Svet
04.01.2026. 05:05
Vesti
05.01.2026. 17:15
Mihailo Paunović
Retrospektiva godine
Iz teške 2025. u još težu 2026.
Godina 2025. neće se pamtiti po jednom događaju, već po osećaju trajne nestabilnosti koji ju je obeležio od početka do kraja.
Svet je u nju ušao umoran od ratova i kriza, a izlazi iz nje još neizvesniji nego što je bio. Istovremeno, Srbija je prošla kroz godinu dubokih unutrašnjih lomova, protesta političke i ekonomske nestabilnosti. Retrospektiva 2025. zato nije samo pregled događaja, već pokušaj razumevanja sveta koji se ubrzano menja, često bez jasnog pravca i sigurnog ishoda.
Povratak Donalda Trampa
Povratak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država obeležio je 2025. godinu snažnije od bilo kog drugog političkog događaja. Njegov novi mandat nije dočekan kao puko ponavljanje prethodnog, već kao početak otvorenije konfrontacije sa dosadašnjim saveznicima i rivalima. Već u prvim mesecima godine bilo je jasno da se američka spoljna politika vraća logici interesa i sile. Odnos prema ratu u Ukrajini, Bliskom istoku i Evropi dobio je novu, tvrđu dimenziju.
Posebno snažan odjek imala je Trampova trgovinska politika. Istovremeno, predsednik SAD je tokom cele godine pokušavao da se nametne kao ključni posrednik u svetskim sukobima, od Ukrajine do Bliskog istoka. Iako se uporno predstavljao kao mirotvorac koji "završava ratove“, rezultati tih pokušaja ostali su ograničeni i neizvesni.
Potezi koje je Tramp povlačio produbili su podele unutar američkog društva, ali i širom Zapada. Evropske zemlje prvi put su ozbiljno počele da razmatraju scenarije bez oslonca na Vašington. Koliko god Tramp čeznuo da sebe predstavi kao mirotvorca, utisak je da je globalna nestabilnost, umesto da bude smanjena, dodatno naglašena. Posledice njegovih odluka tek će se u potpunosti sagledavati u godinama koje dolaze.
15. mart
Protest, na koji su pozvali studenti u blokadi, održan 15. marta u Beogradu predstavljao je jedan od najupečatljivijih društveno-političkih događaja u Srbiji tokom 2025. godine. Prema proceni udruženja Arhiv javnih skupova, tog dana se u glavnom gradu okupilo između 275.000 i 325.000 ljudi, dok je policija iznela znatno nižu brojku od 107.000 učesnika. Iako su razlike u procenama bile velike, protest je ocenjen kao jedan od najmasovnijih u novijoj istoriji Srbije i svakako najmasovniji od kada su krajem 2024. godine počeli protesti nakon tragičnog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 ljudi.
Iako su povod bili konkretni zahtevi studenata, okupljanje je brzo preraslo u širi izraz nezadovoljstva stanjem u institucijama i načinom na koji funkcioniše politički sistem.
Ovaj protest neće se pamtiti po neposrednim promenama, već po tome što je jasno pokazao dubinu društvenih podela u Srbiji. Posle 15. marta postalo je jasno da vlast u Srbiji prvi put posle dužeg vremena ne dobija protivnika u postojećoj opoziciji, već u društvenom akteru koji deluje izvan klasičnog političkog okvira. Studentski pokret, koji se profilisao tokom protesta, nametnuo se kao nova forma političkog delovanja.
Ostavka Miloša Vučevića
U jeku političkih tenzija i protesta koji su obeležili 2025. godinu u Srbiji, dogodila se ostavka Miloša Vučevića.
Vučević je podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije 28. januara, a neposredni povod bio je napad na studente u blokadi u Novom Sadu. Napadači koji su pretukli studente izlazili su iz prostorija vladajuće Srpske napredne stranke. Vučević je svoju odluku obrazložio time da "sebe smatra objektivno odgovornim“, a iz istog razloga ostavku je podneo i tadašnji gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić.
Vučevićevu ostavku Skupština Republike Srbije formalno je prihvatila u martu, a on je ostao na funkciji do izbora novog premijera.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 6. aprila poverio je mandat za sastav nove vlade Đuru Macutu, koji je 17. aprila preuzeo dužnost predsednika Vlade Srbije, označivši formalni kraj jednog političkog ciklusa i početak drugog. Dolazak Macuta bio je početak nove faze u srpskoj politici, sa ciljem vraćanja stabilnosti i kontinuiteta u radu vlade.
