Vesti
22.05.2025. 12:35
Vesti
23.05.2025. 16:10
Marko R. Petrović
U predvorju Evrope
Članstvo Srbije u EU: Da li su nam vrata poluotvorena ili poluzatvorena?
Baš kao u slučaju polupune, odnosno poluprazne čaše, i kada je reč o srpskim evroatlantskim integracijama sve je stvar perspektive iz koje se gledaju stvari. Za jedne su vrata za ulazak Srbije u Evropsku uniju poluotvorena, a za druge su poluzatvorena. I jedni drugi razlikuju se verovatno po tome na koju bi stranu ta vrata da gurnu.
Ako ćemo da sudimo po njegovim izjavama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić spada u ove, da kažemo, više optimistički raspoložene. Tokom Samita Evropske političke zajednice u Tirani rekao je kako je iz evropskih institucija poslata bitna poruka da je ona raspoložena za proširenje više nego što je to bio slučaj ranije.
Vučić je naveo da je tokom Samita rečeno i da ukoliko zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji budu uradile svoj posao, moći će da računaju na podršku na tom putu.
"To je za nas važna poruka koja donosi novu energiju, ambiciju i verujem da možemo da uradimo važne stvari za Srbiju“, istakao je Vučić.
Predsednik Srbije se u Tirani, drugi put u četiri dana sastao i sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Kostom i poručio da "nastavljaju da rade zajedno na evropskom putu Srbije, uz uzajamno poštovanje i razumevanje“.
Sa druge strane, predsednik Evropskog saveta poručio je da će Evropa ostati pouzdan partner kada je reč o evrointegracijama, ekonomskoj i energetskoj saradnji, bezbednosti, odbrani i zaštiti životne sredine.
Bila je to istovremeno prilika za Vučića da se sastane i sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas, sa kojom se ponovo sastao i u sredu u Beogradu, gde je ona započela svoju trodnevnu turneju po regionu.
U Tirani ga je, kako je Vučić kasnije rekao, pitala o njegovom odlasku u Moskvu, prisustvu vojnoj paradi 9. maja na Crvenom trgu i razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tražeći objašnjenja za taj postupak.
Uz to, ona je izjavila i da očekuje normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Podsetila je da je EU pre nekoliko meseci imenovala novog specijalnog predstavnika za dijalog Petera Sorensena.
"Naravno, očekujem normalizaciju odnosa“, rekla je ona uoči samita Evropske političke zajednice u Tirani.
Samit u Tirani je, dakle, svakako bio prilika da se okupe lideri iz cele Evrope – 27 članica Evropske unije i 20 država koje to nisu. Bio je to, istovremeno prvi put da je jedna zemlja Zapadnog Balkana domaćin Samita, što je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila kao jasnu poruku Brisela zemljama regiona. Tema sastanka je inače bila "Nova Evropa u novom svetu: jedinstvo – saradnja – zajednička akcija“.
Da je mesto održavanja samita značajna poruka koja ukazuje na mogućnost proširenja EU na Zapadni Balkan, ocenila je i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji, primećujući da ove godine prvi put niko nije odbio poziv da učestvuje na samitu Evropske političke zajednice.
"Prvi put je Evropska politička zajednica organizovana u Tirani, dakle, na Zapadnom Balkanu. Znamo da je uobičajeni format jednom u zemljama Evropske unije, a jednom van. Znači, ovog puta su teme bile fokusirane na bezbednost, na ekonomiju i na migraciju. To je ono što Evropu u ovom trenutku najviše okupira, a mogla bih da kažem da je poseban akcenat bio na bezbednosti, odnosno na situaciji u vezi sa Ukrajinom“, navela je Joksimovićeva za Kosovo online.
Dodala je da je druga značajna tema Zapadni Balkan, odnosno proširenje EU.
"Ta tema spada zapravo u korpus bezbednosti koji je ključni u ovom trenutku za Evropsku uniju. Dakle, Evropska unija želi da zaokruži u potpunosti svoje granice. Čule su se i ohrabrujuće poruke u kontekstu fokusa Evropske unije na proces proširenja, koji je primarno iskazan prilikom konstituisanja novog saziva Evropske komisije. Imajući u vidu sve okolnosti, ja bih rekla da će Evropska unija insistirati da se u predviđenom roku, dakle do kraja mandata aktuelne komisije, desi novo proširenje“, ocenila je Joksimovićeva.
"U ovom trenutku favoriti za proširenje su Crna Gora i Albanija. To je u okviru skupa i konstatovano. Srbija jeste bila u grupi favorita, ali u ovom trenutku iskliznula je zbog različitih problema koje ima u vezi sa pitanjima vladavine prava i u vezi sa, pre svega, usklađivanjem sa zajedničkom bezbednosnom politikom Evropske unije“, navela je Joksimovićeva.
Vesti
22.05.2025. 14:26
"Moja poruka vlastima je jasna - želim da vidim napredak Srbije ka EU"
Kako kaže, još postoji mogućnost da "u narednom periodu Srbija napravi određene iskorake koji će je ponovo dovesti u bolju poziciju u ovom procesu“.
"To bi bila ohrabrujuća vest. Dakle, još postoji šansa i mogućnost da se Srbija pridruži onima koji imaju izgleda da se nađu na listi sledećih zemalja članica“, zaključila je Joksimovićeva.
Predlog o formiranju Evropske političke zajednice izneo je francuski predsednik Emanuel Makron tokom obraćanja Evropskom parlamentu u Strazburu 9. maja 2022. godine, kao odgovor na rat u Ukrajini.
