Vesti
01.09.2025. 09:44
Vesti
01.09.2025. 16:10
Marko R. Petrović
INTERVJU
Bojan Klačar: "Dijalog bi bio uspeh, čak i da se ništa ne dogovore"
Još jedan poziv na dijalog i još jedno odbijanje. Utisak je da svi pričaju o dijalogu, ali da on ostaje samo ta neka magična reč, nešto o čemu svi pričaju, ali nikako da dođemo do njega.
Zašto je to tako, u razgovoru za "Ekspres“ pokušava da objasni Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
"Konkretno sada zbog dva razloga. Prvo, u potpunosti je urušeno poverenje između dve strane. Niti veruje strana vlasti studentima i opoziciji, niti studenti i opozicija veruju vlasti. I pod broj dva, zato što se dijalog u ovom momentu vidi i kao faktički deo višemesečne borbe između studentskog pokreta i vlasti pa se dijalog ne vidi samo i nužno kao opšti izlazak iz krize, nego se na njega gleda i kao na meru uspeha ili neuspeha. Odnosno, dijalog za neku stranu može da znači uspeh, a druga strana može da ga, sa pravom ili ne, razume kao nekakvu vrstu popuštanja ili neuspeha.
I razlog koji nema veze sa konkretnom situacijom je i taj da je generalno u Srbiji dijalog od uvođenja višestranačja bio limitiran. On je uglavnom bio sveden na institucionalizovani deo koji se odnosi na dijalog i diskusiju u parlamentu i u okviru institucija. Ali suštinski dijalozi, kada su u pitanju bile velike krize i veliki problemi, generalno su izostajali jer su u Srbiji i dalje snažni ostaci relativno malog demokratskog iskustva i značajan procenat ljudi koji ne veruju u dijalog, koji veruju u čvrst proces odlučivanja. Ima ostataka i tradicionalne političke kulture i sveukupno dijalog nije nešto što je u Srbiji inače bila ključna odrednica u opisivanja kvaliteta političkog života, kaže za "Ekspres“ Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Da li je moguće da 35 godina nije bilo dovoljno da naučimo da je dijalog ne samo u parlamentu, nego i van njega, osnova demokratskog društva?
"Bilo je vremena i ne može da se kaže i ne bi bilo tačno da se kaže da se nije ništa promenilo. Bilo je u kratkoj istoriji višestranačja različitih uspešnih ili delimično uspešnih primera u vođenju dijaloga ili u pravljenju kompromisa. Svakako jedan jeste važan, odnosio se na one kompromise koji su mogli da se naprave u okviru parlamenta. Pa recimo jedan od primera, a bilo ih je više, uspešne vrste kompromisa koji je napravljen u institucijama, jeste bio primer u vezi sa usvajanjem novog Ustava Republike Srbije 2006. godine, kada su se tri najvažnija politička aktera dogovorila oko principa. Ne govorim o tome da je taj Ustav nužno sam po sebi bio idealno rešenje i da je procedura koja ga je pratila dobra, ali je to bio primer kako se u okviru institucija može napraviti kompromis. Takvih primera se može naći još nekoliko.
Netačno bi bilo da se Srbija nije nigde pomerila, ali isto tako kada se govori o 35 godina iskustva, već u startu možemo da govorimo da nije reč o 35 godina kontinuiranog demokratskog napretka. Prosto, za devedesete godine verovatno ne možemo da pronađemo dovoljno dokaza da pripadaju demokratskom razvoju. Tada je dijalog bio limitiran iz raznih drugih razloga koji nisu imali veze sa demokratskim procesima. Takođe, posle 2000. godine je čitav niz događaja koji je iz temelja menjao političku dinamiku – od oružanog sukoba na jugu Srbije, preko ubistva premijera, do otcepljenja Crne Gore i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, čestih izbora. Dakle, iako govorimo o 35 godina višestranačja, mi ne govorimo o 35 stabilnih godina. A dijalog najčešće traži određenu vrstu stabilnosti. Stabilnosti nije bilo preterano u ovih proteklih 35 godina, bez obzira na to što su stvari funkcionisale tako da se na izborima dolazilo do političkih promena.“
Rekli ste na početku da bi neki dijalog smatrali neuspehom svoje politike. Da li uopšte dijalog može da bude neuspeh? Zar nije dijalog sam po sebi definicija nekog uspeha i pokušaja da se nađe kompromis?
"Rekao sam na početku, dijalog nekada može i da bude taktička ili strateška mera u opredeljenju pojedinih aktera. Mislim da je u ovom slučaju i iniciranje dijaloga sa strane vlasti više, zapravo, taktička mera nego što je izraz pune želje da se dijalogom prevaziđu problemi. I to je na neki način legitimno. Prosto dugo vremena postoji politička kriza i politički akteri pokušavaju u toj krizi da se snađu na različite načine i da putem različitih mehanizama pokušaju da se izađe iz te krize. U ovom momentu dijalog više odgovara vlastima. Za studente i opoziciju bio bi viđen kao određena vrsta neuspeha, imajući u vidu trendove koji postoje na ulici. A to znači da protesti i dalje nisu ušli u fazu smirivanja. Ali od početka krize postojali su različiti momenti. Akteri se ponašaju prema istim stvarima različito u zavisnosti od konteksta. Dakle, ovo nije prvi put da je vlast ponudila dijalog. Bio je ponuđen barem dva puta na sličan način. Jednom kada se govorilo o ispunjavanju zahteva, drugi put kada se govorilo o dijalogu sa rektorom Vladanom Đokićem, međutim...“
Vučić kaže da je pet-šest puta nudio dijalog, možda ne baš toliko...
"Moguće, ali ova dva su najeklatantnija primera. Ali suštinski dijalog nije bio na dnevnom stolu barem negde od marta pa do danas, nije bio zanimljiv ni za vlast. A imamo izbore kao drugačiji primer. Izbori su od same vlasti bili na stolu četiri ili pet meseci, i bili su odbijani, odnosno viđeni su kao mera neuspeha sa strane studenata. Sada važi obrnuto pravilo, studenti insistiraju na izborima, vlast više izbore ne nudi. Šta hoću da kažem? Kada postoji ovakva kriza, akteri nude različite mehanizme putem kojih mogu sebi malo da olakšaju poziciju u ovoj krizi. Ne mislim ni da studenti ni da vlast u ovom momentu vuku poteze koji su dugoročni ili koji su strateški, i koje treba da analiziramo u kontekstu da svaka od strana unapred zna šta će da radi u narednim nedeljama ili mesecima. Kriza dugo traje i čini mi se da razni akteri u kontekstu u kojem se kriza nalazi nude različite mehanizme. U ovom momentu vlast procenjuje da bi dijalog bio dobra mera za izlazak iz krize, a studenti procenjuju da to treba da budu izbori. Možda se za mesec ili dva dođe u poziciju u kojoj dijalog može da bude neprihvatljiv za obe strane, da bude prihvatljiv za obe strane, ili se možda opet razmatra neko drugo rešenje koje nije ni izbori, ni dijalog, ili da se opet dođe na neku prelaznu vladu jer je i prelazna vlada u jednom momentu bila predlagana kao rešenje.
U ovom momentu, nijedna od ove dve strane nema dovoljno snage da preokrene politički život u svoju korist i oni pokušavaju različitim mehanizmima da adresiraju krizu u kojoj se nalaze. Ne treba ovu želju za dijalogom trenutno gledati kao dugoročni i strateški interes koji će da bude na stolu narednih nedelja i meseci. On je trenutno na stolu, možda ćemo mi za nedelju ili za deset dana svedočiti nekakvim potpuno drugačijim merama i možda ćemo svedočiti potpuno drugačijem političkom životu kod nas. Mi to ne znamo.“
Vesti
31.08.2025. 22:55
Direktor policije: Na okupljanjima protiv blokada 100.000 ljudi u 95 gradova
Ako je to stvar taktike, koliko je taj poziv na dijalog iskren?
"Iskrenost u politici nije nešto što bi trebalo da nas opredeljuje u analizi. Ali biću direktan. Vrlo verovatno je u ovom momentu vlast ponudila dijalog jer je sebi mogla da omogući tzv. win-win poziciju. S jedne strane, ako se prihvati dijalog, to je nešto što u ovom momentu vlasti odgovara, što bi dovelo do deeskalacije krize i deeskalacije protesta. Na drugoj strani i odgovor ne, za koji verujem da je vlast očekivala da će se desiti, takođe je određena vrsta mini-pobede za vlast jer nakon toga može da ima dobre argumente za svoje birače kojima će reći da vlast želi da razgovara, a da druga strana ne želi. Takođe, taj argument može da pije vodu i u međunarodnoj zajednici. Mislim da je ovde odnos vlasti bio pragmatičan. Dakle, možda nije produkt iskrene želje, u smislu da veruju da taj dijalog može biti harmoničan, konstruktivan i sa puno kompromisa, ali je bio pragmatičan.
Međutim, u politici se uvek mere posledice. Postoje loši politički ishodi, kada su akteri imali veoma dobre namere, i postoje dobri politički ishodi kada su akteri možda imali i neke namere koje nisu bile na početku svega. U tom smislu, ovaj poziv na dijalog pravi određene političke posledice. Manje je važno da li je on iskren ili ne, kao što je manje važno i to da li su studenti iskreno ili ne odbili zahtev za ovim dijalogom. Možda je bilo i nekih ljudi koji su bili spremni na to. Ovaj zahtev treba gledati kroz posledice. Posledice su takve da je trenutno vladajuća koalicija obezbedila sebi kraći predah. Uspela je da se postavi kao strana koja želi dijalog, ali imajući u vidu koliko se stvari brzo menjaju, koliko je kondenzovano političko vreme, pitanje je da li će ovaj dijalog biti na dnevnom redu za nedelju-dve ili će tu temu da pregazi neka nova koja će se desiti, recimo, sa početkom školske godine.“
Mada Vučić kaže da poziv na dijalog ostaje otvoren.
"Sigurno je. I taj dijalog se ovako ili onako u većoj ili manjoj meri mora desiti. Nisam siguran da je to nešto što interesuje u ovom momentu obe strane, ali u široj zajednici dobro bi bilo da se dijalog desi što pre. Jer dijalog po prirodi stvari znači deeskalaciju, čak i ako se ništa na tom dijalogu ne desi i ako se ni oko čega ne dogovore. Ali on će se morati desiti ili tokom izbora ili ako bude krize na izborni dan, ili će se morati desiti nakon izbora, ako je potrebno da se uradi neka vrsta primopredaje vlasti. Taj dijalog mora da se desi. On se uvek dešavao. On se desilo 2012. godine kada je bilo promene vlasti, izgledao je drugačije, dešavao se na drugim mestima. On se desio i 2000. godine, iako je taj čitav proces završen 5. oktobrom. Bilo bi dobro da se to desi što pre, ali nisam siguran da će se desiti jer niti postoji volja, ni poverenje, a čini mi se da ne postoje ni bazični preduslovi da se taj dijalog desi. Ali će on ovako ili onako, iznuđeno ili uz dobru volju, morati da se desi. Bilo bi bolje da se desi uz dobru volju. Ako se ne dеsi uz dobru volju, onda će se desiti kao nekakva vrsta nužnog ishoda ili neke krize ili eskalacije procesa tokom izbora ili problema sa priznavanjem izbornih rezultata.
