „narodnih patrola“ koje su sebi dale u zadatak da „disciplinuju“ migrante, odnosno da očiste gradove od migranata ne birajući sredstva.

Na ozbiljnost situacije nedavno je upozorio i Aleksandar Vučić navodeći i kako istraživanja pokazuju da bi danas partije koje su protiv vakcinacije, korone i migranata osvojile značajno prisustvo u parlamentu:

„To je jedan od problema s kojima se država mora suočiti kako bi se smanjila mržnja u narodu. Na moje iznenađenje, u parlament bi ušla Radulovićeva stranka ukoliko bi nastavio da drži politiku Zemlja je ravna ploča, protiv vakcinacije i korone... Ima i drugih desničarskih grupa koje su ostvarile rast iz meni nejasnih razloga, i to do 250 odsto. Za mene je iznenađujuća podrška ovoj grupaciji političkih opcija i nisam radostan zbog toga. Mada, priznajem političku realnost i sa ovim problemom se moramo pozabaviti kako bismo smanjili mržnju u našem narodu“, rekao je Vučić.

Realna moć

Kolika je realna moć ekstremne desnice u Srbiji? Šta doprinosi njihovom rastu? Kako smo došli do toga da „narodne patrole“ presreću ljude po ulicama i maltretiraju ih, a antivakseri ugrožavaju zdravlje pre svega dece i budućih generacija?

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, uveren je da, gledano striktno kroz prizmu politike, snage ekstremne desnice ne jačaju ako se prate njihovi rejtinzi. Rast je, međutim, primetan na drugom polju.

„Oni nisu porasli u pogledu političke snage. Pojedinačno, niko od njih ne bi mogao da uđe u parlament. Ali ono što raste jeste njihova vidljivost. A za to je zaslužna njihova pojačana aktivnost na terenu, kao i kroz otvaranje tema koje mogu da nanesu štetu društvu - od odnosa prema migrantima do otvaranja tema iz oblasti zdravstva, kao što su protivljenje vakcinaciji ili negiranje potrebe nošenja maski“, kaže Klačar za „Ekspres“.

Vreme u kojem se nalazimo, vreme ekonomske krize i krize izazvane pandemijom koronavirusa, svakako pogoduje razvoju i jačanju ekstremističkih organizacija. Ljudima koje kriza najviše pogađa oni nude instant rešenja, markirajući kao „prave krivce“ za teško stanje migrante, Svetsku zdravstvenu organizaciju, razne lobije, vlast kao takvu, objašnjavajući sve fantastičnim teorijama zavere...

Najveći problem ekstremne desnice je, prema mišljenju Klačara, fragmentisanost koja je veća čak i od podela u tzv. građanskoj opciji.

Njihovo potencijalno objedinjavanje, međutim, sigurno ne bi ostalo bez efekta. Na taj način oni bi, kako procenjuje Klačar, poprilično povećali šanse za ulazak u parlament. To istovremeno ne znači da bi se među poslanicima sigurno i našli ljudi ekstremno desničarskih stavova.

„Takav potez, to objedinjavanje, bilo bi dobro za njih, ali ne bi bilo dobro i za društvo“, dodaje Klačar.

Povezane vesti - INTERVJU DR SAŠA NEDELJKOVIĆ: Srbi nisu rasisti jer se sa drugim rasama i ne sreću

Svi ti pokreti koji zauzimaju poziciju ekstremno desno od centra, prema mišljenju sagovornika „Ekspresa“, suštinski se ne razlikuju međusobno. Ne razlikuju se njihove ideje, nema razlike ni kada je reč o njihovim principima, pa na kraju krajeva ni način delovanja.

