DODIK: Visoki predstavnik više nije potreban BiH

Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je u svetlu medijskih najava o novom visokom predstavniku, od izuzetnog značaja da se NSRS upozna o svim aspektima i posledicama produžavanja mandata visokih predstavnika, te da blagovremeno zauzme stav o ovom važnom pitanju.

Dodik je rekao da nisu u pitanju personalna rešenja, već isključivo za opstanak visokog predstavnika po Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma.

"S tim u vezi, promišljanja i diskusija nisu u vezi sa predloženim kandidatom. I gospodin Kristijan Šmit, kao zvaničnik sa bogatom biografijom, prijeko potrebnim poznavanjem prava i ustavnih specifičnosti složenih zemalja, te očigledno dobrim namjerama, bez obzira na lične kvalifikacije, u ulozi visokog predastavnika jednostavno više nije ni potreban niti koristan za BiH", rekao je Dodik u obraćanju poslanicima NSRS.

Povezane vesti - DODIK: Poštovati Dejton ili se mirno razići

On je naglasio da suštinska promena, koja će se ogledati u potpunom preuzimanju odgovornosti za postizanje dogovora o načinu funkcionisanja državne zajednice, mora ležati na izabranim predstavnicima konstitutivnih naroda od kojih se nijedan ne bi smeo zanositi postojanjem podrške u određenim akterima međunarodne zajednice.

"Sve dok postoje nade da će neka strana sila ili međunarodna zajednica moći da na bilo koji način, pohvalama ili prekorima, podrškom ili osudama bilo koje od strana, zameni neophodne unutrašnje dogovore onih koji čine BiH i žive u njoj, neće biti moguće očuvati državnu zajednicu BiH sastavljenu u Dejtonu", istakao je Dodik.

Upravo zbog očekivanja da će njihove političke ciljeve braniti neko drugi, konkretno visoki predstavnik, rekao je Dodik, bošnjačka politička elita, bez obzira na partijsku pripadnost, nije promenila svoj pristup i pogled na BiH od 1995, neki čak od 1992.

Povezane vesti – INTERVJU VILIJAM MONTGOMERI: Da sam Bog, podelio bih Bosnu na tri entiteta

Dodik je istakao da to govori da je institucija visokog predstavnika suspendovala mogućnost dogovora, jer jedan od tri konstitutivna naroda nije pokazivao spremnost i volju za kompromisom.

U svakom slučaju, istakao je Dodik, ne postoji dokument koji daje nadležnost bilo kome osim stranama-potpisnicama da traže, odnosno nominuju kandidate, a naročito ne Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira, koji nije nikakva kategorija iz Dejtonskog sporazuma.