Dogodine u Jerusalimu

Mnogima je izgledalo čudno što su u tekstu sporazuma koji su u Vašingtonu prošlog petka potpisali Beograd i Priština sadržane i tačke koje na prvi pogled nemaju nikakve veze ni sa Srbijom ni sa Kosovom.

Reč je, naravno, o tačkama 14 i 16. U ovoj prvoj i Srbija i Kosovo se obavezuju da će „Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će u potpunosti sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti“.

Druga se u „srpskoj varijanti“ odnosi na malo osetljivije i politički delikatnije pitanje prebacivanja Ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, što bi prema sporazumu trebalo da se dogodi do 1. jula 2021. godine.

U „albanskoj varijanti“ pak ona predviđa međusobno priznavanje Izraela i Kosova kao nezavisnih država.

Povezane vesti - NOVI BROJ EKSPRESA: Nova era

Pitanje koje mnogi postavljaju ovih dana jeste kakve veze Srbija ima sa Hezbolahom i kome je i zbog čega bitno da Srbija svoju ambasadu prebaci u Jerusalim?

Najprostije, mada su, naravno ova pitanja mnogo komplikovanija, moglo bi da se kaže kako je sve ovo bio deo vezane trgovine, u kojoj je Srbija donekle iskoristila moć jednog od izraelskih lobija.

Srbija je, dakle, potpisala nešto što je bitno Americi i Izraelu kako bi istovremeno od njih dobila podršku za nešto drugo što je njoj bitno. Zadovoljne bi, reklo bi se, trebalo da budu sve tri države.

Sa druge strane, ono što je značajno, a što donekle daje smisao spominjanju Hezbolaha i vezivanju pitanja međusobnog priznanja Kosova i Izraela za dijalog Beograda i Prištine jeste stavljanje Kosova u kontekst većinski muslimanskih država, što do sad ne samo da nije radila Evropa, već ni Amerika.

A u budućnosti, ovaj ugao gledanja na stvari mogao bi značajno da utiče na neka važna pitanja.

TANJUG/ INSTAGRAM BUDUCNOSTSRBIJEAV

No, ono što je Srbiji bitno u ovom trenutku, bar prema onome što piše u sporazumu/ima, koji su u petak, 4. septembra potpisali Donald Tramp, Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti, odnosi se na nekoliko stvari.

Pored ostalog, reč je o podršci za projekte povezivanja centralne Srbije i Kosova, a potom i sa jadranskom obalom, autoputem i železničkom mrežom. Sledeće je jačanje američkog finansijskog prisustva u Srbiji, podrška za „mini-šengen“, međusobno priznavanje diploma i profesionalnih sertifikata, kao i izrada studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.

Istina jeste da, sa druge strane, na primer premeštanje ambasade u Jerusalim može da izazove neke negativne reakcije, pre svega među muslimanskim zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ali je time istovremeno dobijen Izrael kao saveznik.

A to je, kako je u sredu ocenio politikolog iz Zagreba Dejan Jović, vrlo dobro za Srbiju.

„Imati Izrael na svojoj strani za Srbiju je povoljno, bez obzira na to da li će Tramp ostati predsednik Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Jović za N1.

Na pitanje da li onda time Srbija protiv sebe dobija arapski svet ali i Brisel, Jović kaže da je istovremeno i pitanje „koliko je realno da Srbija uđe u EU, koliko je EU spremna da je primi u svoje članstvo“.

„Pitanje je ima li Srbija više štete nego koristi", kaže Jović i ističe da koristi ima i u odnosu na Bosnu i Hercegovinu.

„Dodik je zatražio takođe da BiH premesti svoju ambasadu u Jerusalim. Ako Bošnjaci to odbiju, onda će odnos Izraela i SAD prema Srbiji biti bolji nego prema Bošnjacima u BiH, a to tektonski može promeniti poziciju Srbije na Balkanu. Posebno što je Hrvatska u ne baš dobrim odnosima sa Izraelom, a hrvatska politika sada zanemaruje pomalo SAD, a okrenuta je više ka Briselu“, rekao je on.

Jović kaže i da nije greška za Srbiju što je uključila Izrael u sporazum iz Vašingtona.

„Posebno jer je Kosovo označeno kao muslimanska zemlja i stavljena u bliskoistočni kontekst, a ta etiketa sigurno nije draga ni Albancima na Kosovu ni vlastima u BiH“, kaže Jović.

Povezane vesti - “Istorijski sporazum”

I mada je vest o tome da je Aleksandar Vučić potpisao da će najkasnije od jula iduće godine Ambasada Srbije u Izraelu biti na novoj, jerusalimskoj adresi, istina je da je ta tema otvorena još u martu.

Gostujući na konferenciji takođe moćne lobističke grupe Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC), Aleksandar Vučić je najavio tu mogućnost, ne precizirajući, doduše, da će ambasada biti preseljena.