Ulazak u parlament

„Suštinski, dakle, nema razlike između 'Srpske desnice', 'Levijatana', 'Živim za Srbiju'... Tu još možemo da svrstamo i Pokret za kraljevinu Srbiju, ostatke 'Obraza', 'Srpsku čast', pa i pokret čije formiranje najavljuje bivši radikal Nemanja Šarović. U isto društvo možemo da stavimo čak i Pokret 'Dosta je bilo' Saše Radulovića zbog njegovih stavova u vezi sa migrantima, pa i o vakcinaciji“, dodaje Klačar, krsteći celu skupinu kao „nacizam malih razlika“.

Zanimljivo je da Klačar u isto društvo ne svrstava i Dveri Boška Obradovića, uz obrazloženje da on ipak više naginje desnom centru, nego ekstremnoj desnici i pokušava da se profiliše u tom smeru.

Šta bi ulazak ekstremno desničarskih snaga u parlament značio za Srbiju? Sa jedne strane, to bi mogao da bude okidač za njihov dalji rast, jer bi im, pored ostalog, medijska zastupljenost bila još veća.

Izvršni direktor CeSID-a, međutim, dodaje da i mogućnost jačanja desnice na krilima ulaska u parlament treba shvatiti krajnje uslovno, jer bi stvari mogle i drugačije da se razvijaju u zavisnosti od društvenog konteksta u kojem bi ekstremisti dobili svoje poslanike.

„Ukoliko bi se Srbija i dalje nalazila u vremenu ekonomske i bezbednosne krize, to bi već bilo okruženje koje bi pogodovalo jačanju ekstremno desničarskih snaga. U suprotnom, ukoliko bismo se našli u jednom mirnijem periodu, to ne bi bilo moguće. I tu je, međutim, potrebno da bude ispunjen još jedan uslov, a to je da postoji opšti konsenzus među ostalim parlamentarnim strankama oko strateški bitnih stvari, kao što je opredeljenje za članstvo u Evropskoj uniji i poštovanje ljudskih i građanskih prava“, ocenjuje Klačar.

Upozorenje zbog potencijalnog jačanja desnice stiže i iz Fonda za otvoreno društvo, čiji je direktor Milan Antonijević za „Kurir“ ocenio da je više nego vidljiv nalet ekstremnih desničara, pogotovo među mladima, kao i onih koji su protiv vakcina i nošenja maski.

„Ne smemo zatvarati oči pred tim. S njima treba razgovarati. Ono što se nedavno desilo u Hrvatskoj, kada je ispred zgrade hrvatske vlade upucan policajac, dok je napadač pobegao, pa izvršio samoubistvo, pokazuje šta može da se desi kada ih ne slušate. To treba da nam bude lekcija. Videli smo scene i u Beogradu na festivalu 'Mirdita, dobar dan', i to nam govori da se ne smemo plašiti razgovora s njima. Oni koji se protive nošenju maski i vakcinaciji, zagovaraju antimigrantsku politiku i veruju da je Zemlja ravna ploča ne treba da budu zastupljeni u medijima, jer su oni željni medijske pažnje. Prostor treba dati struci. A ako smo kao društvo zaista odnegovali ljude koji misle da Zemlja nije okrugla, onda oni i treba da budu zastupljeni u parlamentu“, smatra Antonijević.

Povezane vesti - Neki novi klinci

Ostaje nam, međutim, da nađemo odgovor na pitanje kako smo došli do toga da su snage koje zastupaju retrogradne stavove ponovo u naletu. Svojevremeno je simbol ekstremizma bio Vojislav Šešelj, koji je u parlament prvi put ušao pobedivši na izborima u Rakovici pisca Boru Pekića, kandidata Demokratske stranke. Pre toga Šešelj je pažnju javnosti privlačio ekstremnim performansima poput onog kada je pred Kuću cveća na Dedinju došao noseći glogov kolac da probode srce „vampiru Titu“.

Takve predstave, naravno, danas ne bi privukle toliku pažnju, ali zato aktivnosti sličnog karaktera koje sprovode Vacić i drugi navedeni očigledno imaju određenu publiku, pa bi zbog toga trebalo obratiti pažnju na prve korake ove opcije.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .