Čemu Demokratska stranka

Pre više od 25 godina Kosta Čavoški, prvi predsednik Izvršnog odbora obnovljene Demokratske stranke, koji je u DS-u, doduše, ostao samo godinu dana, napisao je knjigu „Čemu demokratska stranka“. To pitanje danas je, verovatno, aktuelnije nego ikada u poslednjih deset godina.

Od petoro potpredsednika izabranih juna 2018. godine, u sadašnjem rukovodstvu Demokratske stranke sada se nalazi samo Dragana Rakić. Ona je istovremeno i zamenica predsednika Zorana Lutovca.

Četiri mesta su upražnjena. Aleksandra Jerkov i Dragoslav Šumarac isključeni su iz DS-a septembra prošle godine, nakon poraza frakcije koju je u DS-u vodio Branislav Lečić.

Dejan Nikolić se, kako sam kaže, povukao iz politike, iako se, za razliku od prvo dvoje, njegovo ime još nalazi na zvaničnom sajtu demokrata.

Saša Paunović, koji je sa strankom imao „sporazumni razvod“ kako bi sa svojom grupom građana iz Paraćina učestvovao na prošlogodišnjim lokalnim izborima (neuspešno), vratio se u DS, ali kao običan član. Bar za sada izgleda da će tako i da ostane.

Kako sada stvari stoje, veća je nepoznanica ko će od 4. jula, za kada je zakazana izborna skupština Demokratske stranke, biti novi potpredsednici nego novi predsednik. Jer kandidaturu za mesto šefa demokrata za sada je najavio samo aktuelni predsednik Lutovac.

No, rok za predaju kandidatura ističe 26. juna, tako da postoje realne šanse da se pojavi još neki pretendent na presto nekada moćne stranke, koja se danas ne bi mogla nazvati ni senkom onoga što je bila. Naravno, ako to nekome još predstavlja izazov.

Jedan od onih koji se spominje kao mogući protivkandidat Lutovcu jeste predsednik vračarskog odbora Demokratske stranke Bogdan Tatić. On te spekulacije niti potvrđuje niti demantuje, već samo kaže kako će o tome raspravljati sa stranačkim kolegama.

Ali kada je reč o budućim potpredsednicima, kalkuliše se sa više imena.

Kandidature je najavilo čak petoro demokrata. Prvi među njima, koji je tu nameru i potvrdio, jeste i Miodrag Gavrilović, master prava koji istovremeno ima i jak porodično-stranački bekgraund. Njegov otac je, naime, Slobodan Gavrilović, dugogodišnji potpredsednik Demokratske stranke iz vremena Zorana Đinđića.

Među kandidatima je, kako se može čuti, i Tatjana Manojlović, novinarka dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije.

Novi potpredsednički mandat potražiće i aktuelna zamenica predsednika Dragana Rakić, koja ne skriva kako bi volela da i u narednom periodu na čelu stranke bude Lutovac koji je, kako je nedavno ocenila, „veoma uspešno, principijelno i hrabro vodio stranku kroz najteži period u njenom dosadašnjem postojanju, kada smo bili napadani sa svih strana, i spolja i iznutra“.

Oni koji ne misle kao Rakićeva rekli bi da je stranka potpuno izgubila identitet i politiku, te da je potpuno u senci Dragana Đilasa i njegove Stranke slobode i pravde, koja preko Lutovca koristi ono što je ostalo od autoriteta DS-a.

No, o tome ko će biti predsednik odlučivaće delegati na skupštini. Novo rukovodstvo, naime, neće biti birano neposredno, već će svaki gradski i opštinski odbor imati svoje predstavnike – delegate koji će glasati na skupštini, kako je već definisano stranačkim statutom.

S obzirom na to da je, kako se može čuti, Lutovac sproveo temeljnu unutarstranačku čistku kadrova koji se nisu slagali sa time kako on vodi stranku, procene su da su šanse da ga neko zameni vrlo male. Već danas on je najdugovečniji predsednik DS-a još od Borisa Tadića, jer nijedan njegov prethodnik u poslednjih devet godina nije na čelu stranke ostao duže od dve godine.