Vesti
01.01.2026. 17:10
U 2026. lokalni izbori u 10 mesta: Da li će biti i vanrednih predsedničkih i parlamentarnih?
Susret Putina i Trampa
U oblasti diplomatije, jedan događaj bio je bez konkurencije – susret Vladimira Putina i Donalda Trampa. Pod motom – "Težnja ka miru“ – dva predsednika sastala su se na Aljasci.
Tema razgovora bila je, pre svega, rat u Ukrajini, njegovo zaustavljanje i mogućnost postizanja primirja ili trajnog mira.
Evropa je sastanak dočekala pomešano: sa jedne strane pozdravila je svaki napor ka smirivanju sukoba, a sa druge izrazila je zabrinutost da bilateralni dogovori između SAD i Rusije ne marginalizuju evropske interese i bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Tokom 2025. odnos između Putina i Trampa često je bio toplo‑hladan, sa periodima intenzivnih pregovora i nagoveštaja dijaloga, ali i sa trenucima napetosti i uzdržanosti zbog razlika u pristupu okončanja rata i sankcijama.
Iako susret na Aljasci nije doveo do sveobuhvatnog dogovora o okončanju rata, sam čin razgovora dvojice lidera koji dugo nisu seli zajedno za sto predstavljao je jednu od najznačajnijih diplomatskih epizoda godine ‒ simbol pokušaja dijaloga između dve najveće svetske sile, ali i podsetnik na krhku ravnotežu međunarodnih odnosa.
Sankcije NIS-u
Jedno od ključnih unutrašnjih pitanja za Srbiju bio je problem američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), sa kojim će zemlja ući i u 2026. godinu. Dok SAD insistira na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, Srbija plaća cenu bliskih političkih i ekonomskih veza sa Moskvom.
Iako su se tokom godine izdavale privremene licence koje su omogućavale nesmetano operativno poslovanje, konačno stupanje sankcija u oktobru podsetilo je na osetljivost srpske energetske infrastrukture. Zbog činjenice da je reč o jednoj od najvažnijih kompanija za funkcionisanje celokupne srpske privrede, rešavanje ovog problema biće jedno od prvih i najvažnijih pitanja sa kojim će se Srbija suočiti i u 2026. godini.
Predsednik Vučić istakao je da postoje tri moguća scenarija za NIS i da je 15. januar krajnji rok za njihovo razrešenje. Prvi scenario je da SAD izda licencu ili povuče sankcije, što je malo verovatno. Drugi, najverovatniji, scenario podrazumeva da Rusi prodaju većinski paket akcija NIS-a svojim partnerima. Treći, krajnji scenario, jeste da država mora da interveniše, što bi se desilo ako prethodna dva rešenja ne budu moguća, uz jasnu poruku da se ne sme ugroziti snabdevanje gorivom, finansijski sistem i investicioni rejting Srbije.
Biznis
01.01.2026. 20:48
"SAD do 23. januara očekuju glavne tačke ugovora s budućim kupcem NIS-a"
Veštačka inteligencija
Godina 2025. može se bez preterivanja nazvati godinom kada je veštačka inteligencija prestala da bude egzotična tehnologija i postala sastavni deo svakodnevnog života i poslovanja. Alati zasnovani na generativnoj veštačkoj inteligenciji kao što je ChatGPT, svakodnevno se koriste širom sveta.
Tokom ove godine, AI je integrisan u najrazličitije sektore: od finansija i zdravstva i marketinga, dok kompanije sve češće koriste inteligentne sisteme da unaprede produktivnost i omoguće personalizovane usluge. AI se više ne posmatra kao alat budućnosti, već kao ključna komponenta u radu velikih i malih organizacija.
Ovo je, takođe, bila godina u kojoj su tehnološki giganti i velike kompanije izdvojili ogromne resurse za razvoj i infrastrukturu AI‑ja. Proizvođači čipova poput "Envidije“ i tehnološki giganti kao što je "Majkrosoft“ ulažu u startape poput "OpenAI“-a, koji sam ne može da pokrije svoje troškove.
U 2025. AI je prešao prag internog prihvatanja i postao neizostavan alat u poslovanju, nauci i svakodnevnoj komunikaciji, što je promenilo način kako radimo, učimo i komuniciramo ‒ trend koji će se samo ubrzavati u narednoj deceniji.