„Želim da najavim još nešto. U našem regionu imamo veoma složenu situaciju. I trebalo bi da razumete sve teškoće sa kojima se susrećemo. Ali želim da kažem i da pokušavamo da nađemo najbolji mogući način da u Jerusalimu nešto ozvaničimo. I uskoro ćemo otvoriti ne samo kancelariju naše Privredne komore, već ćemo zajedno sa našom Privrednom komorom otvoriti zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu sa srpskom službenom zastavom koju još ima naša ambasada u Tel Avivu. To je naš način da iskažemo poštovanje prema jevrejskom narodu“, piše u transkriptu Vučićevog obraćanja na konferenciji AIPAC koji je objavljen na zvaničnoj internet prezentaciji predsednika Srbije.

Te njegove reči na Tviteru je tada pozdravila i Ambasada Izraela u Beogradu, uz „ohrabrenje i ostalima državama da slede isti smer“.

Baš kao što je AIPAC preko Tvitera zahvalio Donaldu Trampu na postignutom dogovoru prema kojem će Kosovo da normalizuje odnose sa Izraelom i da bude prva većinski muslimanska država koja će da otvori ambasadu u Jerusalimu.

Sa američke strane, odnosno iz vizure Donalda Trampa, predsednik kojeg u novembru čekaju novi izbori ovim sporazumom uspeo je, verovatno, za sebe da pridobije dobar deo jevrejskog lobija u SAD, koji ima veliki uticaj na ishod glasanja. Zbog toga su se u sporazumu verovatno i našle tačke u vezi sa Hezbolahom i prebacivanjem srpske ambasade u Jerusalim, odnosno sa međusobnim priznanjem Izraela i Kosova.

Izraelskih lobija u Sjedinjenim Američkim Državama ima više. Neki su uz demokrate, mada je više onih koji su se opredelili da podrže republikance.

Zajednički imenitelj su im dve stvari. Prva je da su finansijski veoma moćni. A druga je tzv. dvojna lojalnost – jedna prema zemlji u kojoj glasaju, dakle Americi, a druga prema zemlji koja ispunjava njihove duhovne potrebe, dakle Izraelu.

Poznavaoci prilika u SAD i odnosa jevrejskih lobija sa američkim državnim strukturama tvrde, takođe, da je ekonomski najmoćniji lobi uz Trampa.

„Za njih su Soros i ekipa male bebe“, reći će u neformalnom razgovoru za „Ekspres“ čovek blizak diplomatskim krugovima.

To nije čudno kada se ima u vidu da je jedan od najvećih Trampovih donatora Šeldon Adelson, milijarder koji stoji na čelu kompanije koja rukovodi najvećim kockarnicama u Las Vegasu, čije se bogatstvo procenjuje na fantastičnih 37 milijardi dolara. To je suma koja je bezmalo ravna srpskom bruto domaćem proizvodu.

U prethodnoj predsedničkoj kampanji Adelson je Trampu pomogao sa oko 25 miliona dolara, a planirao je da ovogodišnje izborne aktivnosti, prema pisanju britanskog „Gardijana“, pomogne sa čak četiri puta više novca – 100 miliona dolara.

Adelson inače važi za osobu koja je jedina u stanju da ispiše ček sa devetocifrenom sumom (u pitanju su, dakle, stotine miliona dolara) kojim bi pomogao da Tramp ponovo pobedi na izborima.

Povezane vesti - Evo šta sve predviđa sporazum iz Vašingtona

A poslednja vest koja se odnosi na Šeldona Adelsona glasi da je on novi ponosni vlasnik doskorašnje rezidencije američkog ambasadora u Tel Avivu, koja zvrji prazna od kada je diplomatsko predstavništvo Amerike u Izraelu premešteno u Jerusalim pre dve godine.

U pitanju je, prema pisanju „Džeruzalem posta“, prostrana petosobna rezidencija smeštena na litici iznad Sredozemnog mora, koja je dom američkih ambasadora bila od 60-ih godina prošlog veka.

Koliku je cenu Adelson platio, nije poznato, ali je sigurno veća od 87 miliona dolara, koliko je bila početna cena na aukciji na kojoj su, pored Adelsona, učestvovala još dva ponuđača.

Uz Adelsona tu je i Džared Kušner, po pisanju stranih medija, trenutno drugi najmoćniji čovek u Beloj kući. Ovaj 39-godišnji biznismen, za razliku od skoro 50 godina starijeg Adelsona, svoju moć ne temelji toliko na bogatstvu od oko 800 miliona dolara, što je, smešno u odnosu na Adelsonove 34 milijarde.

Kušner, međutim, ima nešto što drugi nemaju, a to su porodične veze sa Trampom, s obzirom na to da je oženjen Donaldovom ćerkom Ivankom. Zbog toga je, prema ocenama zapadnih medija, on mnogo više od savetnika američkog predsednika, deo je porodice.

O tome koliko poverenje Tramp ima u njega svedoči i činjenica da je njemu poverio neke od najdelikatnijih zadataka, od rešavanja izraelsko-palestinskog spora, do borbe protiv koronavirusa.

EPA-EFE/ANNA MONEYMAKER / POOL

Kušner, osim porodičnih veza, ima i veoma jake druge, uglavnom poslovne i političke veze, koje se ne libi da koristi kako bi ispunio zadatke koji mu se postavljaju.