I još jedna važna stvar u vezi sa pozivom gde je možda vlast napravila suštinski previd da bi otklonila bilo kakve dileme u vezi sa iskrenošću. A to je što bi bilo dobro da je iza tog poziva, koji je došao sa najviše adrese, ali je deklarativan, paralelno sa tim vlast kroz konkretne činove omogućila stvaranje boljih preduslova za dešavanje dijaloga. Na primer, bilo bi puno bolje da je vlast rešila neki od velikog broja zahteva u proteklih nekoliko dana i nedelja koji dolaze od strane studenata u vezi sa, recimo, policijskim radom. U vezi sa odgovorima na neka pitanja šta se dešavalo na ulici. U vezi sa, recimo, nekim krivičnim prijavama koje su podnete protiv ljudi koji su, prema navodima studenata, bili umešani u određene nelegalne aktivnosti. Verovatno bi za taj drugi deo javnosti, koji ima malo poverenja u vlast, sem poziva Aleksandra Vučića, bilo dodatno dobro da je vlast učinila i neki konkretan čin čime bi relaksirala atmosferu da se taj dijalog uopšte i desi.“
Vesti
26.08.2025. 14:50
Vučić o polarizaciji u Srbiji, upotrebi sile od strane policije na protestima...
Imali smo neku vrstu dijaloga između premijera Macuta i rektora Đokića.
"On je bio sasvim sigurno delimično uspešan, ako ne i u velikoj meri uspešan. I to može biti primer i za ovaj dijalog, kako postaviti taj dijalog ako se želi uspeh. A to znači da treba razmišljati o dva elementa. Prvo, šta bi bile teme koje bi se našle u tom dijalogu. Ako bi teme bile široko postavljene ili ako bi bile postavljene samo sa jednim ciljem, da se preko noći promeni stav jedne ili druge grupe, to ne bi bilo realno. Tema tog dijaloga trebalo bi da bude oročena i fokusirana. Dijalog bi trebalo da otpočne od nekih stvari koje bi mogle da se reše jer bi to bio zamajac da se dijalog i nastavi. Najgori momenat je ako se kao teme za dijalog izabere nešto oko čega u startu znamo da neće moći biti dogovora. U slučaju premijera Macuta i rektora Đokića, na dnevni red su stavljene teme koje mogu da se reše. Uz određene kompromise, ali mogu da se reše. I pod broj dva, očigledno je važno i ko će biti učesnik tog dijaloga. U slučaju ovog jedinog uspešnog dijaloga u proteklih nekoliko meseci, očigledno je bilo važno da se za dijalog nađu ljudi koji imaju koliko-toliko poverenje jedan u drugog. I očigledno je da je to minimalno postojanje poverenja bilo dovoljno da se reši vrlo komplikovana situacija u kojoj se našao Beogradski univerzitet. To stanje nije u potpunosti normalizovano, zato ne možemo da govorimo da je problem i definitivno rešen, ali dijalog jeste doveo do delimičnog uspeha. U slučaju trenutne krize u kojoj se nalazimo, sam dijalog bi bio uspeh za sebe, čak i da se ništa ne dogovore.“
Pomenuli ste kao bitan preduslov ko bi bili učesnici dijaloga. Imamo situaciju da ne znamo ko bi zapravo bili i učesnici dijaloga sa strane studenata u blokadi.
"Imamo i verujem da je jedan od razloga zbog čega dijalog nije na dnevnom redu sa strane studenata i taj što bi ulazak u dijalog značio personalizaciju, značio bi da se pojave određena imena koja bi razgovarala o određenoj temi. I nije to izuzetak Vučićeve vlasti. Studenti se nisu pojavili ni na dijalogu koji je inicirala opozicija u vezi sa revizijom biračkog spiska jer su to, između ostalog, manje-više većina opozicionih predstavnika civilnog društva itd. Dakle, jedan od razloga, sem one percepcije da se to moglo da doživi kao neuspeh ili kao nekakva vrsta ustupka, jesu podignuta očekivanja onih ljudi koji podržavaju studente. Dakle, jedan od glavnih razloga jeste i taj što bi to značilo personifikaciju, što bi nakon toga moralo snažnije da se iskorači sa nekim imenima u javnost, a očigledno je da studenti još nemaju nameru da sa tim imenima izađu i vrlo je verovatno da to neće ni učiniti do početka kampanje.“
Ne samo da nema dijaloga između vlasti sa jedne, i studenata i opozicije sa druge strane, nego nema dijaloga ni unutar, nazovimo ga, opozicionog bloka.
