Da li je ostavka Haradinaja samo nužan ili i dovoljan razlog za nastavak pregovora?

Neobična atmosfera zagreva se danima... Nesporno istorijska poseta Emanuela Makrona, koji se obavezao da će se lično založiti za nastavak pregovora Beograda i Prištine, a pomenuo je organizovanje novog susreta lidera iz Beograda i Prištine pod njegovim i pokroviteljstvom Angele Merkel.

Potom, sveža izjava savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona: "Vreme je da obe strane odmah učine nešto", pa sve do ocene Angele Merkel da su se nad pregovorima "nadvili tamni oblaci" i da su upravo takse od kojih Priština ne odustaje, "dovele do nazadovanja, a ne napretka". Svima je, bez obzira na interese i zemlju porekla, zajednički jedan stav - prištinske takse na robu iz Srbije treba ukinuti. A jedini zajednički imenitelj - Ramuš Haradinaj...

On je proteklih dana neumorno upozoravao da je u Prištini potrebno jedinstvo, da moraju svi da se drže iste odluke o neukidanju taksi, da je to jedini način da dobiju priznanje nezavisnosti od Srbije, da je moguć rat sa Srbijom koja se naoružava... I onda je pukla politička bomba - Haradinaj podnosi neopozivu ostavku, nakon uručenog poziva iz Haga.

Povezane vesti - Za koje ratne zločine se sumnjiči Haradinaj

Međutim, postavlja se pitanje da li je pomenuti poziv samo "elegantan" izgovor za povlačenje? Stručnjaci se slažu u oceni da je pravi razlog Haradinajeve ostavke zapravo sukob u Prištini i pritisak međunarodne zajednice zbog neukidanja taksi.

"Popustila zaštita"

"Haradinaj će se samo prošetati do Haga i vratiti se nazad kao i svi ostali, jer je to samo maskiranje problema. Mislim on više nikada neće doći u obzir kao "optuženi" jer će uvek reći da je već odgovarao pred Haškim tribunalom koji ga je oslobodio od optužbi za zločine na KiM, te da ne može da se protiv njega ponovo pokreće postupak. Mislim da je Haradinaj podneo ostavku pod pritiskom velikih sila", smatra advokat Branislav Tapušković.

Sličnog stava je i analitičar Dejan Vuk Stanković koji ocenjuje da je Haradinajeva "politička zaštita" očigledno popustila i nije želela da ide tako daleko, kao što su to imali nameru oni koji su želeli da ga sklone...

"Poziv iz Haga je samo dobar osnov da ga sklone. On je očigledno sklonjen ne bi li se u ovom tajm-autu razgovora Beograda i Prištine, pre konstituisanja svih tih evropskih organa, otvorila šansa za neku diplomatiju. I Haradinaj je vodio politiku zamrznutog konflikta, koja Evropljanima ni Amerikancima nije u interesu. Haradinaj je sklonjen jer je gurao tu politiku zamrznutog konflikta. Zapad očigledno želi da promeni pristup kosovskih političara ne bi li uspostavili neku minimalnu ravnotežu interesa na obe strane...", kaže Stanković.

Pored povoda za povlačenje sa funkcije šefa kosovske vlade, daleko bitnije pitanje je: šta će to značiti za pregovore Beograda i Priština? Budući da je Haradinaj označavan kao najveći kočničar nastavka pregovora... To se posebno moglo videti na Samitu u Berlinu, gde je uspeo čak i da uđe u ozbiljnu polemiku sa Makronom.

Promena pristupa i polazišta

"Postoje veće šanse da se reši konflikt. Međutim, Haradinajeva ostavka ne znači automatski i rešenje konflikta između Srbije i Kosova", ocenjuje dalje Stanković. "Njegova ostavka je nužan, ali ne i dovoljan uslov. Potrebno je da se promeni polazište u pregovorima i da se promeni pristup. Dokle god bude na snazi pristup da Kosovo dobija sve, a Srbija ništa, dotle šanse za kompromis faktički ne postoje. Mora da se pronađe neka formula i da se napravi neka barem minimalna ravnoteža intersa."

On ističe da ni Haradinajeva, niti bilo čija druga ostavka u Prištini automatski ne dovodi do rešenja, ali se i slaže da je Haradinaj bio velika prepreka.

"I to ne samo zbog taksi, već zbog svog u osnovi arogantnog odnosa prema Srbiji, podizanja nacionalističke retorike na Kosovu i donošenja niza političkih akata koji su otežavali komunikaciju. Poput rezolucije o genocidu, zabrani o ulasku srpskih zvaničnika... Haradinaj kao jedan u osnovi incidentan političar svakako je bio velika prepreka i njegov odlazak je otvaranja prostora i mogućnosti da se nastave pregovori. Da li je ta ostavka dovoljan uslov da se uđe u neku pozitivnu dinamiku - to je otvoreno pitanje. I to zavisi i od drugih aktera koji učestvuju u pregovorima..."