Trampov zet je, tako, na primer, strateško partnerstvo sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom stvorio još tokom Trampove kampanje za republikanskog predsedničkog kandidata pre pet godina.

Danas je zato Kušnerova ključna misija rešavanje palestinskog pitanja, da istovremeno osigura bezbednost Izraela, ali i da pronađe rešenje za Palestince, odnosno da ih dovede pred svršen čin, kako bi prihvatili njegovo rešenje za Izrael i Palestinu, predstavljeno početkom godine. A u tome Kušner ima još saveznika, pre svega Muhameda ben Zajida el Nahjana, princa i prestolonaslednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je njegov poslovni partner i prisni prijatelj, kao i budućeg kralja Saudijske Arabije Muhameda ibn Salmana.

Osnovno pitanje je, dakle, može li Srbija svoju spoljnopolitičku poziciju, posebno kada je reč o Kosovu, da poboljša lobiranjem kod američkih Jevreja i još boljim odnosima sa državom Izrael? Odgovor sigurno nećemo saznati pre američkih predsedničkih izbora. Poznavaoci prilika u Americi ocenjuju da su za to šanse veće ukoliko na njima ponovo pobedi Tramp, koji, kako ocenjuju, više odgovara srpskoj poziciji danas. Pitanje je, naravno, hoće li Beograd to umeti da iskoristi.

Jevrejska snaga u SAD

Početkom osamdesetih godina prošlog veka u SAD je živelo skoro šest miliona Jevreja, dva puta više nego što ih je tada živelo u Izraelu. Danas u Izraelu živi osam i po miliona stanovnika, u SAD živi oko osam miliona Jevreja. Mnoge presudne bitke za Izrael i oko Izraela i dalje se, međutim, vode daleko od Izraela, u SAD.

Prosečna porodica američkih Jevreja ima prihode koji su za 75 odsto veći od prihoda američke porodice. Nijedna jevrejska zajednica u istoriji nije bila tako brojna, dobrostojeća, uticajna i sigurna kao američki Jevreji poslednjih šezdeset godina.

Još 1953. godine svaki šesti američki Jevrejin imao je fakultetsko obrazovanje, nasuprot svakom dvadesetom Amerikancu koji nije bio Jevrejin. Pre četrdeset godina američki Jevreji stari između 25 i 34 godine imali su već iza sebe u proseku 16 godina školovanja, dok su Ameroitalijani ili Irci imali po 12,5 godina školovanja. Jevreji su u SAD bili, ili su još uvek, vlasnici i izdavači najuticajnijih novina, okosnica finansijskog sistema, osnivači najvećih robnih kuća, najveći televizijski i holivudski magnati, istaknuti političari, naučnici, glumci, pisci...

Savetnički bračni par

Bračni par Džared Kušner - Ivanka Tramp, koliko god potcenjivali njihove političke poduhvate, ima značajnu ulogu u američkoj administraciji. I možda još važnije, veliko poverenje prvog čoveka Amerike. Oni su jedina konstanta u Beloj kući, u kojoj su od početka Trampovog mandata smenjeni brojni savetnici i saradnici.

Po zvaničnoj funkciji Ivanka Tramp je viša savetnica predsednika. Ona prisustvuje najvažnijim sastancima u Vašingtonu, a u kampanji je pomagala Trampu da prikupi glasove mlađe populacije i žena. Međutim, njoj se pripisuje i zasluga za ohrabrivanje američkog predsednika da naredi raketiranje Sirije zbog navodnog korišćenja hemijskog oružja, ali i uticanje na njega da ublaži migrantsku politiku na granici sa Meksikom. Ipak, kao veliki borac protiv globalnog zagrevanja, nije uspela da ubedi oca da ne povuče SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. Ivanka Tramp je pokrenula i globalnu inicijativu ženskog biznisa za koju je prikupila 50 milijardi američkih dolara. Putovala je u Afriku, Indiju i Evropu gde je promovisala ove ideje.

I njen suprug Džared Kušner u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore u SAD 2016. igrao je ključnu ulogu posrednika u odnosima Trampovog tima sa stranim zemljama. Omogućio je organizovanje sastanka s japanskim premijerom Šinzom Abeom, kao i sa predsednikom Meksika Enrikeom Penjom Nijetom, a pred Predstavničkim domom američkog Kongresa svojevremeno je saslušan o kontaktima sa ruskim zvaničnicima.

Specijalni tužilac Robert Muler napisao je u svom konačnom izveštaju o ruskom mešanju u predsedničke izbore da je Kušner prisustvovao sastanku u „Tramp kuli“ sa ruskim ambasadorom Sergejem Kisljakom, neposredno nakon izbora 2016. godine. Na sastanku su razgovarali o poboljšanju odnosa između SAD i Rusije, o tome da bi trebalo obezbediti siguran kanal komunikacije dve države i razmatrali kakvu politiku prema Siriji treba da vode Sjedinjene Države.

Tramp toliko veruje Ivanki i Kušneru da im je, kako pišu američki mediji, dozvolio da prisustvuju njegovom privatnom susretu sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom na samitu G20 u Osaki prošle godine.