"Tako je. Dijaloga nema nigde. Limitiran je i u okviru vlasti. Ako se pogleda notorna činjenica da je vladajuća koalicija vrlo heterogena, da u toj koaliciji sem SNS-a postoje brojne druge stranke i partneri i manjinski partneri, vrlo je jasno da ni u vladajućoj koaliciji nema dijaloga i da se o ovoj temi uglavnom izjašnjavaju ljudi iz SNS-a i pojedinačno neko ispred SPS-a. Videli smo da postoje problemi i sa određenim manjinskim strankama, vidimo da se neke manjinske stranke koje su dugo u vladi nisu faktički uopšte ni oglašavale o ovim pitanjima, kao što je slučaj sa Savezom vojvođanskih Mađara. Unutar opozicije dijalog je limitiran, između opozicije i studenata dijaloga faktički nema i to je sve posledica dugog trajanja nepoverenja, izostanka političke komunikacije između aktera, čak i one neformalne, komunikacije koja bi zapravo uključivala da se to uradi kroz neke neformalne tokove. Ne postoji ni taj aspekt koji je nekada bio uobičajen za srpsku politiku. Poslednji, treći razlog zbog čega nema dijaloga jeste što se politika već mesecima suštinski izmestila iz institucija na ulice. Kada se politika izmesti van institucija, to znači da se više ide na protestne akcije, a ne na dijalog. Po prirodi stvari je tako. Dijalog na ulici nije isto što i dijalog u parlamentu. Kada imate politiku na ulici, vrlo ga je teško organizovati. Ako to uporedimo sa nekim dijalogom koji bi uključio strukturirane političke aktere i nekakva strukturirana pravila. Na ulici nemate strukturirana pravila, na ulici su faktički svi. Nisu na ulici samo studenti ili zborovi građana. I vladajuća stranka ima puno aktivnosti koje su povezane sa raznim događajima, uličnim akcijama itd. Dakle, politika je više na ulicama nego u institucijama. Ako je politika na ulici, onda nije naglasak na dijalogu.“
Vesti
25.08.2025. 20:33
"Ponuda za debatu ostaje dok je ne prihvate"
Zbog čega onda niko ne pokuša da vrati dijalog u institucije, odnosno u parlament? Vlast može da sazove vanrednu sednicu, opozicija može da podnese zahtev za sazivanje vanredne sednice...
"Vlast to ne radi zato što zna da bi sazivanje te sednice verovatno otvorilo mogućnost za dodatne proteste i za dodatne akcije. I pod dva, vlast zna da u ovom momentu ne može ni u parlamentu doći do nekog kompromisnog rešenja ili konstruktivnog razgovora sa opozicijom. Opozicija ne traži zato što opozicija u ovom momentu nije ključni politički akter na ulici. Glavni politički akteri su studenti i Srpska napredna stranka. Opozicija prosto u ovom momentu traži način kako da politički preživi. Ako većina birača opozicije podržava studente, ako većina birača opozicije želi proteste i izbore, ako postoje veoma glasni tonovi da opozicija uopšte ne treba da bude u parlamentu, onda opozicija ne želi da mimo Narodne skupštine dodatno provocira bes i onih ljudi koji bi eventualno mogli da glasaju za njih. Vrlo je jasno da studenti takve stvari ne traže zato što studenti žele da proces ostane na ulicama i na javnom prostoru, da se tu vrši motivacija, da se tu mobilišu ljudi i da se sa ulica i sa javnih prostora ide na izbore. Studentima u ovom momentu institucije zapravo znače da splašnjava pritisak na ljude i da odlazak u institucije zapravo može da znači smanjenje energije na ulicama. To nije cilj. Cilj studenata jeste da energija na ulicama i dalje bude velika jer velika energija na ulicama znači veliku mobilizaciju birača.“
Da li neko razmišlja o posledicama toga?