Evropska politička zajednica sastaje se na najvišem nivou dva puta godišnje, pri čemu se domaćin rotira. Odnosno, jednom je domaćin zemlja članica Evropske unije, drugi put je domaćin neka od država koja nije deo "velike evropske porodice“. Prethodni samiti održani su u Češkoj, Moldaviji, Španiji, Velikoj Britaniji i Mađarskoj, a sledeći će biti održan u Danskoj na jesen ove godine.
Evropska politička zajednica, dakle, nije telo Evropske unije, niti predstavlja zamenu za članstvo, već, kako je rečeno, predstavlja forum za "razgovore bez obaveza“ jer se tokom samita ne donose konkretne odluke i završna saopštenja, a nema ni stalno sedište i sekretarijat.
Na samitima Evropske političke zajednice ima manje zvaničnog protokola nego na samitima NATO-a ili Evropske unije.
Sve u svemu, ovakvi samiti deluju kao prijatno mesto za neobavezno ćaskanje, odnosno što bi neki rekli za small talk.
Stoga se, dakle, može postaviti i pitanje koliko je, zapravo, sve što je rečeno u Tirani zaista pokazatelj onoga što zvanični Brisel ima na umu kada je, recimo, reč o pitanju proširenja. Jer, kako je već rečeno, Evropska politička zajednica nema nikakve veze sa proširenjem Evropske unije i ne predstavlja alternativu Uniji, mada bi neki možda voleli da je ustanove kao neku vrstu utešne nagrade za one čija perspektiva članstva u Evropskoj uniji nije baš toliko svetla.
Da li na to ukazuje i podatak da je upravo "otac“ ideje o Evropskoj političkoj zajednici francuski predsednik Emanuel Makron pomenuo potrebu za stvaranjem sekretarijata ove zajednice. To bi bio prvi korak ka njenoj formalizaciji, što bi pomoglo da postane trajna.
Vesti
17.05.2025. 17:05
Makron se nada skorom pokretanju dijaloga Kosova i Srbije
E, sad, koliko je to dobro, moglo bi da predstavlja i lošu vest upravo za one koji su na "listi čekanja“ za prijem u EU jer bi možda bili osuđeni na to da zauvek ostanu samo deo Evropske političke zajednice, ali ne i da napreduju do punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
Pritom treba imati u vidu da u pojedinim državama postoje politički krugovi koji su vrlo uticajni u Evropskoj uniji, a koji jedva čekaju da se pojavi neka vrsta alternative punopravnom članstvu u EU za zemlje koje trenutno nisu članice. Stoga bi povezivanje ove inicijativa sa EU moglo zapravo da ide protiv procesa proširenja. A iskustvo nam pokazuje da često deklarativna podrška proširenju zemalja poput Francuske, Nemačke i Holandije nije bila iskrena.
S druge strane, inicijativa "Evropske političke zajednice“ još uvek je na testu. Još uvek nije dobila svoju konačnu formu. I dalje je to neformalni skup gde se lideri okupljaju i govore bez obaveza, ne donose odluke i ne preuzimaju obaveze.
Obaveze ostaju onima koji bi da uđu Evropsku uniju, a među tim državama je, kako to tvrdi zvanični Beograd, i Srbija. Problem je, međutim, što je taj proces već četiri godine u zastoju jer toliko dugo nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, nijedan klaster.
Da stvari deluju još gore, utiče i podatak da je od 22. maja čak i Albanija prestigla Srbiju po borju otvorenih poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji i tako je, makar formalno, "preskočila“ na rang listi kandidata.
Očekivanja o otvaranju Klastera 3 postojala su još krajem 2024. godine, ali do toga, nažalost nije došlo. Nada da će se nešto promeniti usledila je nakon najava da bi u Skupštini Srbije uskoro trebalo da bude usvojen set medijskih zakona.
Reč je o Zakonu o javnom informisanju i medijima, Zakonu o elektronskim medijima i Zakonu o javnim medijskim servisima. Kako je istaknuto, usvajanje ovih zakona jedan je od najvažnijih uslova za otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Elvira Kovač izjavila je ranije da bi novi set medijskih i izbornih zakona, kao i izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), mogli da budu usvojeni do sredine juna.
S druge strane, Srbija ima i dve ozbiljne "međunarodne prepreke“. Prva je pitanje usklađivanja spoljne politike sa politikom Evropske unije, što je, zapravo, samo eufemizam za pitanje uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini. Beograd to odbija.
Drugo sporno pitanje koje koči evropski put Srbije je, naravno, kosovsko- metohijsko pitanje, odnosno kako to u Briselu kažu, pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Pojedine države članice EU, poput Nemačke, na primer, otvoreno traže da Srbija pre ulaska u EU mora da prizna nezavisnost Kosova. To za Beograd, naravno, nije prihvatljivo.
A kada je reč o dijalogu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, reklo bi se da je trenutno veći problem zbog kojeg i nema napretka na tom polju, nedefinisana politička situacija na Kosovu, gde Aljbin Kurti, iako je njegovo "Samoopredeljenje“ osvojilo najviše glasova na izborima, ne samo da ne može da sastavi vladu, već ne može ni da konstituiše Skupštinu.
Vesti
16.05.2025. 12:58
"Postoji šansa da ponovo probudimo nadu u EU budućnost"
Biznis
31.01.2025. 12:25
Koliko je Evropska banka za obnovu i razvoj investirala u Srbiju u 2024?
Vesti
08.05.2025. 13:44
Vučić: "Očekujem teške reakcije iz EU zbog posete Moskvi, ali neću ćutati"
Komentari