Odlazak selektora
Ovo definitivno neće biti godina koju ćemo pamtiti po reprezentativnim uspesima. Iako smo, po ko zna koji put, unapred slavili zlatnu medalju, košarkaška reprezentacija Srbije sa Evropskog prvenstva vratila se dosta ranije nego što smo očekivali. Posle turnira, selektor Svetislav Pešić napustio je reprezentaciju. Pešić je u svom drugom mandatu doneo Srbiji bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu, srebro na Svetskom prvenstvu u Manili i povratak na veliku evropsku scenu kroz nastup na Evrobasketu.
Sa druge strane, od fudbalera nismo imali tako velika očekivanja. Ipak, niko nije mogao da predvidi blamažu protiv Albanije, koja je Srbiji ugasila san o plasmanu na Svetsko prvenstvo. Možda je i bolje jer su nas fudbaleri poštedeli dodatnog nerviranja i bespotrebnog stresa. Bilo kako bilo, posle neuspeha u kvalifikacijama, Dragan Stojković Piksi konačno je napustio klupu reprezentacije Srbije, ostavljajući za sobom period kontroverznih odluka, razočaranja i ponekog uspeha.
Odlazak obojice selektora simbolično je zatvorio jedan sportski ciklus i istovremeno otvorio vrata novoj eri koju će predvoditi mlađi stručnjaci – Dušan Alimpijević i Veljko Paunović.
Sport
10.11.2025. 19:35
Strast kao zaštitni znak selektora br. 13
Temperaturni rekordi
Rekordne temperature, požari, poplave i suše postali su skoro svakodnevna vest. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, 2025. jeste jedna od najtoplijih godina u istoriji merenja, nastavljajući trend ekstremnog zagrevanja širom planete. Srbija je ove godine doživela najsušniji i najtopliji jun u istoriji merenja, dok su se istorijski toplotni talasi protezali Evropom.
Ove ekstremne temperature pratile su intenzivne toplotne talase i dugotrajne suše, koje su pogoršale rizik od šumskih požara širom Evrope i Mediterana, uz stotine hiljada evakuisanih i mnogobrojne žrtve.
Ove promene nisu više apstraktna pretnja ‒ milioni ljudi osetili su njihove posledice na sopstvenoj koži. Klimatski efekti postali su vidljivi u svakodnevnom životu, od zdravstvenih upozorenja zbog vrućina do problema u poljoprivredi i energetskim sistemima.
Političke reakcije često su ostajale spore i nedovoljne, dok su naučni podaci i javna svest o problemu bili nikad veći. Zato će 2025. ostati zapamćena kao godina klimatskog upozorenja, trenutak kada su ekstremi postali norma, a pitanje nije samo da li će svet reagovati, već koliko brzo i koliko odlučno.
Beli dim
Posle četiri kruga glasanja, kardinali su osmog maja ove godine izabrali 267. poglavara Rimokatoličke crkve.
Američki kardinal Robert Fransis Prevo, rodom iz Čikaga uzeo je ime Lav XIV, čime je postao prvi papa iz Sjedinjenih Država u više od 2000 godina Rimokatoličke crkve.
Na čelo Crkve došao je kao naslednik pape Franje, čiji je pontifikat bio obeležen reformskim tonom, naglašenom brigom za marginalizovane i snažnim zalaganjem za socijalnu pravdu i dijalog.
Život
22.12.2025. 18:20
Šta radi papa kad ne može da spava? Možda baš ISTO što i vi
Njegov izbor tumači se kao simbol nove faze u istoriji Crkve, u kojoj će globalna zajednica pratiti kako će se nositi sa izazovima 21. veka. Prvi meseci pontifikata Lava XIV protekli su u znaku kontinuiteta sa nasleđem pape Franje, uz naglasak na mir, smirivanje globalnih tenzija i ulogu Crkve u svetu podela, dok vernici pažljivo prate u kom pravcu će se njegov mandat dalje razvijati.
Otkrivanje mračnih dubina
Jedan od najznačajnijih događaja u nauci tokom 2025. godine bio je početak rada Opservatorije "Vera C. Rubin“, u kojoj se nalazi najmoćnija digitalna kamera na svetu. Smeštena u Čileu, ova opservatorija označila je istorijski trenutak za astronomiju jer je započela desetogodišnje neprekidno snimanje noćnog neba južne hemisfere.