"Trenutno ne jer trenutno se sve meri prvim izborima koji će se desiti. Trenutno zapravo se razmišlja samo o tome da se na prvim izborima dođe ili do političkih promena, što je želja studenata, ili da se dođe do konsolidacije vlasti, što je želja vladajuće stranke. Zato i kažem da svi razmišljaju taktički, razmišljaju u kontekstu budućih izbora. Čak i da su ti izbori sledeće godine, u ovakvom kontekstu to znači da je reč o relativno kratkom vremenskom periodu, da su ti izbori u percepciji svih aktera iza ćoška. Čak i ako budu krajem sledeće godine, u ovako tenzičnom kontekstu to znači da su izbori već iza ćoška i da niko ne sme, kolokvijalno govoreći, povući ručnu ili spustiti nogu sa gasa. Prosto, mobilizacija mora da se zadrži do izbora. A da bi se mobilizacija zadržala do izbora, tu su i dijalog i parlament i institucije na neki način suvišni.“
Nebitni...
"Suvišni. Prosto, institucionalizovani politički život, bez obzira na to koliko god bilo rasprava i nerazumevanja, po prirodi stvari podstiče stabilnost. Trenutno je očigledno procena svih aktera da bi se zadržala homogenizacija svojih pristalica da je potrebno imati stalnu mobilizaciju prevashodno kroz ulice i javne površine, ali ne kroz institucije. Zato, između ostalog, niko ne insistira na tome da se protesti vrate u institucije, iako verujem da bi i vlast i opozicija u ovom trenutku bili srećni da je to moguće. Ali nije moguće. Pojavio se akter koji je puno jači od opozicije i koji želi i kalkuliše drugačija pravila igre, imajući u vidu njihovu specifičnu poziciju. Njima parlament ne znači ništa jer oni preko parlamenta nisu dobili ništa. Sve što su dobili, studentski pokret je dobio na ulicama, nije dobio u institucijama.“
Da li to znači da svima odgovara neka vrsta nestabilnosti?
"Ne svima. Ona je za vladajuću stranku iznuđena. Vladajuća stranka bi volela mnogo više stabilnosti jer bi u stabilnijem ambijentu mogla pre da se konsoliduje. Oni su u ovoj vrsti kampanje iz nužde. Oni moraju na jake studentske akcije da odgovore svojim jakim akcijama kako bi svoje birače mobilisali. Ali bi u nekim normalnijim okolnostima sasvim sigurno vlasti mnogo više odgovarala stabilnost, da se dijalog vrati u institucije ili nekakvu vrstu strukturirane forme. Može to da se dešava kroz neke okrugle stolove, medijacije itd. Ali ako već vlast ne može da obezbedi takvu stabilnost, ako ne može sa studentima da nađe zajednički jezik oko toga, onda takođe ni vlast ne želi da bude do kraja konstruktivna, nego i vlast želi da kroz jake ulične akcije mobiliše birače. I zbog toga se nalazimo trenutno u ovakvoj situaciji. Imam jednu važnu napomenu. Niko u ovom momentu nema dovoljno snage da preokrene politički život. Mi smo u nekoj vrsti balansa nedovoljno moćnih aktera. Oni su veoma moćni, vladajuća stranka i studenti imaju puno kapaciteta, resursa, znanja, alata... Ali suštinski oni nisu moćni da preokrenu politički proces.“
Vesti
30.08.2025. 22:10
Srednjoškolci i studenti objavili plan obeležavanja 10 meseci od pada nadstrešnice
Vesti
24.08.2025. 19:34
Srbija na ivici katastrofe. Šta je rešenje?
Komentari