Cilj projekta je da pruži dosad najdetaljniji prikaz svemira, ali i da ponudi ključne odgovore o tamnoj materiji. Zahvaljujući sposobnosti da u kratkim vremenskim intervalima beleži promene na nebu, kamera će pratiti milione galaksija, eksplozije zvezda i potencijalno opasne asteroide.
Naučnici očekuju da će podaci koje "Rubin“ opservatorija počne da prikuplja već u prvim godinama dovesti do otkrića koja će trajno promeniti razumevanje strukture svemira.
Primirje samo na papiru
Ratovi i oružani sukobi obeležili su 2025. godinu, a sukob Izraela i Hamasa svakako se izdvojio po razmerama razaranja i stradanja civila. Iako je tokom jeseni postignuto primirje, ono je od samog početka delovalo krhko i više kao dogovor na papiru nego stvarni prekid nasilja. Vladina kancelarija za medije u Gazi saopštila je da je Izrael samo između 10. oktobra i 10. novembra primirje prekršio najmanje 282 puta, nastavivši vazdušne i artiljerijske napade, uključujući bombardovanje, pucanje na civile i upade u stambena područja.
Sporazum o primirju potpisan je 13. oktobra pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država. Iako se verovalo da bi mogao da zaustavi jedno od najvećih stradanja jednog naroda u modernoj istoriji, događaji na terenu pokazali su da put ka trajnom miru ostaje dalek i neizvestan.
Svet
17.10.2025. 15:25
Pet odgovora za trajni mir u Gazi
Sukob Irana i Izraela
Ono što su mnogi godinama zamišljali kao rat sudnjeg dana dogodilo se 2025. godine, ali srećom, sukob nije eskalirao do najcrnjih prognoza. Na Bliskom istoku tenzije su kulminirale sukobom Izraela i Irana, kada je Izrael izveo vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja. Ubrzo su se u sukob uključile i Sjedinjene Američke Države, bombardujući tri ključna nuklearna objekta i pokazujući podršku Izraelu.
Tokom dvonedeljnih intenzivnih borbi Iran je lansirao stotine balističkih raketa i dronova ka izraelskoj teritoriji, a Izrael je uzvratio vazdušnim udarima i preciznim napadima. Sukob se završio relativnim prekidom neprijateljstava nakon više rundi diplomatskih napora, ali bez trajnog mira.
Brojni svetski mediji opisivali su ovaj sukob kao najopasniju krizu Bliskog istoka u prethodnim godinama, dok su analitičari upozoravali da je ovaj konflikt bio na ivici šire eskalacije i mogao je, prema nekim teorijama, predstavljati uvod u treći svetski rat.
Zamalo nuklearni rat
Jedan od vrlo uznemirujućih globalnih događaja 2025. bio je kratki, ali ozbiljan vojni sukob između dve nuklearne sile – Indije i Pakistana. Napetost je eskalirala nakon smrtonosnog napada ekstremista na turiste u Kašmiru. Bio je to najteži napad na civile u regionu u poslednje dve decenije i izazvao je širok gnev u Indiji dovoljan za pokretanje operacije "Sindor“ – seriju vazdušnih udarnih akcija protiv ciljeva u Pakistanu i pakistanskom delu Kašmira. Pakistan je pokrenuo vojnu operaciju "Čvrst zid“ nazivajući je "odgovorom na indijsku agresiju“. U sukobima su poginule desetine civila i vojnika sa obe strane, dok je na desetine ljudi ranjeno.
Iako je trajao samo četiri dana, bio je to najžešći sukob između Indije i Pakistana u poslednjih nekoliko decenija, podsećajući svet koliko su krhki odnosi u regionu i koliko mala iskra može dovesti do šire eskalacije.
Zaraćene strane na kraju su pristale na potpuni prekid vatre uz posredovanje SAD. Sukob između dve nuklearne države svetski mediji opisivali su kao potencijalni početak šire eskalacije, podsećajući da svaki vojni okršaj između Indije i Pakistana nosi rizik koji daleko prevazilazi njihove granice.
Svet
26.12.2025. 18:05
Događaji u svetu koji su obeležili 2025. godinu
Život
31.12.2025. 18:30
Značajne ličnosti iz sveta od kojih smo se oprostili 2025.
Komentari
